Katastrofa je mogla biti znatno manja

Katastrofalne poplave, koje su maja 2014. pogodile delove Srbije, posledica su teško predvidljivog klimatsko-meteorološkog fenomena male verovatnoće pojave, sa trodnevnim padavinama od 120-200 litara po kvadratnom metru. To je bio osnov za često ponavljanje stava kako se to nije moglo očekivati. Površna hronološka analiza pokazuje da je u periodu 1996-2014, samo sliv Kolubare četiri puta imao razorne bujične poplave, sliv Drine tri puta, po jednom slivovi Južne, Velike i Zapadne Morave, Timoka i Pčinje. U poslednjih 50 godina, na teritoriji Srbije čak 157 puta su registrovane padavine veće od 100 mm, 55 puta veće od 120 mm a 23 puta veće od 140 mm. Apsolutno najveća dnevna količina padavina (220 mm) izmerena je u Rakovom Dolu, u slivu Vlasine. Dakle, tvrdnje o neočekivanosti majskih padavina mogu se tolerisati u laičkoj, nikako u stručnoj javnosti.

U Srbiji je registrovano oko 11.500 bujičnih vodotokova, dok bujične poplave predstavljaju najčešću pojavu iz arsenala prirodnih rizika. Erozioni procesi, kao jedan od faktora nastanka bujičnih poplava, prisutni su na 75 odsto teritorije Srbije i prosečno godišnje proizvedu 30 miliona m3 erozionog materijala, od čega oko 8 miliona kubika dospeva u rečna i potočna korita i otuda toliko blata i kamena u poplavljenim mestima. Samo od 1950. do 2014. bujice su odnele više od 80 života i prouzrokovale materijalne štete od nekoliko milijardi evra.

Destruktivnost poplava mogla je biti znatno manja, da su poslednjih desetak godina primenjivane preventivne mere, uključujući koncept integralnog uređenja bujičnih slivova, koji obuhvata projektovanje i izgradnju tehničkih (pregrade, pragovi, regulacije, mikroakumulacije, retenzije, obaloutvrde), biotehničkih (sanacija jaruga; zaštita površina na nagibima) i bioloških objekata (pošumljavanje goleti; melioracije degradiranih šuma, livada i pašnjaka; uspostavljanje voćnjaka na terasama), kao i primenu administrativnih mera (pravila uređenja, korišćenja i zaštite zemljišta na ugroženim slivovima). Izostalo je i održavanje postojećih sistema za zaštitu (čišćenje korita; popravka oštećenih objekata), što je značajno umanjilo njihovu efikasnost.

Administrativne mere se primenjuju kroz Planove za proglašenje erozionih područja na teritoriji lokalnih samouprava, u kojima se identifikuju ugrožena područja i do nivoa katastarskih parcela propisuju optimalne mere korišćenja površina, sa aspekta prevencije. Neophodna je i izrada Operativnih planova za odbranu od bujičnih poplava na vodotokovima II reda, u kojima su identifikovani svi bujični vodotokovi na teritoriji lokalnih samouprava, sa organizacijom sistema odbrane, odgovornim licima i spiskom neophodnih sredstava. Ta dokumenta ima oko 60 lokalnih samouprava, ali se planska rešenja retko primenjuju zbog nedostatka novca i odgovarajućih kadrova.

Aktuelne poplave imale su dva izdvojena segmenta, bujične poplave (na brdsko-planinskim područjima Srbije) i rečnu poplavu na Savi. Karakteristike bujičnih značajno se razlikuju od rečnih poplava, zbog čega je neophodno uskladiti postojeći Zakon o vodama (2010) sa Evropskom direktivom o poplavama (2007/60/EC). U aktuelnom Zakonu treba ukinuti stav člana 23, kojim se objekti za zaštitu od erozije i bujica na vodotokovima II reda prepuštaju nadležnosti lokalnih samouprava jer one nemaju (sem izuzetaka) materijalne i ljudske resurse da se time bave, što je ova katastrofa i pokazala. Dakle, neophodna je puna nadležnost republičkih institucija za projektovanje, izvođenje i održavanje objekata za zaštitu od erozije i bujičnih poplava.

