Kruna na izbore

Samo nedelju dana posle najave lidera SNS Aleksandra Vučića, u zajedničkoj akciji državnih organa Srbije i Crne Gore uhapšen je narko-bos Darko Šarić. Doduše, to se nije dogodilo do Nove godine, kako je Vučić obećavao, ali ni pred same izbore, kako su mnogi pretpostavljali. Vest se pojavila u utorak u jutarnjim satima, da bi ubrzo, avionom iz Crne Gore, Šarić bio prebačen u Beograd i predat sudskim organima.

Već prve informacije govore da je najvažniju ulogu u njegovom hapšenju imala srpska BIA a da se Šarić krio u zemljama Latinske Amerike - prelazeći iz jedne zemlje u drugu - gde je i pronađen. Da bi se što bolje skrivao, balkanski narko-bos je koristio oprobane metode ilegale plastične operacije za promenu identiteta, promena težine, lažni pasoši... Međutim, uzalud. Nakon što je uhvaćen, prebačen je u Crnu Goru gde je zvanično uhapšen.

Ministar pravde u ostavci Nikola Selaković saopštio je na konferenciji za medije, ovim povodom, da je Aleksandar Vučić 13. juna 2013. godine formirao posebnu radnu grupu u okviru BIA, koja je radila na lociranju i hapšenju Darka Šarića. Uspeli su da, uz pomoć policija i službi bezbednosti više zemalja, lociraju Šarića, stupe s njim u pregovore i pre mesec i po dana mu ponude bezuslovnu predaju, što je on, kako kaže Selaković, 24. februara i prihvatio, uz uslov da mu se omogući kontakt sa porodicom i braniocem. I sve to baš u trenutku kada je zamenjen Šarićev advokat Zdenko Tomanović.

Svetski mediji preneli su vest iz Beograda o hapšenju narko-bosa Darka Šarića, uz ocenu da je to najznačajnije hapšenje posle hapšenja Miroslava Miškovića i konstataciju da je borba protiv korupcije i kriminala jedan od glavnih ciljeva Aleksandra Vučića, prvog kandidata za novog premijera.
S obzirom na podatak da se Šarić predao, postavlja se i logično pitanje zbog čega je to uradio, jer zbog težine krivičnih dela koja su navedena u optužnicama, on ne može da postane svedok saradnik, primećuje Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Već 24. marta Šarić bi mogao da se pojavi pred Specijalnim sudom, za kada je zakazan nastavak suđenja pripadnicima njegove kriminalne grupe, koji se terete za šverc više od tri tone kokaina iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu tokom 2008. i 2009. godine.

U aprilu prošle godine u Specijalnom sudu u Beogradu je počelo objedinjeno suđenje Šarićevoj grupi po čak šest optužnica zbog šverca više od ukupno tri tone kokaina iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu. U drugom postupku mu se sudi zbog pranja novca stečenog od trgovine drogom, koji je ubacivao u legalne tokove srpske privrede za vreme privatizacije, a na optuženičkoj klupi su njegovi saradnici, mahom privrednici i advokati preko kojih je završavao poslove.



Tužilac je naveo da je najmanje 22 miliona evra od droge oprano i uloženo u kupovinu poljoprivrednih dobara i hotela u Vojvodini, kao i u drugim privatizacijama u Srbiji. Reč je o novcu koji je uložen u privatizaciju i finansiranje hotela Putnik i Vojvodina i preduzeća Mitrosrem, Sremska Mitrovica. Mediji su pisali i da je glavni Šarićev saradnik za osnivanje i upravljanje ofšor kompanijama bio Predrag Milosavljević, koji je kao finansijski stručnjak bio angažovan u Šarićevom preduzeću Municipijum S.
Šariću i osobama koje su povezane sa njim u protekle četiri godine oduzeto je niz nekretnina, luksuznih vila, kuća, stanova, lokala, poljoprivrednih dobara, preduzeća, hotela, automobila, kao i sav prateći inventar.

Naročito bi bilo interesantno da Šarić na sudu objasni način kako se prljavi novac prao i ubacivao u legalne tokove i da li je neko iz struktura vlasti pomagao. Jer, po definiciji, nema organizovanog kriminala bez aktivnog učešća najviših političkih i državnih struktura. Posebno je interesantno da li je i kome Šarić finansirao političku kampanju.

