Šarićevo bildovanje rejtinga

U ne tako dugoj višestranačnoj prošlosti, naročito u pravno uređenim zemljama, ne pamti se da je neki policajac gostovao u TV emisiji na temu vrućeg predmeta iz istrage. A još manje u jeku izborne kampanje. Naročito ako se radi o aktuelnom premijeru i ministru policije i šefu partije koja je još uvek u koaliciji sa strankom čiji predsednik svoju kampanju zasniva upravo na obračunu sa ovom pošasti. Malo je verovatno da je Bogdan Pušić iz Uprave kriminalističke policije svojevoljno došao u emisiju da priča o saslušanju Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta Ivice Dačića. Doduše, Pušić nije mnogo rekao, ali jeste potvrdio već puštenu informaciju da je Lazarević naveo premijera Dačića kao osobu koja ga je upoznala sa Rodoljubom Radulovićem, alijas Mišom Bananom, glavnim saradnikom narko-bosa Darka Šarića.
Samo dan-dva ranije upotreba policijsko-pravosudnih slučajeva u političke svrhe bila je tema oko koje su se nakratko posvađali partneri iz Srpske napredne stranke (SNS) i koalicije okupljene oko Socijalističke partije Srbije (SPS). Polemiku je istovremeno započeo i završio Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, nakon reakcija Nebojše Stefanovića, predsednika parlamenta, i premijera Ivice Dačića. Marković je slučaj sa Brankom Lazarevićem, bivšim šefom kabineta Ivice Dačića, doveo u vezu sa predizbornom kampanjom, naglasivši da nije slučajno što je on tek sad saslušan.

Pomenuti primer su naveli Centar za monitoring izbora Kuće ljudskih prava i demokratije da od policije, tužilaštva i službi bezbednosti zahteva da zaustave ciljano plasiranje informacija iz istraga koje se koriste za predizbornu kampanju. Slobodni i fer izbori u Srbiji ozbiljno su ugroženi plasiranjem neproverenih informacija iz istraga u medije u cilju diskreditacije političara. Slučaj hapšenja i saslušanja Branka Lazarevića, otpravnika poslova ambasade Srbije u Atini, pretvorio se u oruđe političke borbe pred predstojeće parlamentarne izbore. U četvrtak, 20. februara, nekoliko dnevnih listova objavilo je isti podatak, pozivajući se na izvor blizak istrazi, da je Lazarević optužio predsednika SPS-a Ivicu Dačića za saradnju sa kriminalcima. Pošto ne postoji ni teoretska šansa da je ovoliki broj medija istraživačkim novinarstvom došao do istog izvora iz istrage, jasno je da je informacija (ili dezinformacija) svesno plasirana medijima, piše u saopštenju ovog Centra.

Osnovano se postavlja pitanje zašto istraga i privođenja nisu obavljeni još onda kada su se pojavile prve informacije vezane za slučaj narko-bosa Darka Šarića.
Prvi put je javnost saznala za veze Dačića i Branka Lazarevića sa Rodoljubom Radulovićem početkom prošle godine, kada je procurio dokument o tajnoj akciji Maroder. Dačić je odmah priznao da je poznavao Radulovića, optuživši vrh policije da ga nije upozorio na kriminalne aktivnosti njegovog poznanika.

Iz transkripata dostavljenih Tužilaštvu, 12. januara 2009. godine u telefonskom razgovoru Darko Šarić od Radulovića traži da od svog druga opet proveri da li ga policija radi. Istog dana, nekoliko sati kasnije, Radulović je zvao Branka Lazarevića (šef Dačićevog kabineta) da proveri da li policija ima nešto za Šarića i tada se dogovaraju da se vide.
Prema toj verziji priče, poslednjeg dana januara 2009. godine Dačić se lično video sa Radulovićem u jednom elitnom beogradskom restoranu. O detaljima sastanka, Radulović je u telefonskom razgovoru obavestio Šarića, a ovaj svog prijatelja u Novom Sadu - da se Radulović video sa drugom i da će doći do njega u Novi Sad da mu ispriča šta su se dogovorili...

