Kad šerifi brane titulu

Ogroman je to izazov: apsolutna pobeda na izborima 16. marta nije samo oživela naprednjački poriv za preuzimanjem vlasti na ostalim nivoima (pokrajinskom i lokalnom), spremnost dela konkurencije da tom porivu udovolje (hitna promena vlasti na Čukarici) i lične bravure (prelazak predsednika opštine Priboj iz DS u SNS). Euforija je bila tolika da je čak i predsednik Srbije Tomislav Nikolić zaboravio na sopstvenu zamrznutost u stranci koju je osnovao: samo dan nakon izbora, Nikolić je urgirao da se i lokalna samouprava usaglasi sa novonastalim stanjem i ambicijama bivših partijskih kolega. Ne možete da vladate u ime onih koji su vas izabrali pre dve-tri godine, nego u ime onih koji su juče glasali, izjavio je predsednik svih građana u rodnom Kragujevcu i dodao da bi ne samo u tom, nego u svim gradovima Srbije trebalo da se ispita kako radi lokalna administracija, čime se bavi.

Na veliki je posao pozvao predsednik: po podacima SNS, ta stranka na lokalnom nivou učestvuje u samo 93 od ukupno 174 jedinice lokalne samouprave (prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, Srbija je podeljena na 150 opština, 23 grada i grad Beograd). Podatak o naprednjačkom skoru na lokalnom nivou, jednako kao i informaciju da socijalisti učestvuju u vlasti u nešto većem broju jedinica samouprave (110, od čega u 28 imaju gradonačelnika, odnosno predsednika opštine) ipak valja uzeti uslovno. Jer, primer promene vlasti u beogradskoj opštini Čukarica tri dana nakon republičkih izbora nije čudo neviđeno prelasci iz stranke u stranku, formiranja novih partija i principijelnih koalicija viđena na republičkom nivou, na lokalu su još učestaliji a umeju da budu i živopisniji i teže razumljivi. Koliko je teško pratiti krvnu sliku stanja u opštinama pokazao je i trud Cesida koji je, godinama, pokušavao da napravi direktorijum lokalne samouprave, ali se ispostavilo da takav dokument ne uspeva da ima rok trajanja duži od sedam dana.

Do promene vlasti ponekad dolazi zbog lokalnih problema, ali u poslednje vreme su popularnija prekomponovanja kako bi se i preslikao sastav republičke vlasti. Prvi takav talas zabeležen je 2008. kada su se lokalne vlasti upodobljavale po republičkom modelu DS-SPS, da bi krajem 2012. i početkom 2013. bila primenjena nova mustra (SNS-SPS). Proces je bio toliko efikasan da je u Vojvodini od 37 opština u kojima su posle opštih izbora 2012. formirali vlast, demokratama ostalo svega sedam.

Posle martovskih izbora, sudeći po zahtevima iz SNS, puno je kandidata koji bi mogli da krenu za primerom Čukarice, gde su odbornici SNS, DSS, SPS i LDP napravili novi savez i za predsednika opštine izabrali naprednjaka, umesto dosadašnjeg demokrate. Ništa čudno ako se zna da su, čim su raspisani izbori, pala čak tri opštinska saveza naprednjaka i socijalista, u Vranju, Valjevu i Vranjskoj Banji. Slučaj Vranjske Banje posebno je zanimljiv zato što je tamo Nova demokratska stranka Borisa Tadića, mesec dana nakon formiranja, ušla u koaliciju sa SNS-om i odmah dobila mesto predsednika opštine, koje je do tada pripadalo SPS-u. Novoosnovana partija dobila je vlast i u Svilajncu, tako što je većina članova vladajuće DS prešla u Tadićev tabor.

Ima i onih koji su, poput Veroljuba Stevanovića, gradonačelnika Kragujevca, čvrsti u stavu ne damo titulu. Ukoliko SNS želi da promeni vlast u Kragujevcu, moraće na neki način da ostvari većinu i dobije 44 odbornika, što pokušavaju godinu dana i duže, saopštio je Stevanović nakon što su ga naprednjaci, dan posle republičkih izbora, pozvali da uvaži promenjenu političku realnost i podnese ostavku. Stevanović (URS) je izazivačima uputio i pouku da je drugo rešenje da raspišu izbore, s tim što bi tada morali da raspišu izbore za sve lokalne samouprave u državi. Jedino na taj način mogao bi da padne i Dragan Marković Palma, čija je stranka na republičkim izborima u Jagodini ostala drugoplasirana, iza naprednjaka mada bi, naročito u slučajevima takvih lokalnih šerifa valjalo imati u vidu upozorenje analitičara da se birači ne ponašaju isto na parlamentarnim i lokalnim izborima.

