Mrtve duše

Ne, nisam glasao ni ovog puta. Glasao sam, samo jednom, 1990. godine i kao predsednički kandidat Zelene stranke pobedio sam Slobodana Miloševića na svim crnim ekološkim tačkama Srbije, i, to bez čuvara biračke kutije. Ali, gle, ulovio sam ih, sasvim slučajno, da složno kradu na izbornoj jedinici kod Studentskog trga, tamo gde se sada nalazi, nekad, kultni Plavi jahač. Moja arijska, pa ako hoćete, i građanska čast nije mi dozvoljavala da se, ubuduće, bavim politikom, pa, čak, i glasam. Ali, dobro: svako određuje meru svoje časti. A za tri miliona birača, dakle, za pola Srbije, ovaj 16. mart bio je samo jedan običan dan u istoriji sveopšteg srpskog sunovrata.

A kako, bre, da glasaš kada je, recimo, komšiji Aci iz Gročanske stigao glasački listić i za njegovog pokojnog oca! Možda i moji pokojni roditelji, još uvek, revnosno glasaju. Gogoljeve mrtve duše ožive u Srbiji pred svake izbore. A, možda ja i glasam, evo, već dvadeset i kusur godina, zajedno sa mrtvim dušama, samo što me niko o tome ne obaveštava...

Nego, na čiju stranu da stanem kad je reč o Krimu? Gorbačov me je, svojevremeno, odlikovao što sam dve hiljade dece Černobilja doveo na oporovak u Srbiju. Ali, i Ukrajina me, za istu stvar, odlikovala, doduše, tek, posle dvadeset i pet godina. E, sad, kako da staneš uz Ukrajinu kada nova demokratska vlast, uz pomoć plaćenih snajperista ubija svoje demonstrante na Majdanu!? S druge strane Tolstoj je, setite se, poslao pukovnika Rajevskog, kao dobrovoljca, da pogine za Srbe, tu, kod Adrovca, četrdesetak kilometara od mog Vidova. Nisam rusofil, ali sam, recimo, slab na rusku literaturu, i, to me gura na rusku, to jest, srpsku stranu. Jer, Tolstoj je bio srpske krvi, Ivan Grozni je, takođe, Srbin po majci, a njegovom sinu prezime je, oprostite, JOVANOVIĆ!!? Rusi, dakle, nisu naša braća, već naši sinovi! Čitajte ruskog akademika Kljosova, dragi moji!

Ali, nije sve tako crno. Nikola iz Kleka mi je poslao tri balona carskog vina i poziva me da sa nekim pilotom iz Vršca skoknemo do Krima, da damo podršku Rusima. I, već sam, u mislima, poleteo, kad me K. G. Jung, moj guru iz Švice brzo prizemljio: Idi, idi na Krim! Ali, znaj to Ruse može samo da uvredi! Jer, ko si ti iz majušne Srbijice u propadanju, da pomažeš moćnu Rusiju u usponu!? Uostalom, ako su Srbi Rusima očevi, onda moraš da znaš da svaki sin ima neodoljivu potrebu da ubije oca! Čitao si, valjda, i Frojda, a i Dostojevskog!

Zvone mi ove Jungove reči u glavi dok šetam sa Biljom pored budućeg Beograda na vodi. Iz nekog kafića kod savskog pristaništa istrči moja Crna da mi kaže: Nećeš verovati, nudili su i meni dve hiljade dinara da glasam s obzirom da imam šesnaest godina! A videćeš, za sledeće izbore, i osnovci će imati pravo glasa, i, zajedno sa mrtvim dušama, biće to ozbiljna biračka masa.