Zabranjen policentrizam

Navršile su se tri godine otkako je izašao „Jezik i nacionalizam“, knjiga hrvatske lingvistkinje dr Snježane Kordić. Zagrebačkom časopisu za kulturu „Zarez“ to je bio povod da napiše: „O Snježani Kordić se raspravlja na kavama, u prolazu, u javnom prijevozu, a pristajanje uz njene ideje ili protivljenje istima koristi se kao momentalni indikator nečije političke opredijeljenosti čak i među ljudima koji o samom autoričinom radu ne znaju gotovo ništa.“ Da podsetimo, osnovna teza ove knjige je da „standardni jezik Hrvata, Srba, Bošnjaka i Crnogoraca predstavlja primjer policentričnog jezika zajedno s nizom drugih takvih jezika u svijetu“ (pominju se engleski, francuski, španski, portugalski). Takvu „neznanstvenu“ tvrdnju oštro je osudila zvanična kroatistika. Posebno ih je naljutio termin „policentričan“, mada ga Snježana nije izmislila, nego samo pozajmila od uglednih nemačkih i američkih lingvista. Verovatno im zvuči „jugonostalgičarski“. U pet-šest evropskih zemalja, kako se ističe u „Zarezu“, knjiga je dobila velike pohvale, a jedan španski izdavač sprema se da je objavi u španskom prevodu. I u samoj Hrvatskoj, tezu o jednom jeziku u četiri bivše jugoslovenske republike podržao je niz istaknutih intelektualaca, između ostalih Oliver Frljić, Predrag Matvejević, Dubravka Ugrešić, Miljenko Jergović, Igor Mandić, Slobodan Šnajder, Boris Dežulović... U članku se dodaje da je knjiga dostupna na internetu, pošto se neko potrudio da je celu skenira. To je verovatno neki čitalac iz Bosne, budući da se na jednoj od strana vidi pečat sarajevske biblioteke. A u Srbiji? Tu se o knjizi „Jezik i nacionalizam“ ne raspravlja „na kavama“, a možda bi trebalo. O tome ćemo sledećeg puta.