Brzo po otkrivanju afere, Radulović je osvanuo na poternici Interpola, a zakazano je i prvo saslušanje Branka Lazarevića koje je bez ikakvog obrazloženja odloženo. Bilo je to u februaru prošle godine. A onda je godinu dana malo ko pominjao ovu aferu samo su povremeno tabloidi na naslovnim stranama podgrevali priču. Saslušanja Lazarevića su više puta najavljivana, zakazivana ali se, eto, desilo da se Lazarević sretne sa istražnim organima baš dok se izborna kampanja zahuktava.
Prema informacijama NIN-a Dačić je izgleda pokušao da Lazarevićevo saslušanje odloži za posle martovskih izbora, što očigledno nije uspeo. Navodno, Lazarević je zvao Dačića, u stilu daj, spasavaj, ali mu se Dačić nije javljao. Onda je, prema izvorima NIN-a, Lazarević stupio u vezu sa direktorom policije Miloradom Veljovićem i, suočen sa dokazima, odlučio da bude kooperativan.

Ta kooperativnost je rezultirala na saslušanju Lazarevića, posle kojeg je uhapšen i Boris Gara, zamenik načelnika Službe za specijalne istražne metode (SSIM) UKP MUP, zbog sumnje da je sarađivao s klanom Darka Šarića!
Gara, koji je pušten na slobodu do pokretanja postupka, tereti se za odavanje službene tajne. Naime, iako po zakonu nije bio obavezan, on je Lazareviću, kako prenose mediji, dostavljao poverljive informacije, koje je ovaj zatim prenosio Radovanu Štrpcu, advokatu Darka Šarića. I pored toga što mu je neposredni starešina bio Rodoljub Milović i što je takva operativna obrada morala nositi oznaku najvećeg stepena tajnosti, gde su strogo uređene procedure ko, na koji način i koga obaveštava.

U operativnoj obradi Šarića najveći stepen komunikacije trebalo je da bude između nadležnog tužioca i istražnog sudije koji je naložio mere i policajaca koji direktno rade na predmetu objašnjava za NIN dobro upućeni ekspert.
Što se tiče naznaka u medijima da bi Lazarević mogao da bude svedok saradnik, to sigurno ne bi bilo u predmetu Darka Šarića gde ima sasvim dovoljno dokaza za njegove kriminalne aktivnosti, ali bi, eventualno, Lazarević mogao da bude svedok saradnik u dokazivanju Šarićevih veza sa ljudima iz samog vrha politike. Spekulacije idu toliko daleko da je Šarić, navodno, svojevremeno čak finansirao izbornu kampanju jedne stranke.

Da za sumnje u policijske veze Darka Šarića ima osnova bilo je jasno još prilikom akcije Balkanski ratnik, pre više od četiri godine, kada je u zajedničkoj akciji BIA i američke agencije DEA u Urugvaju zaplenjeno više od dve tone kokaina, a iz koje je bila isključena srpska policija. Procenjeno je da će samo tako akcija zaplene ostati tajna do uspešnog okončanja. Jer, organizator posla, biznismen iz Pljevalja, imao je razgranate veze i u crnogorskom i u srpskom establišmentu.
Kada su beogradski mediji 2010. godine pisali o vezama Dačićevog šefa kabineta Branka Lazarevića sa Darkom Šarićem, to je dovelo i do prvog sukoba između ministra Dačića i načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića. Sukob je rešen kompromisom da se Lazarević smeni i pošalje u diplomatsku službu u Atinu.