Nije isključeno da se to upozorenje još jednom proveri: dan nakon izbora, Goran Knežević, potpredsednik SNS-a, ocenio je da bi trebalo raspisati pokrajinske i lokalne izbore. I to iz dva razloga zato što je planirana promena Zakona o lokalnoj samoupravi, nakon čega ide i raspisivanje lokalnih izbora. Drugi razlog je što u svim razvijenim zemljama postoji praksa da su parlamentarni izbori razdvojeni od lokalnih, tako da predstavljaju prolaznu stanicu na kojoj se meri rejting stranaka i poverenje građana, rekao je Knežević. NJegov kolega Bratislav Gašić, takođe potpredsednik stranke, međutim, u razgovoru za NIN objašnjava da moguće donošenje novog zakona ne znači raspisivanje opštih lokalnih izbora, već samo u onim opštinama koje ne mogu da funkcionišu - gde sednica nije održana tri meseca ili gde postoje krivična dela, kao u Ćićevcu, gde postoji ozbiljan slučaj zloupotrebe novca iz budžeta. Gašić kaže da u SNS nije bilo rasprave o promeni lokalnih vlasti, ali verovatno će mnogi lokalni odbori, poneseni uspehom na republičkim izborima, koji neće da shvate da su to rezultati Aleksandra Vučića, želeti da tako reše svoje nesuglasice i animozitete. I nije to jedini faktor koji bi mogao uzdrmati lokalne vlasti verujemo da će oni koji ne uđu u vladu tražiti od svojih lokalnih odbora da se povuku iz koalicije i da se otvori mogućnost ponavljanja izbora, kaže Gašić, ne pominjući, pre donošenja odluke o republičkoj vlasti, nijednu stranku poimence. Tu je i činjenica da je SNS krajem decembra odlučio da izađe iz vlasti u 11 opština širom Srbije.



U pet od tih 11 socijalisti bi mogli sami da formiraju novu vlast i bez izbora, dok preostalih šest i te kako zavise od odluke SNS-a, a ona kasni zbog raspisivanja republičkih izbora. Gašić kaže da se i tu vidi razlog za izmenu zakonodavstva: Po postojećem zakonu, zamena se mora naći u redovima sadašnjih odbornika, a ima slučajeva gde nemamo boljeg kandidata od onog koga, zbog slabe dinamike u rešavanju problema ili loših međuljudskih odnosa, želimo da smenimo. Zato je, kaže, moguće i da se stranka u nekim opštinama povuče iz vlasti i time izazove izbore jer joj, kako tvrdi, nisu cilj fotelje, već rešavanje problema. Sve se sada svodi na trgovinu i zato je potrebno u saglasnosti sa zakonodavstvom EU tražiti nova rešenja, kaže Gašić koji smatra da bi valjalo razmisliti o uvođenju direktnih izbora za gradonačelnike i predsednike opština. Đorđe Vuković iz Cesida ima iskustvenu primedbu na ideju koja može dovesti do kohabitacije: Na ovom stepenu razvoja demokratske kulture kohabitacija ne funkcioniše. Čak je bilo slučajeva blokade rada lokalne samouprave i kad su gradonačelnik i odbornička većina iz iste partije.

Ono što je za Vukovića važnije istaći jeste generalni pristup: Ako se ozbiljno hoće u reforme, onda je prvi korak reforma reformatora. A to znači da je odmah posle izbora potrebno uraditi promenu izbornog sistema i na republičkom i na lokalnom nivou. I ne samo da je, dodaje, nedopustiva promena izbornog zakona u izbornoj godini, već bi novodoneseni zakon trebalo da važi tek za druge sledeće izbore. Novim rešenjem na republičkom nivou trebalo bi izbeći aktuelne boljke, kao što je činjenica da je sada čak 23 posto glasova ostalo ispod cenzusa, ili već tradicionalna poremećenost predstavljanja regiona (Otvoreni parlament je utvrdio da čak 13 opština i gradova nikad nisu imali poslanike). Ipak, Vuković najveći problem oba izborna sistema vidi u tome što prave negativnu političku selekciju, gde su kriterijumi selektiranja definisani kriterijumima onoga ko sastavlja listu, pa se u parlament ulazi njihovom, a ne voljom građana. U Cesidu, zato, odavno predlažu neku vrstu personalizovanog proporcionalnog sistema koji je do sada nailazio na razumevanje u SNS-u. A koliko je izgledna reforma reformatora? Na pitanje da li bi valjalo očekivati promenu republičkog izbornog zakona, Gašić kaže da, koliko je njemu poznato, takvih razgovora u SNS nije bilo. Ali je zato, pred odlazak NIN-a u štampu, stiglo ponovljeno zalaganje Gorana Kneževića za raspisivanje vanrednih pokrajinskih i lokalnih izbora.