Zatvor me nije slomio

Kada je pre četiri meseca, 27. januara, Oliver Ivanović na poziv međunarodnog tužioca Specijalnog tužilaštva Kosova otišao na informativni razgovor, nije se nadao da će završiti u pritvoru u Prištini osumnjičen za teške zločine. Za sada jedini poznati dokazi, izjave svedoka, terete ga da je tokom bombardovanja učestvovao u ubistvima, zlostavljanju i progonu Albanaca, i kasnije, za ubistvo 10 i ranjavanje 25 Albanaca u februaru 2000. god. u Severnoj Mitrovici. Tokom petnaest godina, koliko je prošlo od tih zločina, neometano je živeo na severu Kosova, bavio se politikom i bio obavezni sagovornik međunarodnih zvaničnika. Osnovao je i vodio Građansku inicijativu Sloboda, demokratija, pravda i hapšenje ga je zateklo usred priprema za lokalne izbore. Sedam dana je štrajkovao glađu ne bi li prihvatili njegovu molbu da se iz prištinskog pritvora prebaci u Mitrovicu. Javnost u Srbiji i na Kosovu, zaokupljena drugim temama, sve manje se bavi sudbinom Olivera Ivanovića i optužbama protiv njega. Tih nekoliko rečenica, ljudski rečeno, može da promeni život svakom pojedincu pa i meni, samo ako se nadređeni tužilac odluči da prihvati sumnjičenja svedoka koja su očigledno politički motivisana, piše Ivanović odgovarajući na pitanja koja smo mu poslali posredstvom njegovog advokata Nebojše Vlajića.

Nisam nikada odlazio, selio se iz Kosovske Mitrovice, nisam nikada bio u sukobu sa zakonom. Sve što u mom životu nešto znači vezano je za moj grad. Dobio sam garancije Vlade Srbije da ću biti dostupan pravosudnim organima na Kosovu kad god bude trebalo. To znači da bih bio izručen ili nateran da se vratim ako bih pokušao da se sklonim u Srbiju. Nijednim svojim potezom nisam opstruisao rad Suda i Tužilaštva, već sam se dobrovoljno, na telefonski poziv, javio na saslušanje i sve to nije bilo dovoljno uverljivo da me odavde puste. Zašto? To se mnogi pitaju, a i ja sa njima. Jedino što mi pada na pamet je da žele da me isključe iz javnog i političkog života?! Formalno, ovo mogu produžavati unedogled, ali se nadam da će biti dovoljno da propustim i kosovske parlamentarne izbore. Za sada mi pritvor traje do 27. 6. 2014. a šta će biti dalje, ne znam, ali se nadam da će me tada pustiti.

Ima li novih informacija o toku istrage i dokazima koji mogu da vas terete? Kakva su vaša saznanja o događajima i zločinima za koje vas sumnjiče?

Sama istraga je prilično netransparentna, bar veći deo, ali iz ovoga što sam imao prilike da vidim to su iskonstruisane optužbe zasnovane na viđenju jednog svedoka, na mestu i u situaciji koja je apsolutno nemoguća. Nisam mogao biti u isto vreme na dva mesta. Sve vreme tokom rata proveo sam na radnom mestu, u DD Feroniklu koji je bio treća kompanija po veličini na Kosovu. Radio sam, dolazio na posao, sretao mnoge ljude, kolege, sastančio sa njima, putovao na relaciji Kosovska Mitrovica Priština. Među zaposlenima je bilo i mnogo Albanaca, pa ću morati da neke od njih pozovem kao svedoke, ma koliko to za njih nije baš prijatno, zbog sredina u kojima žive.
Drugi deo optužnice odnosi se na velike nerede koji su nastali u Severnoj Mitrovici nakon što su dva Albanca ubacila jednu ili dve ručne bombe u kafić Belami, i tom prilikom ranili 10 15 mladih Srba. Dan ili dva ranije UNHCR-ov autobus, koji je vozio Srbe iz Severne Mitrovice za sela Banje i Suvo Grlo u opštini Srbica, bezdušno je gađan ručnim bacačem, i tom prilikom ubijeno dvoje Srba, a ranjeno mnogo ljudi. Znači, u takvoj atmosferi straha, besa, duboke frustracije došlo je do sukoba u kojima su stradali Albanci.
Nisam ja tu mogao ništa da uradim, ali to sada moram da dokazujem, umesto da tužilaštvo dokazuje ovu potpuno besmislenu tvrdnju! To niko nije mogao da spreči, tim pre jer su se tada Kfor i UNMIK policija gotovo sasvim povukli sa ulica, što je bilo pogrešno.

U srpskim medijima su nakon hapšenja objavljene informacije da ste, kao istaknuti lider Srba iz Mitrovice, a zatim i političar, bili praćeni od strane različitih službi, između ostalog i od Kfora. Da li ste imali takva saznanja?

Sever Kosova i Srbi su bili predmet posebnog posmatranja Kfora, UNMIK-a, OEBS-a, ali i svih obaveštajnih službi koje postoje. Zašto, to ne znam, ali sam ubrzo toga postao svestan. Ne bih da ih nabrajam, ali ama baš sve službe za koje je iole informisani čitalac čuo, bile su prisutne i aktivne. Često su to novinari - strani dopisnici, humanitarni radnici, diplomate, radnici međunarodnih misija, itd.
Da, znao sam da prate moje delovanje, ali sam to smatrao normalnim, jer sam kao ličnost bio prilično nepoznat obaveštajnim službama, a pritom bitno drugačijeg profila, ponašanja i pristupa od drugih, tzv. tipičnih srpskih predstavnika.



