Čitav život provokacija

Pre više od četiri decenije, DŽon Lenon je izjavio da je njegova supruga Joko Ono najnepoznatija poznata umetnica na svetu. Sad, kada Ono ima punih osam decenija života (80 je napunila u februaru 2013), njena putujuća retrospektiva pokazuje kako je reč o zaista značajnoj umetnici.
Umetnost Joko Ono je bila važan smerokaz, kaže Maks Holajn, prodoran muzejski direktor iz Frankfurta na Majni, čija ideja je bila da njeno delo treba da se retrospektivno prezentuje u Evropi. Izložba je ove zime, do 23. februara, u austrijskom Kremsu. Nazvana Poluvetarski šou (Half-A-Wind-Show), prvo je bila u poznatoj Širnovoj umetničkoj hali u Frankfurtu, zatim u Muzeju Luizijana u Humlebeku, najpoznatijem danskom muzeju savremene umetnosti, a posle Kremsa će konačno završiti u Gugenhajmovom muzeju u Bilbau.

PRODUKCIJA
Gledaocu se hronološki pokazuje kako je Ono bila originalna - i poznata! - i pre nego što je upoznala DŽona Lenona iz slavnih Bitlsa. Usput, dugo vremena je Ono smatrana krivom za raspad Bitlsa, ali nedavno je javnu aboliciju dobila od čoveka koji je upućen u ovo: DŽonov drug iz Bitlsa, Pol Makartni izjavio je lani u tv-intervjuu Davidu Frostu: Joko se ne može kriviti za raspad Bitlsa, dodajući kako su Bitlsi, nezavisno od nje, već bili u raspadu. Lenon je uz Ono razvio drugi deo svoje karijere, mnoge svoje kompozicije ne bi napisao da nije bio sa Ono, dodao je Makartni.



U Umetničkoj hali drevnog donjeaustrijskog grada Kremsa, uz levu obalu Dunava, očuvana je nekadašnja fabrika duvanskih proizvoda. Već godinama je to jedan od najvećih prostora za specijalne izložbe u Austriji. Sada tu vidimo dela Joko Ono iz gotovo šest decenija njene produkcije. Naziv retrospektive delom nalazimo u jednoj instalaciji u Kremsu koja se zove Pola sobe: Ono je postavila predmete iz domaćinstva prepilane napola.

Rođena u uglednoj i bogatoj familiji, Ono je još kao devojčica, pred Drugi svetski rat, duže živela u SAD, odrastala na oba jezika. Rat je preživela u Japanu, gde počinje da studira filozofiju, kao jedna od prvih žena u Japanu. Ponovo se potom seli u SAD, studira, upoznaje umetnike, prezentuje japansku umetnost, čita vlastita dela na sceni, organizuje scenske događaje... U Kremsu nam lično naglašava da se muzikom počela baviti davno pre nego što je srela Lenona.



Među ostalim, Ono je na početku umetničke karijere, krajem pedesetih, u SAD upoznala legendarnog DŽona Kejdža. Još tada, deceniju pre revolta odrastajuće bejbi-bum, Ono u pitanje dovodi konvencionalni pristup umetnosti i različitim medijima pokušava preneti svoje umetničke i mirovne intencije. Ovakvu upitanost posebno izražava šezdesetih godina, uvlačeći u svoja dela participativne i konceptualne elemente. U šezdesetim biva pionir konceptualne umetnosti i umetnosti performansa, te jedna od najpoznatijih predstavnica njujorškog Fluksusa.
U prvoj polovini šezdesetih, nekoliko godina pre nego što je upoznala Lenona, Ono je izazivala pažnju svojim scenskim performansima. Neki od njih su smešteni u muzički kontekst, pokazuju njenu centralnu poziciju u krugu oko Kejdža ili Lamonta Janga. NJeni performansi su od gledalaca tražili sposobnost poetskih predodžbi ili pozivali na direktnu akciju, na saučesništvo na sceni. U ove druge spada Kat pis (Cut Piece), izveden prvo u Kjotu, onda u NJujorku, pa u Londonu. Naslov ovog umetničkog akta je igra reči: u ovom scenskom komadu su se gledaoci penjali na scenu, na kojoj je Ono sedela prekrštenih nogu i ruku, obučena u kimono, te makazama odsecali komad po komad odeće.

U mračnom, posebno ograđenom delu jedne hale u Kremsu, zastajemo da gledamo snimak Kat pis, koji je Ono izvela u njujorškom Karnegi holu 1965. Stoički podnosi isecanja odeće, ne mičući čvrsto prekrštene ruke na grudima. U tekstu uz projekciju čitamo i jedno ime na ić: Marina Abramović ne iznenađuje u ovom kontekstu. Za dela mnogih umetnica performansa sledeće generacije, kao što su Marina Abramović, Ana Mendieta, Đina Pane ili Vali Eksport, performansi Joko Ono su bili od centralne važnosti, piše na zidu.
Na otvaranju izložbe u Kremsu sam bio u blizini Ono i pitao je šta misli o generaciji umetnica koje su nastavile njeno delo. Ni u ozbiljnim godinama je nije napustila utopijska ideja o umetnosti kao odrešenju: Svi imamo pravo da dišemo. Dajem blagoslov svakom umetniku. Velika je stvar to što mnoge umetnice čine. One nisu ništa ukrale od mene. Veoma mnogo ljudi nosi umetnički naboj u sebi i odlično je ako mogu da se izraze. Nadam se da će jednog dana svi ljudi izraziti sebe na umetnički način - to bi planetu učinilo sigurnijom.

Aktivna i u osamdesetoj

Od potkraj šezdesetih, nakon što se upoznala i venčala sa Lenonom, Ono deluje sa njim, umetnički i mirovno, što nastavlja i posle Lenonovog ubistva 1980. Kasnije, od početka devedesetih, težište ponovo prebacuje s muzike na izložbene aktivnosti. Dela joj se pokazuju na venecijanskom Bijenalu i mnogim drugim respektabilnim mestima. Otvorena prema novim tehnologijama, u devedesetim biva među prvima koja koristi internet kao izložbeni medij. U 2003, godini svog 70. rođendana, u Parizu ponovo izvodi Kat pis. Početkom ove decenije, posle mnogo godina, za koncert Plastik Ono benda, Ono ponovo okuplja stare muzičke drugove, među njima i Erika Kleptona. Tu je i Šon Lenon, njen i DŽonov sin, kao i Bet Midler, Pol Sajmon i drugi. Nastupala je i s Lejdi Gagom. Osim brojnih izložbi i scenskih nastupa, ne prestaje sa aktivnostima u mnogim mirovnim projektima. Svakodnevno komunicira na onlajn-platformama i vlastitoj internet-stranici.