Prestar za čekanje

Osećao bih odgovornost da sam u kampanju odlazio u 12 ili otkazivao kad pada kiša ili da sam u njoj lagao, poručio je dan nakon izbora Čedomir Jovanović odgovarajući na pitanje da li će podneti ostavku zbog neuspeha njegove partije. Oni naklonjeni ovoj opciji reći će da u činjenici da je Srbiji prečesto saopštavao istine leži uzrok, ipak, neočekivanog debakla. S druge strane, politički protivnici će razloge potražiti u nimalo konvencionalnom, luksuznom načinu života, skupim odelima i još skupljim džipovima, obezbeđenju i kontroverznim pričama o vezama sa ljudima iz kriminalnog i tajkunskog miljea i ulasku u privatni biznis zakupom imovine fabrike testa Fidelinka.

S koje god strane posmatrali stvari, Jovanović nikada nije spadao u mejnstrim srpske politike. Revolucionarni karakter pokazao je kada je sa studentskih protesta devedesetih poručio da više nema smisla ćutati do momenta kada je građanima prvi saopštio da Srbija ne može da se bori za 15 odsto teritorije tako da izgubi i ovih 85 odsto, misleći naravno, na Kosovo.

Petooktobarske promene promovisaće ga u čoveka za specijalne zadatke koji je u Miloševićevoj vili pregovarao o njegovom hapšenju, odlazio sa premijerom Đinđićem u sedište JSO u Kuli tokom pobune ove jedinice. Spekulacije o prirodi veza sa Miloradom Ulemekom Legijom i vođama zemunskog klana nikada do kraja nisu utihnule. Ostaće upamćena i njegova izjava da su mu ruke prljave, ali da mu je savest čista. Sada objašnjava da je citirao Sartra i da mu ruke nisu prljave od lopovluka kao drugima, već zato što je lično pokušavao da reši bolne i neprijatne naslage vremena u jednoj od najprljavijih zemalja u proteklim decenijama.

Odlazak iz DS-a, čini se, nikada nije oprostio tadašnjem lideru Borisu Tadiću, a delovanje LDP obeležio je veliki broj odlazaka istaknutih ličnosti koje su gotovo po pravilu Jovanovića optuživale da je stranku pretvorio u privatno preduzeće.
Iz sadašnje vizure posmatrano, izgleda da je za Jovanovića i njegovu stranku fatalno bilo predizborno koketiranje sa Vučićem, što su njegovi birači očigledno razumeli kao izdaju ideje. Ja mislim da je politika LDP dominantna u svakom smislu i da zato nema smisla da Srbija gubi vreme tako što će LDP trunuti u opoziciji. Mi znamo koji posao mora da se obavi da bi ovo bila normalna zemlja i nemamo vremena da pustimo Vučića da sam greši, rekao je Jovanović nedavno.
Čeda je, kako sada stvari izgledaju, svoje pravo na grešku već iskoristio.

1998.
Pristupa Demokratskoj stranci
Kao popularni vođa studentskih protesta iz 1996. na poziv Zorana Đinđića ulazi u DS. Tokom izborne kampanje 2000. bio je šef izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije

2001.
Postaje potpredsednik DS
Od januara 2001. do marta 2003. je šef poslaničkog kluba DOS-a u republičkom parlamentu. Bio je najmlađi političar na toj funkciji u istoriji Srbije

2003-2004.
Potpredsednik Vlade Srbije
Posle ubistva Zorana Đinđića izabran je za potpredsednika vlade zaduženog za evropske integracije. Učestvovao je u izradi akcionog plana i harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore

2004.
Napušta DS
Zbog neslaganja sa Borisom Tadićem ostaje bez stranačke funkcije i formira Liberalno demokratsku frakciju zbog čega je u decembru isključen iz stranke

2005.
Osniva Liberalno-demokratsku partiju
Posle izbora 2007. stranka je postala parlamentarna. Na izborima 2008. kandidovao se za predsednika Srbije i osvojio 5 mesto sa 5,34 odsto glasova.