Što je eps za Srbiju, to je „Jugoistok” za jug Srbije

Bez privrednog društva Jugoistok, Niš može da zaključa kapije grada - naglasio je direktor, profesor dr Igor Novaković. Samo u prošloj godini Jugoistok je gradskom budžetu ostavio 500 miliona dinara, održava u životu stotine malih i srednjih preduzeća u regionu i prvi će u ovoj godini gradu vratiti porez na dobit.

Kako izgledaju prvi koraci u novoj poslovnoj godini, gospodine Novakoviću?

Samo smo nastavili da koračamo. Jugoistok Niš je najbolje privredno društvo u sistemu EPS-a u prošloj godini. Ova ocena proizlazi iz realnih pokazatelja: apsolutno smo prvi u smanjivanju gubitaka, drugi smo u stepenu izvršenja planova investicija, drugi po naplati i treći po stepenu održavanja. I najvažnije od svega - gubitak od milijardu i 800 miliona, za manje od godinu dana, pretvorili smo u dobit od 450 miliona. Ako se ove, principijelne stvari, računaju kao uspeh - onda smo najbolje privredno društvo distributera u EPS-u zaključno sa februarom, iako nas je EPS stavio na treće mesto.

Koliko je ukupna situacija u društvu uticala na vaše poslovanje?

U priličnoj meri. Vlada je otvorila više pitanja, važnih za zaposlene u Jugoistoku. Pre svega, pitanja izmene Zakona o radu, o privatizaciji i reorganizaciji javnih preduzeća. Zakon o radu je veoma važan za zaposlene zato što pruža mogućnost poslodavcu da koristi diskreciono pravo da nekome da otkaz bez problema. Lično sam protiv toga jer smatram da još uvek nismo u dovoljnoj meri stabilno društvo u kojem jedan čovek može da ima takva ovlašćenja.

Drugo važno pitanje je kako sačuvati i uvažiti već stečena prava radnika? To nisu prava koja se stiču preko noći, to su prava radnika koja se stiču godinama. Da li je u redu zakonskim aktima preko noći obespravljivati zaposlene i ostavljati ih bez posla? Odgovorno tvrdim da u javnom sektoru ne postoji prezaposlenost, već poremećena kadrovska struktura. U Jugoistoku nijedan radnik nije višak. Imamo potrebu za 160 elektromontera, kako bi održavanje elektroenergetskog sistema bilo stabilno.

Planirana reorganizacija EPS-a može i te kako da poremeti ovo o čemu vi govorite?

Kako da ne. Reorganizacija je planirana po konceptu koji su radili konsultanti, plaćeni za ovaj posao nekoliko desetina miliona evra, a koji su isplanirali da u okviru EPS-a postoji jedan operater i jedan distributer. Mi smo u prošloj godini uspeli da dobijemo bitku da na tržištu ostane pet distributera. Svojom politikom EPS želi da sa privrednim društvima u Srbiji napravi odnos kao sa trećim licima. U prevodu to znači naši ljudi bi obavljali uslužne poslove za EPS, ali samo oni koje EPS bude tražio. To sigurno neće biti pravnici, ekonomisti, inženjeri... NJima će biti potrebni poslovi sa najnižom kvalifikacijom, koje će plaćati ne onoliko koliko ih Jugoistok sada plaća, već upola manje. Upravo iz tih razloga Jugoistok mora da dobije sertifikat elektrodistributera. I mi ćemo se za njega boriti.

Šta podrazumeva ta borba?

Podrazumeva hrabrost pojedinaca da se suprotstave beogradizaciji. S jedne strane biće oni koji će nas prodavati Beogradu, koji će ćutati i klečati pred svojim ministrima i moliti da budu veći Turci od Turaka. Sa druge strane će biti ljudi koji mogu i žele da se argumentovano suprotstave. Ja sam spreman da uđem u tu borbu. Prošle godine smo uspeli da sačuvamo status operatera a sada moramo da sačuvamo licencu. Ja ne verujem da je ovo politička borba zbog ekonomskog koncepta. Ubeđen sam da je reč o obećanju lobi grupama kome će se prikloniti EPS. Nema ovde politike, ovde ima mešetarenja i politikantstva. Isprazne su to priče koje, možda, nekog plaše. Mene svakako ne. Zato ću ja ovu borbu za opstanak Jugoistoka u ovoj godini voditi žestoko. Ili će Jugoistok ostati operator distributivnog sistema, ili ja neću biti direktor.

A borba za tržište?

Ušli bismo mi spremno u tržišnu utakmicu da nije bilo greške u koracima. Nisam ja prošle godine bio protiv koncepta jednog snabdevača, ali je to trebalo da se uradi sistemski i postupno i da EPS Snabdevanje bude oformljeno sada. U međuvremenu smo mogli da pripremimo sva privredna društva da ih osposobimo kadrovski, tehnički i materijalno. Tako bi novo privredno društvo imalo kontinuitet u radu. Kupci električne energije ne bi trpeli, jer bi sve bilo obavljeno sistematski i u kontinuitetu. Ovako smo u problemu jer je komunikacija između EPS Snabdevanja i PD Jugoistok u startu bila loša. Ona je uzrokovala i lošu naplatu.

