Sa Dačićem i Krkobabićem nema reformi

Ako bi Srbija posle vanrednih parlamentarnih izbora dobila vladu u kojoj ne bi bili predstavnici SPS-a i PUPS-a i ako je to cena koju bi za vanredne izbore trebalo platiti, onda sam za izbore ne 100 već milion odsto, kaže bez uvijanja za NIN Danica Popović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Te dve stranke rade za jednu interesnu grupu i toliko su štetne da rasturaju tkivo srpskog društva, od Miloševića do danas, tvrdi ona. Zato bi, kaže, bilo lepo da se presele u opozicione klupe i da neko zaista sprovede reforme u Srbiji. Jer, dok su Dačić i Krkobabić u Vladi, tu reformi nema, kategorična je Danica Popović.

Uoči prošlih izbora ocenili ste da bi oni mogli za Srbiju biti veća ekonomska opasnost i od nove globalne krize. Šta se to u međuvremenu promenilo i da li je sa ekonomskog aspekta svejedno da li će izbora biti ili neće?

Izbori, sa ekonomskog aspekta, u sebi sadrže potencijalno jednu opasnost, ali i jednu korist. Opasnost je da se posle njih kult ličnosti realizuje do kraja, na najgori mogući način i da dobijemo diktatora kakvog do sada nismo imali. Korist bi bila da SPS i PUPS otpadnu i da Vučić, ako to iole želi, zaista sprovede reforme o kojima priča. No, bojim se da ništa od toga neće biti i da su reforme samo novi hit na repertoaru, jer ova vlast nije nikad ni vladala samo su pričali 7-8 meseci, onda su se rekonstruisali i sada bi nove izbore. A nikada ih nismo videli na delu.

Je li iko u Srbiji u stanju da sprovede reforme? Od 90-ih su se na vlasti svi izređali, a Srbija je još u tranziciji?

To može da uradi bilo ko, samo ako ima političku volju. I u tome i jeste problem - ne vidim da iko ima političku volju da sprovede reforme. Zato i jeste svejedno ko je na vlasti. Tragedija je da se u ovom trenutku ne vidi niko kome je u glavi sve jasno i da istovremeno ima političku moć da to uradi.

Ako već Vučić, po nekim istraživanjima, ima podršku skoro 70 odsto građana, je li ta podrška dovoljna da se zagrize ta kisela jabuka?

Ta podrška bila bi dovoljna u bilo kojoj normalnoj zemlji sveta, pa ne vidim zašto u Srbiji ne bi. Ali da bi se to desilo, treba iskreno težiti reformama, a dodatni uslovi su većina u parlamentu i jasna vizija. Sada u Srbiji postoji ta većina, a imamo i čoveka koji govori da mu je jasno šta hoće, ali on nije povukao još nijedan potez. Zasad su to samo najave, a Vučić nije došao na vlast pre 15 minuta, već je prošlo godinu i po dana. Zato je možda već kasno, možda više ne verujemo u njegove namere da on želi da promeni Srbiju.

Ako Vučić ne iskoristi tu šansu, kakve su perspektive Srbije?

Ostaćemo tu gde jesmo, na ivici bede, iako sa ovakvim stanovništvom, obrazovanjem i energijom ljudi možemo relativno lako da imamo 35.000 dolara bruto domaćeg proizvoda po stanovniku. Nije problem u tome da ne umemo nešto da stvorimo, poenta je što svakome od nas otmu po 30.000 dolara da podmire razne Srbijagasove, Železnice, slična preduzeća i vladajuće partije. Ako se zna šta i kako rade i ko ih sve toleriše, postavlja se pitanje - dokle to može? Pa, zauvek. Deo nas će da stvara, oni će da troše još više i uvek će nam držati slamku malo iznad vode, da se ne podavimo.

Da li je za vas prirodno da stranka, za koju na lokalnim izborima glasa polovina izašlih na birališta, nema mesto premijera?

Milošević je u svoje vreme mogao da bude i predsednik kućnog saveta, ali su svi znali ko odlučuje. To je, dakle, moguće u državama u kojima ne postoji podela vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu, već je sva vlast u kućnom savetu, kako god se on zvao. To i jeste najveći problem, kada ne stavite čoveka broj jedan na stolicu broj jedan.

Ali premijer Dačić tvrdi da je, dobijanjem datuma za početak pregovora sa EU, Vlada Srbije postigla istorijski rezultat, tako da nema ni razloga za prevremene izbore?

