Komadanje istine

Proruske pobunjene trupe na istoku Ukrajine postaju sve zahtevnije, jer znaju da im slaba centralna vlast u Kijevu ne može ništa. Tako su proruski aktivisti u Lugansku proglasili Narodnu republiku i postavili Kijevu ultimatum. Oni od ukrajinskih vlasti traže amnestiju za sve učesnike protestnog pokreta na istoku zemlje, priznanje ruskog kao državnog jezika i održavanje referenduma po pitanju samoopredeljenja regiona, preneo je Glas Rusije. Stvari su dodatno zakomplikovali neredi u Harkovu u kojem se gradonačelnik Genadij Kernes bori za život pošto je u ponedeljak ranjen iz vatrenog oružja. A minulog vikenda pobunjenici su napali vojni aerodrom u Kramatorsku, gde su uništili jedan helikopter Mi-8. Prema ruskim izvorima troje ljudi je poginulo, po ukrajinskim nema žrtava. Zatim su maskirani separatisti u Slovjansku zarobili osmočlanu vojno-posmatračku misiju OEBS-a, optuživši ih da su „NATO- špijuni“ a potom ih pokazivali međunarodnoj štampi, tvrdeći da su to „ratni zarobljenici“ i da će ih osloboditi samo u zamenu za uhapšene proruske aktiviste. Ipak su iz zdravstvenih razloga oslobodili jednog švedskog oficira. Istovremeno, ruski mediji su slavodobitno objavljivali slike trojice zarobljenih pripadnika ukrajinske elitne antiterorističke jedinice Alfa, koje su pobunjenici otkrili u mestu Garlovka, u Donjeckoj oblasti, čiji je zadatak, navodno, bio da otmu jednog „nenaoružanog ruskog civila“. Svi ovi incidenti pokazuju da se u najozbiljnijoj vojno-političkoj evropskoj krizi u poslednjih četvrt stoleća (rat u Jugoslaviji je bio nešto sasvim drugo) teško dolazi do istine i proverljivih podataka. Ono što je sigurno jeste da Kijev ne kontroliše dobar deo teritorije i da nema snage da uspostavi vlast. Pitanje je šta će biti dalje, jer Rusija je na granicama Ukrajine grupisala oko 40.000 vojnika i adekvatno ofanzivno naoružanje, dok istovremeno optužuje Kijev da je u otcepljene istočne regione poslao 15.000 vojnika, koji se spremaju da nasilno preotmu vlast od tzv. samoodbrambenih snaga, kako zvanična Moskva naziva maskirane i dobro naoružane muškarce koji su okupirali brojne vladine zgrade i TV-stanice. Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer je u razgovoru za nedeljnik Špigl izjavio da „dobro razume“ strah ljudi zbog moguće eskalacije ukrajinske krize, pa čak i izbijanja rata. On upozorava da bi eventualne pogrešne odluke ozbiljno ugrozile višedecenijske napore i rezultate u uspostavljanju mira i bezbednosti u Evropi. Istovremeno su zemlje G-7 (ranije G-8 iz koje je, zbog aneksije Krima, izbačena Rusija) najavile nove sankcije, kako bi se „podigla cena akcije koje Rusija sprovodi“. „Nekooperativnost“ predsednika Vladimira Putina imaće sve teže posledice po Rusiju, upozorava američki predsednik Barak Obama, koji je najavio novi krug sankcija koje treba da pogode rusku vojnu industriju, kao i ličnosti iz najbližeg okruženja Putina. U Donjecku, koji dobrim delom kontrolišu proruske paravojne snage, za 11. maj zakazan je referendum o nezavisnosti, kojim se želi postići potpuna autonomija od Kijeva, čijim vlastima zameraju da su ekonomski zapostavile istočne regione u kojima Rusi često čine i većinu stanovništva. Važan motiv za novi krug zapadnih sankcija protiv Rusije su i predstojeći vanredni predsednički izbori u Ukrajini. Evropski državnici su ubeđeni da je centralni cilj Moskve da onemogući normalno održavanje tih izbora na čitavoj teritoriji zemlje. A od tih izbora se upravo očekuje da vlastima u Kijevu daju novi legitimitet, za šta Moskva uopšte nije zainteresovana. To je Putinova vlada već pokazala, izjavivši unapred da neće priznati rezultate tih izbora.