Keri Čendler

Prošle nedelje sam imala neverovatan susret prve vrste sa jednom od najvećih živih legendi house muzike - Kerijem Čendlerom. To je jedan simpatični crnja iz NJu DŽersija koji je di-džej već 30 godina. Tokom devedesetih napravio je nekoliko kolosalnih numera koje su obavezna lektira za sve koji žele da saznaju šta je house. Ili barem šta je house muzika bila pre pojave Dejvida Gete i sličnih turbo likova. Glavni akter ove priče došao je na svoje gostovanje u Beogradu veče ranije, a već u dva posle podne je došao u klub Tube da uradi tonsku probu. To inače ne bi bilo ništa čudno za neki bend ili izvođača koji uživo izvodi svoju elektronsku muziku, ali di-džejevi znate mahom to ne rade. Uvreženo je mišljenje da tonska proba di-džejevima nije neophodna. Oprema je uvek u klubu, zvučnici takođe - šta tu ima da se proba? Stari bard međutim zna da je pametno istražiti teren. Čovek je došao, pipao zidove da vidi kako rezonuju, isprobao svu opremu da vidi da li je ispravna, zavrtao dugmiće na mikseti i pojačalima da bi postigao optimalan zvuk u tom prostoru. Kaže: „Ja to namestim da bude dobro i za one koji će doći da rade posle mene”. Dugo smo pričali o tome kako je kada ti je porodica u NJujorku, a ti putuješ po svetu četiri dana nedeljno. Prokomentarisala sam da on sada može i da živi od statusa muzičke legende, nema potrebe da se cima uopšte. I dobila pravi odgovor - pa ja još nisam mrtav!  Dok je živ živa je i strast. Nema opuštanja. Radi se punom parom. I dalje pravi svoju muziku, vodi  mini diskografsku kuću preko koje promoviše mlade talente i putuje i radi kao di-džej. Kaže da ga je najčešće blam kada treba da pusti neku svoju stvar. Vredan i skroman, a legenda. Ovde smo navikli uglavnom na situaciju da kad neko postane uspešan i popularan, on je samim tim i najpametniji na svetu, a takođe i suvereni gospodar univerzuma. Niko ne sme da ga kritikuje niti taj neki mister Uspešni sad treba oko bilo čega u životu da se trudi. Pričam ovo generalno, jer da nije tako ne bi me zabezeknuo primer ovog velikog a zdravog čoveka koga sam srela. Ova srpska pravila odnose se na sve, od političara preko di-džejeva, menadžera noćnih klubova, direktora festivala, kulturnih institucija, sitnih državnih službenika, menadžera u korporacijama, taj spisak je u stvari beskrajan… Tako opušteni i razbaškareni u svom mikrouspehu oko sebe skupe samo laskavce i prepuste se. Kad dođu mlađi, bezobrazniji ili ambiciozniji, diskredituju ih bez zadrške i ne vide gde vreba opasnost. Kad im isti ti dođu glave, đavo im je kriv. Moglo je i di-džej mister Kerija da pregazi vreme. Ali, nije.