A da smo odložili formiranje jednog snabdevača do ovog trenutka, mogli smo 1. marta prošle godine da podignemo cenu električne energije za 10 odsto jer je to bila intencija rukovodstva. Nismo to tada uradili, već smo cenu povećali 1. avgusta. EPS je zbog toga mesečno gubio 18 miliona evra. Za četiri meseca gubitak EPS-a iznosio je 72 miliona evra. Dobili smo jednog snabdevača i izgubili 72 miliona evra. Da ne govorim o tome da je formiranje jednog snabdevača umnogome omelo i planirane velike organizacione promene u PD Jugoistok. Nisam želeo to da radim kada nad nama lebdi sumnja da ćemo izgubiti status koji imamo. Davanje izveštaja EPS-u, EPS Snabdevanju, antikorupcijskim telima zahtevalo je neprekidno angažovanje zaposlenih koji su se bavili marginalnim, umesto bitnim stvarima, vezanim za unapređenje poslovanja. A mogli smo, recimo, da se bavimo nečim što nam je jako važno recimo nabavkom brojila. I na kraju ispaštamo zbog grešaka u računima EPS Snabdevanja. Mi praktično jesmo po SLA ugovorima zaduženi za očitavanje brojila, ali je evidentno da su se impulsi pojavili samo u niškom ogranku. Mi u Jugoistoku smo utvrdili odgovorna lica i ona će biti kažnjena. To definitivno nisu lica na koja je ukazao EPS, ali u ovom trenutku ne želimo da narušavamo kolegijalnost.

Znači li to da su smene u Jugoistoku nepravedne?

Naravno. Smenjen je, recimo, jedan od vrhunskih stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija direktor Centra za IT tehnologije kojem praktično nije ni pružena šansa da pokaže znanje. A to nije dobro, zato što je moja namera bila da menadžment Jugoistoka čine obrazovani, stručni i sposobni ljudi. I trudim se da tako bude. Sve što govorim je proverljivo. Nijedan od direktora nije kadar Socijalističke partije, kojoj ja pripadam. Da sam na takav način vodio kadrovsku politiku, Jugoistok ne bi imao rezultate koje ima.

Problema mnogo, a planovi ipak ambiciozni?

Pa kako bi drugačije. Više od 3.000 zaposlenih (2.176 u Jugoistoku i hiljadu kao treća lica) moraju da žive. A da bi živeli, mi moramo da radimo i zaradimo. Naše dve najveće investicije su - Vranje i Sokobanja. Posle pet godina više nećemo plaćati kiriju u Vranju, već ćemo imati svoju upravnu zgradu. Planiran je i završetak radova trafostanice u Sokobanji. Tu smo imali mnogo problema, počev od tenderske procedure pa sve do više dozvola koje je trebalo pribaviti, ali i taj posao se privodi kraju. To su dve krupne investicije, započete u 2013. godini, a koje će biti završene ove godine. U ovoj godini smo planirali i trafostanicu Ratko Pavlović, koja će gradu obezbediti elektroenergetsku stabilnost u narednih 10 do 15 godina. Da ne govorim o tome da smo uspeli da remontujemo trafostanice Niš 5 i Niš 10, da dvostruko povećamo procenat održavanja. Privredno društvo Jugoistok ima i strateške planove, koji su vezani za politiku Vlade. Poznato je da je naše društvo potpisalo sporazum sa Južnim tokom, što je od velikog značaja za budući razvoj regiona. Zašto? Zato što Jugoistok u nekim strateškim planovima može da se opredeli da se bavi još nekim delatnostima osim ovih za koje trenutno ima licencu. Osim toga, početak pregovora sa Evropskom unijom otvara vrata stranim investitorima, a samim tim i Jugoistoku koji u tim investicijama može da pronađe svoje mesto. Mi smo to već pokazali u našem gradu. DŽeneral elektrik je poslednji primer.

Stalno potencirate da je PD Jugoistok privredni zamajac za grad i region?

- Vrlo važan, ne bilo kakav zamajac za grad. Mi držimo u životu stotine malih i srednjih preduzeća sa više hiljada zaposlenih u njima. Bez Jugoistoka mala i srednja preduzeća ne mogu da rade, kada ona ne rade ljudi ostaju bez posla, stvara se neprofitno stanje, a sve to utiče i na bruto proizvod cele države. Mi punimo budžet grada. Samo u prošloj godini ostavili smo gradu 500 miliona dinara. U ovoj, bićemo prvi koji će gradu ostaviti porez na dobit, zato što smo kao privredno društvo ostvarili dobit od 450 miliona dinara, a imali pre toga gubitak od milijardu i 800 miliona. Jugoistok je zapravo ram slike cele jugoistočne Srbije. Ako nestane, možemo da zaključamo kapije grada. Zato je naša borba za Jugoistok u ovoj godini veoma važna i značajna, ne samo za nas, već i za čitav region.