Dačić je prvi pravi proizvod burazerske ekonomije i burazerske države i iskreno mu verujem da on misli da je ovde sve savršeno. Uostalom, on ni u jednom drugom ambijentu ne bi mogao biti premijer, sa takvom partijom i takvim uverenjima. Oni drže javna preduzeća i preko njih hrane svoje partije. Zato i nemaju nameru da odvoje privredu od politike. Ni Dačić, ni Vučić, ni bilo ko drugi. I sve dok budemo imali takvu burazersku ekonomiju, to će biti siguran znak da oni ne žele bilo šta da promene. Ako se to ne promeni, ništa drugo ne može da funkcioniše. Jer za burazere ne važe ni zakoni. Jedino što su odveli Srbiju korak dalje ka EU, ali to nema veze sa unutrašnjom politikom Srbije, već sa njenom spoljnom politikom. I što smo slomili kičmu i predali Kosovo. Taj rezultat im priznajem, ako je i za koga je to rezultat. To faktičko stanje jesu postigli, ali to nema ama baš nikakve veze sa onim kako ćemo sutra živeti.

Zašto je svejedno ko je ovde na vlasti? Zato što Srbija ima trule mehanizme, koje će svako ko dođe na vlast nastaviti da zloupotrebljava?

To apsolutno važi za sve vlade. Ќoliko je članova imao DSS dok je bio na vlasti, a sada ne znam da li bi uspeli da napune neki pristojan restoran. A šta se u međuvremenu desilo? Samo to što su ispali iz mehanizama burazerske ekonomije. Sada drugi upravljaju Kolubarom, drugim javnim preduzećima i nemaju odakle da korumpiraju članstvo. Zato je posle DSS-a njihovo članstvo nasledio DS, a kasnije SPS. Posle izbora broj članova SNS-a povećan je sa 100.000 na 350.000. Hej, to je stopa rasta od 250 posto! A koja su uverenja tih ljudi da se učlane u stranku koja je došla na vlast? Da dobiju posao, da se snađu, da se utale... Zato će se, ako SNS počne da pada, članstvo razbežati za 20 minuta. E, zato stranke i ne daju te mehanizme vlasti, jer znaju da od toga žive. Da je iko hteo da menja stvari u Srbiji, te veze bi prvo presekao, jer je to rak-rana.

A kako u tom svetlu posmatrate izjavu premijera Dačića da nijedna Vlada Srbije nije bila efikasnija od aktuelne?

On sedi i gleda sebe u ogledalu i ta mu se slika najviše sviđa. Ali i njegovi prethodnici su se hvalili kao i on. Svima se sviđao sopstveni lik na premijerskoj stolici. LJudski je to donekle i razumljivo, ali im treba reći da se svi kidaju od smeha kada pročitaju takvu izjavu.

Rekli ste svojevremeno da kriza u Srbiji može da traje još 300 godina. Zašto ste toliki optimista?

Ovde ne postoji nijedna interesna grupa koja ima realnu snagu i koja bi htela promene. A onima koji imaju realnu snagu ne pada na pamet da sprovedu promene, niti imaju nameru da bilo šta menjaju. Svako ko dođe na vlast ponaša se kao car, a bilo šta da ih pitate, oni odgovaraju kao da su opozicija trebalo bi uraditi ovo ili ono. A zašto to ne urade? Dok ne dođu na vlast svi, da bi nam se dodvorili, pričaju da će biti različiti, a kada uđu u vlast budu isti kao i oni pre njih. I to je taj začarani krug, koji zaista može da traje ne 300, već 600 godina.

Zar nećemo pre toga propasti?

Nećemo do kraja propasti, ali ćemo živeti na minimumu, na granici bede.

Da li je ono za šta se zalažu Krstić i Radulović prihvatljivo?

U osnovi jeste.

Zašto onda nemaju podršku, čini se čak ni u Vladi?

Ključni razlog je Krkobabić, a drugi je Dačić. S druge strane, kada bi njih dvojica pristali na te reforme, ne znam koliko bi dobili glasova na sledećim izborima, jer oni, osim socijale, pretakanja i populizma, ne nude ništa drugo. Zato bi podrška reformama za njih bila ravna samoubistvu. Doskora je postojao i treći razlog Dinkić. Dok je bio u Vladi, bio je kočnica u istoj meri kao Dačić i Krkobabić. Subvencije su njegova ideja, ni na čemu nije štedeo i držao se principa da se danas potroši sve što ima, pa taman sutra sve puklo. Kada je bilo viška para u budžetu, umesto da vrati deo dugova, smislio je Nacionalni investicioni plan, da bi našim novcem finansirao širenje svoje vojske.

Jeste li osetili gorak ukus u ustima kada ste čuli da će fiskalni deficit ove godine biti 7,1 odsto BDP-a?

Od prvog dana razmišljam zašto su Krstić i Radulović pristali, kada vide s kim su u Vladi. Da sam na njihovom mestu, otišla bih, jer ništa ne može da se uradi. Što duže ostaju, postaju veći saučesnici, a svaka sledeća reforma će još teže proći. Pa, ako samo pod drugim imenom ili u drugoj formi, ostanu Fond za razvoj i SIEPA, postavlja se pitanje - jesu li oni uopšte krečili?