Međutim, kako su već prenosili mediji, iza Lazarevića je u policiji ostala razgranata mreža ljudi, koju je preko njega, navodno, sam Šarić postavio. U tom kontekstu se pominje Zorica Kasalica, načelnica Uprave za upravne poslove, poreklom iz Pljevalja kao i Darko Šarić, čija nadležnost su pasoši i državljanstvo Srbije (pored srpskog, Šarić je imao slovački i hrvatski pasoš). U Lazarevićevom kadriranju mediji su pominjali i Željka Koića, koji vodi nabavke u MUP-u, iako se nalazi na dužnosti pomoćnika ministra sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova. Pominju se i prijateljske veze sa Zoranom Tomaševićem, načelnikom Uprave za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, poreklom iz Prijepolja... Problem je koga su ovi ljudi postavili na niža rukovodeća radna mesta i po kojim kriterijumima, kaže NIN-ov izvor. Tako je, recimo, navodi naš izvor, interesantan Željko Veselinović, koji je na volšeban način došao za Koićevog zamenika, iako je pre toga bio nižerazredni činovnik u MUP-u. Spekulacija ide tako daleko da je Veselinović najverovatnije tu postavljen kako bi se sprečio dolazak Vladimira Božovića (SNS) na to mesto, inače sada jednog od državnih sekretara MUP-a. Sve da bi se, navodno, prikrile mnoge malverzacije koje se godinama dešavaju u tom sektoru, koji je pod strogom Dačićevom kontrolom i van Direkcije policije. Inače, Veselinović u policiji važi i za Dačićevog čoveka za kontakte sa mnogobrojnim policijskim sindikatima i za njihovo držanje pod kontrolom.

Pisalo se dosta i o famoznim letovanjima o Šarićevom trošku, za koja su mediji već vezivali Svetislava Batu Đurovića, načelnika službe protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Na prijateljske odnose Đurovića i Šarića opet ukazuje zajedničko poreklo Pljevlja u Crnoj Gori. Stalno je isticana sumnja da je Šarić postavio Đurovića, čak i da su letovali zajedno, iako on tvrdi da je put u Antaliju u istom avionu sa Šarićem čista slučajnost i da je o tome obavestio nadležne organe.
Sve to izgleda dosta kontradiktorno ako se ima u vidu da je Đurovića lično pohvalio italijanski tužilac protiv mafije za zasluge u borbi protiv srpsko-crnogorske mafije u Italiji 2010 2011. godine, kada su pali Duško, brat Darka Šarića, Dušan Mićunović, blizak rođak Brane Mićunovića i Mileta Majk Miletić, šef grupe Amerika, u čijem sastavu navodno deluju i Brana Mićunović i Darko Šarić.

Sada se uz Đurovićevo ime vezuje i nekadašnja ministarka pravde Snežana Malović, kako bi se u vezu sa Šarićem doveli i ljudi iz okruženja Borisa Tadića.
Predstavnici vladajuće koalicije negiraju postojanje čitavog spektra, doduše nezvaničnih, mišljenja o upotrebi borbe protiv organizovanog kriminala u političke svrhe, u čiju kategoriju su mnogi svrstali i nedavnu izjavu Borisa Tadića da su Šarići u Srbiji poslovali legalno. Mnogima je ovo zaparalo uši, jer su se prisetili njegovih ranijih izjava o slučaju otkrivanja međunarodnog narko-kartela.

Tako je bivši predsednik Srbije u februaru 2010. godine, govoreći o Šarićima, kazao da Srbija, prosto, ne može da dopusti širenje organizovanog kriminala, naročito šverca narkotika kao najopasnijeg sa stanovišta društvenih interesa. Taj kriminal mora biti razbijen.
..Poslednje zaplene imovine svedoče o tome da su te grupacije narko-novac prale investirajući ne samo u svoja zadovoljstva, vlastite kuće i imanja, već i u turizam, u proizvodnju, u distribuciju štampe...Trebalo je samo da doživimo da počnu da ulažu u zdravstveni sistem i obrazovanje, pa da preuzmu i samu strukturu države i društva. To država Srbija neće dozvoliti, rekao je bivši predsednik Srbije u jednom intervjuu.
Sva je prilika da se niz slučajeva iz policijsko-pravosudne sfere premešta u političku kampanju. Umesto u institucijama, afere se otvaraju i zatvaraju u novinskim tekstovima i TV emisijama. Šta je prava istina i koji su dometi istrage saznaćemo, izgleda, tek posle 16. marta, kada se završe izbori.