O Darku Šariću se nešto više saznalo u oktobru 2009, kada su agencije prenele da je urugvajska policija zaplenila 2,8 tona kokaina na jahti Maui, pod britanskom zastavom, u luci Santjago Vaskes, 25 kilometara zapadno od Montevidea. NIN je još tada pisao da je akcija koja će dobiti naziv Balkanski ratnik počela nekoliko meseci ranije. Srpska Bezbednosno-informativna agencija došla je do ključne informacije da jedan srpski državljanin odlazi u Južnu Ameriku kako bi ugovorio isporuku velike količine kokaina za evropsko tržište. BIA je svoja saznanja prenela američkoj DEA (Drug Enforcement Administration), državnoj agenciji za suzbijanje trgovine narkoticima.

Sve je rađeno mnogo pažljivije nego nekoliko meseci ranije, kada je BIA, takođe, podelila kvalitetnu informaciju o predstojećoj pošiljci kolumbijskog kokaina. Akcija je, međutim, propala zaslugom britanskih službi.
Koliko je ovom akcijom rukovođeno sasvim konspirativno, govori i to što je bila isključena čak i srpska policija, kao i sve bezbednosne službe Crne Gore, iako je upravo Crna Gora, luka Bar, po svoj prilici trebalo da primi kokainski tovar. Očigledno, procenjeno je da će samo tako akcija zaplene ostati tajna do uspešnog okončanja. Jer, navodni organizatori posla (kako piše podgorički Dan), Darko i Duško Šarić, biznismeni iz Pljevalja, naime, imaju razgranate veze i u crnogorskom i u srpskom establišmentu. Vlasnici su hotela u Budvi i na Paliću, poznatih beogradskih klubova na Studentskom trgu, savskom pristaništu, kod hotela Jugoslavija..., fudbalskog kluba Rudar iz Pljevalja, čak su i aerodrom planirali da naprave u rodnom kraju...



I sada je upadljiv izostanak ili zaobilazak ministra policije i premijera u ustavci Ivice Dačića. Realizacijom ove osetljive, pažljivo i dugo planirane akcije, kako se navodi, rukovodili su ministri pravde Srbije i Crne Gore, Nikola Selaković i Duško Marković. Da ministar Selaković nije tu samo zbog procedure izručenja, što jeste u nadležnosti Ministarstva pravde, govori podatak da ovo nije prvi put da on bude jedan od malobrojnih ljudi uključenih u tajne operacije policije, što je nedavno i sam potvrdio objašnjavajući, recimo, kako je došlo do akcije Grom i velikog hapšenja narko-dilera po Srbiji, ili kako je privoljen Milorad Ulemek Legija da svedoči u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Upadljiv Selakovićev angažman u osetljivim policijskim akcijama nagoveštava da je on možda viđen i za budućeg ministra policije.

Za Đorđevića je to znak da u policiji nešto škripi i da postoji problem curenja informacija ili neodgovarajućih i nedovoljnih kapaciteta. Ovo hapšenje može da bude povod za preispitivanje upravljanja ljudskim resursima u policiji i za početak temeljne reforme policije. Bezbednosna informativna agencija ne treba da igra ulogu policije, te je zbog toga važno i redefinisati odnose policije i BIA. To je moguće uraditi uskoro s obzirom na to da su najavljene izmene Zakona o policiji Zakona o BIA.

Beogradski mediji su 2010. godine pisali o vezama Dačićevog šefa kabineta Branka Lazarevića sa Šarićevom firmom, a ubrzo i o vezi Dačića i Branka Lazarevića sa Rodoljubom Radulovićem, alijas Mišom Bananom, glavnim saradnikom narko-bosa Darka Šarića. Dačić je odmah priznao da je poznavao Radulovića, optuživši vrh policije da ga nije upozorio na kriminalne aktivnosti njegovog poznanika.
Saslušanja Lazarevića su više puta najavljivana, zakazivana, ali se desilo da se Lazarević sretne sa istražnim organima u jeku izborne kampanje.

Suočen sa dokazima, odlučio je da bude kooperativan, što je rezultiralo hapšenjem Brisa Gare, zamenika načelnika Službe za specijalne istražne metode(SSIM) UKP MUP,zbog sumnje da je sarađivao s klanomDarka Šarića! Inače, oni su, svojevremeno, dovođeni u vezu i sa švercom heroina iz Avganistana preko Turske, a ne samo sa švercom kokaina kao danas. Početkom jula 2007. godine, naime, u jednoj novobeogradskoj garaži zaplenjeno je više od 20 kilograma heroina, tržišne cene oko dva miliona evra. Garaža je bila iznajmljena na ime mlađeg od dva brata, koji je hapšenje izbegao zato što se zakleo da pojma nije imao šta se nalazi u toj garaži... Ipak, treba spomenuti da su braća povezivana i sa Safetom Kalićem iz Rožaja, koga je srpska policija posle ubistva premijera Đinđića označila kao jednog od glavnih trafikanata heroina na ovim prostorima...
Izuzetno upućeni izvor NIN-a još 2009. godine je ukazivao na to da ovi crnogorski biznismeni mogu da budu samo organizatori kokainskog transporta, nikako i jedini finansijeri čitavog posla.

