Svaki drugi bez posla

Broj mladih koji nemaju posao alarmantan je ne samo u zemljama u razvoju već i u zemljama zapadne Evrope, a postoji pretnja da čitava generacija mladih do 25. godine ostane van tržišta rada. Stopa nezaposlenih mladih Evropljana iznosi oko 23 odsto, pokazuju zvanični podaci. Samo 34 odsto osoba starosti od 15 do 29 godina u EU ima posao, a čak i kada rade njihovo radno mesto je često privremeno. Problem je naročito izražen u nekim članicama EU na istoku i jugu Evrope koje se suočavaju sa vrlo visokom stopom nezaposlenosti među mladima i odlivom mozgova. U budućnosti bi te zemlje mogle da se suoče sa nedostatkom kvalifikovane radne snage.

U Srbiji je oko 50 odsto mladih bez posla, prošlogodišnji su podaci Ministarstva rada, a zemlja se nalazi na trećem mestu po odlivu mozgova prema poslednjem Globalnom izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. Slično je u zemljama regiona, u Hrvatskoj je stopa nezaposlenosti mladih 48 odsto, Makedoniji 53 odsto, u Bosni i Hercegovini 57 odsto. Mladi se u vremenu krize prvi suočavaju sa gubitkom posla, pokazuju iskustva.

Evropska unija preduzima niz aktivnosti u cilju zapošljavanja mladih za šta su opredeljena i određena novčana sredstva, a lideri članica EU uvereni su da će aktuelni programi u naredne dve godine dati pozitivne rezultate. Jedan od osnovnih programa u zemljama EU podrazumeva uključivanje privatnih kompanija u rešavanje ovog problema budući da državne institucije same to ne mogu da učine i da, kako je rekla nemačka kancelarka Angela Merkel, politika ne stvara radna mesta već to čine preduzeća.

Tim tragom pokrenuta je i Inicijativa za zapošljavanje mladih u regionu Adriatika koju je potpisala 21 kompanija iz zemalja Balkana, a među kojima su NIS, MK Grupa, NLB banka, Agrokor, Atlantik grupa, Delta holding i mnoge druge. Potpisnice ove povelje o saradnji su se obavezale da će raditi na tome da se mladi od 18 do 30 godina uključe u tržište rada i da im prema svojim poslovnim potrebama ponude posao.

Povelja je potpisana u Dubrovniku na 12. po redu međunarodnoj konferenciji HR Business Arena 2014. Karmen Majetić Pavić, programska direktorka konferencije i vlasnica kompanije Tagoras rekla je tom prilikom da su kompanije obećale da će u naredne tri godine zajedničkim snagama i kroz zajedničke programe zapošljavanja i edukacije raditi na smanjivanju stope nezaposlenosti.

Ova inicijativa nastala je kao posledica velikog problema nezaposlenosti mladih u svetu, a naročito u regionu Balkana. Cilj je da kompanije potpisnice sarađuju. Svako je, na primer, zadužen da da predstavnika i da se oformi malo društvo koje bi omogućilo razmenu informacija kako zaposliti mlade i kako ih uključiti u svoje programe obuke, rekla je Majetić Pavić.

Cilj je, prema njenim rečima, da se mladi informišu šta se dešava u regionu i da im se ukaže koje kompanije imaju programe zapošljavanja mladih.
U ovaj projekat se uključila i Evropska banka za obnovu i razvoj. Vedrana Jelušić Kašić, direktorka EBRD za Hrvatsku je rekla da je sledeći korak da celokupnu inicijativu uključe u njihove projekte.
To bi podrazumevalo da se klijenti, na neki način, obavezuju da će zaposliti određeni broj mladih ili da će unaprediti svoje regulative u smislu zapošljavanja ili da će organizovati treninge, rekla je predstavnica EBRD.

U planu je da se u ceo projekat uključi javni sektor, državne institucije i obrazovni sistem. Mnoga istraživanja pokazuju da mladi po završetku obrazovanja nisu spremni za tržište rada i da je teško pronaći profesionalce koji mogu da ispune visoke zahteve modernog poslovanja zbog čega je saradnja sa univerzitetima gotovo obavezna. U zemljama EU se, takođe, kao goruće pitanje nameće raskorak između veština koje su mladi stekli tokom obrazovanja i potreba poslodavaca.

Neda Stanković, koordinator programa Biznis mladih Srbije Smart kolektiv, kaže da je jedan od osnovnih preduslova za zapošljavanje mladih reforma obrazovnog sistema, ali i uključivanje privatnih kompanija kroz obezbeđivanje ozbiljnih praksi za mlade.
Činjenica je da su mladi jako nekompetentni po izlasku iz obrazovnog sistema i da kompanije na zapošljavanje mladih uglavnom gledaju kao na gubitak. Zbog toga je neophodno da veći broj kompanija razvije ozbiljne programe plaćene prakse koji bi omogućili obuku. To jeste trošak, ali je i neophodna investicija. Takvih programa je danas jako malo, a trebalo bi da budu obavezni i za kompanije i za studente, naglašava Stanković.
Nataša Stamenković, direktorka ljudskih resursa u kompaniji NIS kaže da upravo iz tog razloga dosta ulažu u saradnju sa univerzitetima.

Trudimo se da mlade ljude oblikujemo i pre dolaska u našu kompaniju, dok se još obrazuju, kaže ona i podseća da je NIS predstavio dva svoja programa za zapošljavanje program ranog regrutovanja Energija znanja i program zapošljavanja mladih NIS šansa.
Neda Stanković naglašava da je, osim praksi i reforme obrazovanja, za zapošljavanje mladih jako značajan razvoj preduzetničkog duha. U Srbiji 70 odsto mladih želi da radi u javnom sektoru što je, prema njenim rečima, odraz kulture i porodičnog vaspitanja.

Roditelji obično govore mladima da je najvažnije naći siguran posao. Kod mladih postoji veliki strah od neuspeha, a rizikovanje nije nešto na šta se blagonaklono gleda. Zbog toga je važno da država stimuliše preduzetništvo mladih kroz poreske podsticaje, kao i da se podstaknu banke da obezbede izvore finansiranja. LJudi kod kojih se razviju preduzetničke veštine, čak i u slučaju da ne uspeju u privatnom poslu, kasnije mogu lakše da se zaposle jer daleko bolje razumeju poslovne procese, objašnjava Neda Stanković.