Večiti borac za ljudska prava

Na beogradskom Pravnom fakultetu prešao je put od asistenta-pripravnika do redovnog profesora međunarodnog privatnog prava i prodekana. Praksom se bavio u Okružnom privrednom sudu u Beogradu, kao spoljnotrgovinski arbitar Privredne komore i kao visoki predstavnik Srbije u Stalnom mešovitom komitetu za pitanja sukcesije, koji i dalje pokušava da raspetlja šta kome od Jugoslavije pripada.

Bio je jedan od osnivača Beogradskog centra za ljudska prava, a prvi deo akademske karijere prekinuo je 2000. godine, dajući protestni otkaz zbog kadriranja na Pravnom fakultetu.
Raspetljavati je morao svašta i kao ministar za visoko i više obrazovanje u prelaznoj vladi, a zatim kao ministar prosvete i sporta do marta 2004. Nije hteo da ostane u politici, već se vratio fakultetu. M. L.