Moglo bi se reći da se radi o svojevrsnom finansijskom konzorcijumu. Količina droge je ogromna, samim tim i investicija, što nikako nije mogao da finansira samo jedan čovek. Takođe, i kada je o samoj količini reč, jasno je da ovaj kokain nije bio namenjen samo balkanskom tržištu, već da je reč o poslu evropskih razmera. To znači da su organizatori šverca krenuli u transport tek kada je organizovano sve, od prebacivanja kokaina u Evropu do plasmana na ulici, preko sitnih dilera, govorio je NIN-ov izvor.

Imena Šarića, braće biznismena iz Pljevalja, poodavno su poznata i srpskoj policiji. U famoznoj Beloj knjizi o organizovanom kriminalu u Srbiji, onoj iz 2001. godine, smešteni su u notornu grupu Amerika. Grupu je, još devedesetih godina prošlog veka, oformio Vojislav Raičević - Voja Amerikanac, i od tada važi za jednu od najopasnijih na ovim prostorima, uprkos misterioznom, nerasvetljenom nestanku svog utemeljivača. Amerikanca su sumnjičili za niz velikih ubistava na beogradskom asfaltu: Rade Ćaldović Ćenta, Jusuf - Jusa Bulić, Zoran Šijan, Bojan Petrović, Milan Roganović Roga...

Članovi grupe Amerika sumnjičeni su i za ubistva Zorana Todorovića Kundaka, tadašnjeg generalnog sekretara JUL-a, prvog policajca Srbije Radovana Stojčića Badže, saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, sve do ubistva nekadašnjeg šefa beogradske policije Boška Buhe, za koje je bio optužen član ove američke grupe Željko Maksimović Maka. Sumnja za ubistvo ministra Bulatovića, pak, pala je na Budvanina Ivana Delića, još jednog člana ove grupe.

Posle nestanka Voje Amerikanca (krajem 1997. godine) grupu je, prema navodima policije, preuzeo Mileta Miljanić zvani Majk. Ovim se ponovo vraćamo na južnoameričku kokainsku vezu, budući da je Majk Miljanić označen kao najveći diler kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Majk Miljanić je od 2004. godine bio službeno odsutan, u zatvoru u Grčkoj, zbog šverca 114 kilograma kokaina zaplenjenog po prispeću u Atinu.



Miloš Oparnica, šef Nacionalnog biroa Interpola u Srbiji, obelodanio je 2010. godine da je policija počela da se bavi Darkom Šarićem još 2000. godine zbog pranja novca, što je verovatno bio početak raspetljavanja čitavog slučaja. U februaru 2010. iz Uprave policije Crne Gore saopšteno je da je Šarić, osumnjičen u Srbiji za šverc kokaina, napustio teritoriju Crne Gore ilegalno, nekoliko dana pre nego što je crnogorskom birou Interpola dostavljena međunarodna poternica.

Oparnica je zatim obelodanio da je Srbiji najmanje 15 zemalja dostavilo informacije o vođi najvećeg narko-klana u ovom delu Evrope, Darku Šariću.Pomenuo je i da mediji spekulišu o Šarićevom boravku u Češkoj, Slovačkoj, Švajcarskoj, komentarišući da je Darko Šarić bio aktivan u više od pet država.

Upućeni izvor NIN-a napominje da Šarić može da bude samo organizator kokainskog transporta, nikako i jedini finansijer čitavog posla, zbog čega se i pojavljuju nagoveštaji u štampi da bi biznismen iz Pljevalja mogao da dobije čak i status zaštićenog svedoka.
Čak ni Balkan, kao deo evropskog narko-tržišta, nije pod patronatom jednog narko-barona. U štampi se već pominjalo da je to u Srbiji Dejan Stojanović zvani Keka, koji je i dalje u bekstvu. U Crnoj Gori navodni bos je Brano Mićunović, na Kosovu i Metohiji to je Naser Keljmendi, za kojim je u Sarajevu raspisana poternica u kojoj je označen kao najuticajniji narko-bos u regionu.

