U pomoć, spasavaju nas!

Ovangardna pozornica je jedan akter sa dva lica; kad majmun napravi budalu od sebe, ispadne čovek; mlađioničar; kad se kameleonu odveže jezik, hvata na boju glasa; vašima glas mnogo znači i u druge svrhe ne može se koristiti; ne vide vaši kako rastu uši; kako rastu uši, prepariraju se vaši puni sebe; izneverili su očekivanja, ispunili ušima obećanja; kad bi vaši znali o čemu govore, ne bi uši slušale; zidovi imaju uši, ispod vođine slike vaši; paraziti traže izlaz u unutrašnjim organima (ako ne možete da ih svarite, najbolji lek je sprdačina); dok je izbornog muka, nijedno govedo ne sme da mukne; marionete ih vežu glasnim žicama za udove (i ruka pravde je ud); rukovode se pravilom - veži konja gde ti magarac kaže. Ko veže konje za pione, ne možete ga matirati. Kad pozicija i opozicija igraju šah, biračko telo dobije šuster-mat. Ko se mota oko glasačkih kutija, vikluje glasne žice biračkog tela; gde se glasne žice vikluju, demagozi likuju. Obećavaju pečene ševe, a padaju raspečene. Lažni car je zbilja go. Dok gradi kule u oblacima, udara temelje iznad zemlje! Zato kuća ne raste. Dok se vladareva Vlada profiliše, lice sa bilborda okreće glavu na drugu stranu. Nije knjiga spala na dva slova, nego su dva naslova knjiga dali aforizam: Vaše zemlje nema. Pljačka im materina! Ko to laže da ne krade i ne pljačka – nije vlast.