Može li Srbija, s obzirom na to da joj ove godine nedostaje 5,5 milijardi evra, bez aranžmana sa MMF-om i je li on moguć bez bitnog zaokreta ekonomske politike?

Srbija će izgleda ove godine morati da proda Telekom i da se za ostatak nekako potkrpi, ali je pitanje šta će u 2015, jer više neće imati šta da se prodaje. Sve pare koje se prikupe od poreza na primanja veća od 60.000 dinara otići će u Srbijagas, eventualno Železnice i Galeniku. Zato svako ko plaća taj porez svaki put bi trebalo da pomisli na Bajatovića, Dačića i Vučića i da se pita misle li oni preko naših džepova da vode zemlju? I da ništa ne promene.

Novi zakon o radu izazvao je oštre polemike, sindikati najavljuju proteste, a ni Vlada se o njemu još nije izjasnila. O čemu je tu reč?

Osnovu tog zakona uradio je CLDS, tako da su sindikati i nama rekli da je za njih to neprihvatljivo. To mora da se uradi, a protivljenje sindikata je kao da neko neće da ide na operaciju slepog creva, jer će posle imati ružan ožiljak na stomaku. Radnici su interesna grupa, koja će izgubiti privilegiju da firma može da im bankrotira, ali pre toga njih mora da namiri. Sada će da dele sudbinu preduzeća i prirodno je što neće to da prihvate. Ja ih ne bi ni terala na to. Bitno je da se vidi da li većina u zemlji smatra da je to ispravno.

Ali ovde ni poslodavci mesecima ne isplaćuju zarade...

U normalnim zemljama nelikvidna firma ne može uopšte ni da postoji. To se reguliše zakonom o stečaju i to se mora uraditi i u Srbiji. Čak i da odmah nestane 50.000 ili 100.000 firmi. Tek onda može normalno da se radi. DS je, nažalost, dozvolila da opstanu i firme koje nisu plaćale svoje obaveze i ta praksa traje do danas. Mađarska je bila toliko oštra da je usvojila zakon da vlasnik ide u zatvor na godinu dana ako mu firma napravi gubitak od samo tri forinte! Prve godine 70.000 firmi je otišlo u stečaj, a vlasnici u zatvor i nikad se više niko nije igrao sa time! A ovde je kao dobar dan da nekom prodaš robu, a on ti ne plati. Zato i nema novih investicija. Zakonom o stečaju moraju se naterati svi da plaćaju svoje obaveze. Ako ne mogu, ne smeju ni da postoje, da ne kvare tržište. A ovde Simič kaže da će oterati Simpo u stečaj ako mu dozvole i time šalje signal svima da se zavitlavaju koliko god hoće. Takav ambijent ne postoji ni u nerazvijenijim afričkim zemljama.

Da li bi i jedna firma u Srbiji opstala da se primene takva pravila?

Bi, naravno da bi našli načina da plate svoje obaveze kada bi znali da ih u suprotnom čeka zatvor. Onda ne bi bilo izgovora u stilu nemam, a i da imam odakle mi. LJudi su razumni i sada samo koriste ono što im sistem dozvoljava. Toga ne bi bilo kada bi pravila važila za sve.

Ali ovde izgleda postoje privilegovani igrači, za koje ne važe pravila?

Naše sudstvo mora da se unapredi. Bez sudije na utakmici svako bi mogao da radi šta hoće i bio bi haos. Ako se ukine burazerska država i uspostavi nezavisno sudstvo, samo te dve stvari obezbediće da Srbija već prekosutra bude napredna.

Imate li utisak da je ova vlast promenila odnos prema tajkunima, ili gaji neke nove, svoje tajkune?

To što su uhapsili Miškovića nije ništa. Ne vidim da se išta u ambijentu od tada promenilo. Kod nas svaka vlast pravi svoje tajkune i tek ćemo videti koga je iznedrila ova vlast. Zato se paralelno sa hapšenjem mora napraviti ambijent koji neće stvarati nove tajkune. A sve je ostalo isto, burazeri i dalje rade, iz javnih i državnih preduzeća isisavaju novac. Neko i danas mnogo zarađuje samo što zabranjuje da ga slikaju, jer ni novine u Srbiji više ne smeju da objave sve što vide. Volela bih lično da vidim Srbiju bez tajkuna. Ne vidim nijednu korist od njih. Nastali su korišćenjem rupa u zakonu i političkih veza i ako bi zakoni važili za sve, oni bi sami otišli. Kao što su otišli iz Mađarske, Češke, Poljske.

Zar ne zapošljavaju nekoliko desetina hiljada ljudi?

A koliko je stotina hiljada ljudi zbog njih ostalo bez posla? Koliko je privatnih firmi propalo zbog toga? Da nemamo tajkune i monopole, mnogo bi se lakše disalo.