Prema izvoru NIN-a, Šarić je 2008. godine pokušao da se osamostali i preuzme sam tržište kokaina, ali mu to nije uspelo. Da se tada maksimalno oslanjao na službe bezbednosti, dokazuje i njegov beg helikopterom, kada je akcija Balkanski ratnik izašla u javnost.
U to vreme bili su aktuelni pregovori da u Budvi uloži 150 miliona evra, što je podrazumevalo izmeštanje stadiona FK Mogren i izgradnju velikog poslovnog centra na tom prostoru.

Krajem avgusta bečki dnevnik Esterajh pisao je da je Šarić preko Hipo Alpe Adrija banke oprao 100 miliona evra, pri čemu se ovaj list pozivao na interni protokol i istragu srpskih vlasti, u koje je navodno imao uvid, prema kojima je Šarić je preko ofšor firmi uložio oko 100 miliona evra na račune Hipo banke, pretežno u Lihtenštajnu, a paralelno je dobio kredit u visini od 81,56 miliona evra od Hipo grup Neterlands korporet fajnans, a sestrinska kompanija Hipo Alpe Adrija internešenel AG odobrila mu je kredit u visini od 17,9 miliona evra. Te kreditne linije su se, navodno, ulile na račun preduzeća Blok 67 Asošijets, koje je gradilo kompleks stanova Belvil u Beogradu. Ono što je u optužnici protiv ovog narko-bosa samo je deo novca i poslova koji se vezuju za Darka Šarića, tajkune, političare i ine koji su bili uključeni u njegove privredne operacije.
Pada u oči da ova vlast uspeva da i najokorelije kriminalce privoli na saradnju i kooperativnost. Ne treba zaboraviti da je i Milorad Ulemek Legija dobrovoljno i bez ikakvih uslova pristao da sarađuje i kaže šta sve zna o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije. Još samo da Šarića ubede da kaže sa kim je sve sarađivao i ko mu je pomagao da tolike godine izbegava gonjenje i još opere svoj prljavi novac, najvećim delom baš ovde u Srbiji.

Veze klana

Nekoliko dana pre dogovora o predaji Šarića saslušan je Branko Lazarević, bivši šef kabineta premijera Ivice Dačića. Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da to ima veze sa hapšenjem Šarića zato što je po onome čime raspolaže istraga Lazarević priznao da je obaveštavao Šarića, da li je pod istragom ili nije. Nakon tog saslušanja uhapšen je i zamenik načelnika za operacije primene specijalnih metoda, prisluškivanjem i presretanjem razgovora. To znači da je potvrđena ta veza, kao i sumnja da je Šarić imao informacije iz vrha policije.
Kada pogledate mapu gde je njegova imovina, znaćete koja vrsta političara omogućava takav biznis i izdaje takve dozvole. Imena su za policiju, a to nije težak posao kada to i mi sa strane možemo da zaključujemo. Ne zanima me broj uhapšenih iz njegovog klana, jer da nije ovih o kojima sam govorio, taj klan ne bi postojao, kaže Nikolić.

Čiji je čovek Darko Šarić

Kriminolog Dobrivoje Radovanović izjavio je za NIN da se iza trgovine narkoticima često valja politika. Potkupljuju se politički protivnici A ima i drugih stvari koje ukazuju na moguću saradnju naših političara. Ali ne želim da navodim imena. Na pitanje čiji je čovek Darko Šarić, ko je imao interes od njega, Radovanović kaže da je ogromna količina novca išla u privatizacije po Srbiji i Crnoj Gori, a da je deo tog novca iskorišćen za rešavanje socijalnih problema u opštini u kojoj je rođen, dok je značajan deo išao u policijske kanale.
Šariću je rečeno da se sklanja i da briše tragove. Postoji luft od dve nedelje od momenta kada su naše službe dobile informaciju da postoji brod sa tovarom kokaina i da je uvoznik Šarićeva narko-grupa. Dve nedelje nakon što je ta informacija prosleđena nadležnim organima Srbije, ona je procurila u javnost. Taj period je verovatno iskorišćen da se obrišu tragovi i da se Šarić skloni iz zemlje. Ko je to omogućio? Kako se to dešavalo? To su pitanja koja verovatno naše tužilaštvo istražuje. I to je smisao istraga o odavanju informacija, kaže Radovanović.
Naš sagovornik kaže da još neki od velikih narko-bosova našeg porekla žive u Meksiku, Boliviji, i da su moćniji od Šarića.

