Sve je stvar izbora

Kažu da ni Ekrem nije mogao da veruje kada je u nedelju naveče čuo da je sa srpske političke farme izbačen Vojislav Koštunica. Kažu da je možda i očekivao da političke farmere napuste Čedomir Jovanović ili Mlađan Dinkić. Ali, da kofere spakuju sva trojica, to je i Ekrema iznenadilo. Da se o izbacivanju odlučivalo es-em-es (ne es-en-es) porukama, ili komentarima „botova“ svih fela na društvenim mrežama, možda bi ishod i bio drugačiji. Ovako, trebalo je odvući dupe do birališta. A mnogima je to izgleda bilo previše naporno. I fizički, i psihički. Ih, šta bi tek bilo da je usred marta, što bi bilo sasvim normalno, još padala kiša? Ili ne daj bože, sneg? A i ovako je, što bi rekli sportski komentatori, po idealnom vremenu za igru, na izbore izašlo samo 53,12 odsto birača. Nikad manje. Ali zato odavno jedna stranka nije dobila 158 mandata kao u nedelju SNS. Otuda budući i bivši premijer, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić tek sad imaju sve pravo da tvrde da je prethodna vlada bila najbolja! Pa njihove dve liste imaće 202 od 250 poslanika. Svi ostali 18 odsto. Premalo za iole ozbiljnu opoziciju. Elem, izbori su i vreme za svođenje računa. Ali, umesto da se saberu, DSS, LDP i URS, koji su ostali ispod cenzusa, ali i DS i NDS, koji su ga jedva preskočili, još u kampanji su se oduzeli, neki i podelili, pa nije ni čudo što im se samo nevolje množe. Sve je, ipak, stvar izbora. Čak i sami izbori. Pa i izborni slogani. I svi su bili u pravu. I Čeda. Sve vreme je tvrdio: „Vreme je. I tačka“. I zaista. Ovim izborima je, bar na neko vreme, stavljena tačka na ambicije lidera LDP-a da kao deo vlasti menja Srbiju. Dinkić takođe. On je proročki uporno ponavljao: „Investicije i zapošljavanje umesto stezanja kaiša“. Kao da je znao da se njemu i njegovoj stranci bliži vreme za stezanje kaiša. Do zadnje rupe. Na svirali. Koštunica je nedeljama poručivao: „Znam kome verujem“! A kome su građani poverovali? NJemu nisu. Tako jedina parlamentarna stranka koja je protiv EU nije prešla cenzus u zemlji u kojoj je 50 odsto evroskeptika! E, to je bila skoro nemoguća misija. Za sve osim za DSS. A tek Đilas? On je zapravo apsolutno bio u pravu. NJegov slogan „Demokratija na staroj adresi“ neki su doslovno shvatili. I eto kako su se na vlasti učvrstili oni koji su vlast bili i pre 5. oktobra 2000. Jedino mi Tadić nije jasan. Voleo bih da, sada kada je sve gotovo, naglas kaže šta je njegova „Vizija za Srbiju“. Ako je mislio da će Vučić moći sam da formira vladu, svaka mu čast. Nego, nešto sumnjam da mu je baš to bila vizija. Ako ste pomislili da sam Dačića slučajno zaboravio, grešite. Do utorka, kada je uhapšen, ili kada se „bezuslovno predao“ Darko Šarić, bio sam uveren da će se on već nekako snaći. Kao i uvek do sada. I tačka! A posle Šarićevog hapšenja? Ipak, tri tačke… A Vučić? Hoće li i posle 16. marta „Svom snagom u reforme“? „Svom snagom za radna mesta“? „Svom snagom protiv korupcije“? Svom snagom... U Srbiji reformatori, bar do sada, nisu bili na ceni. No, za razliku od Ante Markovića, Vučić je u nedelju bar dobio priliku. I samo od njega zavisi da li će je iskoristiti. U njegovom vozu nema kočničara. Osim ako ih sam ne pokupi u nekoj od brojnih usputnih stanica do dalekog cilja. O tome bi trebalo da vodi računa i dok bude razmišljao o koalicionim partnerima i kandidatima za buduće ministre.