Početak radova na kontroli erozionih procesa i uređenju bujica u Srbiji započeo je krajem XIX veka, a do početka 90-ih godina prošlog veka izvedeno je nekoliko hiljada objekata i sanirano više od 1,2 miliona hektara goleti, jaruga i degradiranih zemljišnih površina. Ti radovi bili su najintenzivniji od sredine 50-ih do kraja 80-ih godina, posle osnivanja Republičke direkcije za uređenje bujica (1953), i mreže specijalizovanih preduzeća pod nadležnošću Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Postojeće (preostale) specijalizovane vodoprivredne organizacije ( Erozija Valjevo, Loznica Loznica, Erozija Kragujevac, Erozija Knjaževac, Erozija Niš, Zapadna Morava Kraljevo) potrebno je vratiti u sistem preduzeća koja se finansiraju iz državnog budžeta. Uz to, neophodno je ponovno formiranje organizacija Erozija Vladičin Han, Erozija Požarevac i Erozija Užice. Koordinacija rada tih preduzeća, odobravanje programa radova i obezbeđivanje novca, sprovodili bi se preko samostalne organizacione jedinice za zaštitu od erozije i uređenje bujica, unutar Republičke Direkcije za vode. Predložene organizacione mere moguće su samo u sklopu reafirmacije čitavog sektora vodoprivrede, a finansijska sredstva za to mogu se obezbediti iz više izvora: državni budžet; naplata naknada za eksploataciju šljunka i peska iz rečnih tokova, sopstveni prihodi kroz naplatu naknada za korišćenje vodnog zemljišta, izdavanje uslova, mišljenja i dozvola.

Neophodno je, takođe, obezbediti transfer informacija i znanja između jedinica lokalnih samouprava sa ugroženih područja, javnih vodoprivrednih preduzeća (Srbijavode, Vojvodinavode, Beogradvode) i Republičke Direkcije za vode.
Smanjenje destruktivnosti bujičnih poplava zahteva značajne izmene postojeće zakonske regulative u domenima urbanističkog i komunalnog reda, jer gradnja objekata i deponovanje različitih vrsta otpada, u zonama rečnih korita i priobalja, uvećava mogućnost izlivanja vode. Potrebna je rigorozna kontrola aktivnosti na legalnim lokacijama za eksploataciju šljunka i peska, kako bi se izbegle neželjene deformacije rečnog korita, ili čak ugrozili temelji stubova mostova. To podrazumeva povećanje broja zaposlenih u inspekcijskim službama, veće nadležnosti i daleko oštriju kaznenu politiku. Aktivnosti na prevenciji erozionih procesa i bujičnih poplava suštinski su usmerene ka poboljšanju stanja životne sredine, jer obuhvataju unapređenje kvaliteta šumskih eko-sistema, zemljišta i voda. Direktno se utiče na vezivanje CO2, očuvanje biodiverziteta, stvaranje uslova za proizvodnju organske hrane, eko-turizam, i održivi razvoj lokalnih zajednica. Ove aktivnosti doprinose i afirmaciji omladinskog volonterskog rada i drugih društvenih grupa i udruženja, čime se pojačava javni senzibilitet za očuvanje vrednih i fragilnih područja brdsko-planinskog regiona.

Predložene mere znatno bi povećale efikasnost sistema za zaštitu od erozije i bujičnih poplava, čak i u slučaju pojave neočekivanih padavina. Priroda je pokazala šta može, a nama ostaje da se pripremimo za sledeći klimatsko-hidrološki eksces, koji može uslediti za pet, sto ili hiljadu godina, potpuno je svejedno.