Podgorička etapa

Susret sa majkom i sinom

Hvatanje jednog od najvećih narko-bosova u ovom dijelu Evrope, koje su pokrenule prije četiri i po godine američke službe bezbjednosti, u Podgorici je dobilo publicitet ništa manji nego kada su uhapšeni Ratko Mladić i Radovan Karadžić. TV stanice su uživo prenosile pres-konferencije zvaničnika Srbije i Crne Gore, posjećenost portala je rekordna, a crnogorska vlast je iskoristila priliku da poentira saopštavajući kako su pale u vodu sve priče o tome da je Šarić bio njen miljenik i da mu je pomagala tokom skrivanja.
Ovo je dobra stvar za Crnu Goru i zbog manipulacija u javnosti da se Šarić skrivao u Crnoj Gori. Danas je to palo u vodu. Danas je pobijedila istina i pravda i državne institucije mogu biti ponosne, bile su riječi ministra pravde Duška Markovića.
Ovaj rođeni Pljevljak, koji se smatra šefom jednog od najmoćnijih narko-kartela na ovim prostorima, sletio je na podgorički aerodrom u pratnji agenata BIA oko 6 i 30 u utorak ujutru, kazao je izvor NIN-a iz MUP-a Crne Gore. Na aerodromu su ga, po prethodnom dogovoru, čekali majka i sin, koje je prije toga dovela crnogorska policija, kao i njegov advokat. Sa njima se, u prostorijama aerodroma, zadržao najkasnije do 7 i 40, da bi zatim, u pratnji agenata, ušao u avion Vlade Srbije i odletio za Beograd.

Marković i ministar unutrašnjih poslova Raško Konjević nijesu htjeli da saopšte nikakve detalje o ulozi crnogorske policije u lociranju i hvatanju Šarića. Ipak, s obzirom na to da je naglašeno učešće crnogorske Agencije za nacionalnu bezbjednost u akciji koja se čekala godinama, stručnjaci pretpostavljaju da su praćene sve osobe iz Crne Gore koje su porodično i na bilo koji drugi način povezane sa Šarićem. Ovo je drugi ozbiljni slučaj za koji je crnogorska tajna služba dobila pohvale. Prvi je bio otkrivanje Radovana Karadžića koji je pronađen na osnovu obavještajnih podataka crnogorske ANB. Marković je na presu rekao da je nesporno da su operativni napori službi bezbjednosti dviju država, koji su valorizovani kroz rad zajedničkog istražnog tima, doveli do lociranja Šarića i njegovog zahtjeva vlastima Srbije za predaju.

Hapšenje Darka Šarića pokazalo je da saradnja državnih organa na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou uvijek daje rezultate. Crna Gora, Vlada i sve njene institucije ispunjavaju obaveze i daju svoj puni doprinos borbi protiv organizovanog kriminala. Pravda je nekada manje ili više spora, ali je dostižna i to su pokazali nadležni organi Crne Gore i Srbije, kazao je za NIN ministar unutrašnjih poslova Raško Konjević.

Ubrzo nakon što je objavljena ekskluzivna vijest oglasio se i jedan od čelnika opozicije, Nebojša Medojević. On je rekao da je odranije poznato da je Šarić uživao puno političku, bezbjednosnu, logističku i svaku drugu pomoć u Crnoj Gori, te da je uz pomoć korupcije imao na platnom spisku veliki broj imena iz politike, bezbjednosnih agencija, policije, tužilaštva, sudija, koji su održavali ovaj sistem na vlasti: Meni kao članu Odbora za bezbjednost, interesantna je tvrdnja da li se Šarić krio u Crnoj Gori, kao što sam ja tvrdio, ko ga je to čuvao i kako to da bezbjednosne službe Crne Gore svih ovih godina nisu uspjele da ga lociraju u Crnoj Gori, gdje je sada uhapšen.

Navodne veze osumnjičenog narko-bosa i crnogorskih političara iz Đukanovićeve DPS sporadično su pominjane. Tako se Šarić prije tri godine našao u centru afere Listing, zajedno sa sadašnjim ministrom vanjskih poslova, a tadašnjim premijerom Igorom Lukšićem i bivšim ministrom vanjskih poslova Milanom Roćenom. Tada je objavljeno da je Šarić telefonom kontaktirao s Lukšićem i Roćenom, što su oni demantovali.
Šariću je u Crnoj Gori privremeno oduzeta imovina čija je procijenjena vrijednost oko 12 miliona eura. NJegov navodni glavni saradnik u Crnoj Gori, Kotoranin Dragan Dudić Fric, ubijen je 31. maja 2010. godine u kotorskom Starom gradu.Neđeljko Rudović nin