Da li ste očekivali istragu i hapšenje, s obzirom na to da ste pominjani u jednom svedočenju u Haškom tribunalu i da je glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova DŽonatan Ratel izjavio da je 2013. doneta odluka o pokretanju istrage?

Nisam očekivao ni istragu, ni hapšenje, znajući da nisam uradio ništa što se kosi sa zakonom. Moje pominjanje od strane jednog veoma nekredibilnog, ekscentričnog čoveka, nije kod mene izazvalo nikakvo uznemirenje, misleći da će tužilac svakako proveriti te besmislene navode. Ali, prevario sam se!

Ima Srba koji su vas nazivali izdajnikom i Albanaca koji su vam presudili kao zločincu. Čime ste izazvali tako kontradiktoran položaj? Kome ste se sve zamerili?

Ne volim kada o sebi govorim kao atipičnom Srbinu sa Kosova, ali to ne mogu drugačije da opišem. Za većinu ljudi u Srbiji je vrlina poznavanje stranih jezika, a ovde je često moje poznavanje albanskog i engleskog jezika doživljavalo osudu ili sumnju da sam izdajnik ili zavrbovan od stranih službi. Nepristajanje na impulsivne poteze, odmerenost, odbijanje da se sakrijem iza volje mase, izaziva mnogo problema, i tada nas populisti pokušavaju diskreditovati upravo kategorizacijom. Izdajnik i patriota su dve političke kategorizacije koje su među Srbima na Kosovu korišćene češće i teže nego negde drugde u Srbiji.

Ne volim improvizacije, ni u privredi, a kamoli u politici gde odluke donete u euforičnom, egzaltiranom stanju po pravilu budu pogrešne. Naša, srpska sklonost je da u teškim situacijama, kada je normalno da težimo optimalnim rešenjima, zasnovanim na racionalnoj proceni naših snaga, ali i snaga koje su nam suprotstavljene, insistiramo na brzim, lakim i agresivnim odgovorima, reakcijama. Analizirajući našu istoriju, pogotovo ovu skorašnju, videćete da je puno upravo takvih poteza koji su nas forsirano vodili u teške gubitke!

Pitanje šta ćemo sada se često postavljalo, ali odgovor nikad nije samo Da ili Ne. Eto ukratko, zašto je bilo lakše proglasiti me izdajnikom, nego se sa mnom natezati, jer to nije lako. Tako sam zaradio mnogo prijatelja koji su takav pristup cenili, iako im se možda nije sviđao rezultat, ali sam tako zaradio i dosta neprijatelja. Među strancima - jer sam razobličavao njihov često antisrpski pristup, pogotovo na početku, od 1999. pa do 2004. Među Albancima, jer sam imao odgovore na njihove manipulacije i demagogiju, kojom su stalno gurali Kfor, UNMIK, a kasnije i Euleks na Srbe, na Sever, da umesto njih obave prljav posao. Među nekim Srbima koji su na Kosovo gledali kao na političku temu kojom se mogu baviti, profilisati, bez obzira na to što je njihovo delovanje lišeno svake strategije, a pogotovo dobro osmišljene, nacionalno usaglašene strategije za Kosovo, kao najosetljivijeg nacionalnog pitanja, ne samo Srbije nego svih Srba, ma gde oni živeli.

Ova tema će još dugo trajati, i nije isključeno da će pod određenim okolnostima biti odlučujuća za dalji razvoj preostalog dela Srbije. Sticajem okolnosti: pre svega zbog ekonomske situacije, poplave, izbori, egzistencijalni problemi u Srbiji... tema Kosovo je malo skrajnuta i nije svakodnevno na dnevnom redu, ali ta tema nije potisnuta. Živa je, i vraćaće se povremeno, sa manje ili više propratnih pojava.



Spekulisalo se da je vaše hapšenje odgovaralo i međunarodnim institucijama, i Prištini, i Beogradu, jer ste bili jedan od favorita na lokalnim izborima u Severnoj Mitrovici. Sa ove vremenske distance, mislite li da ima osnova za takvu sumnju?

Ne mogu da spekulišem, ali je najblaže rečeno čudno da istraga počinje avgusta ili septembra, znači onda kada se znalo da ću se kandidovati i da će uz mene biti ozbiljna lista kredibilnih ljudi. Pritom moram da podsetim da je Priština jednodušno protiv produženja mandata Euleksa i protiv već najavljenog formiranja Tribunala za istragu zločina trgovine organima. U takvoj atmosferi je Euleks morao da se brani od optužbi kosovskih Albanaca da je Sever leglo kriminala, da se samo bavi zločinima nad Srbima, a ne istražuje zločine nad Albancima. U takvoj atmosferi je moje hapšenje trebalo da umiri te glasine iz Prištine i izbije izgovor protivljenja Albanaca, a pritom stvarno najavi veliki broj hapšenja Srba na severu, po raznim osnovama. Testirala se reakcija i Srba i Albanaca. Efekat je postignut, a ja sam bio jedini koji je imao tu političku težinu, da bi kao prvi bio protivteža za veliki broj uhapšenih Albanaca, komandanata i političara.

Pratite li događaje na Kosovu, sprovođenje Briselskog sporazuma, svakodnevne probleme građana koji iz toga proizlaze?

Briselski sporazum će još dugo imati velike probleme u implementaciji, pre svega jer je kao takav često nejasan, kontradiktoran, različito tumačen. Pri tome, Srbi sa Kosova a posebno Srbi sa severa nisu bili uključeni u proces stvaranja sporazuma, pa je logično da je to u samom startu izazvalo nerazumevanje, rezervu i protivljenje. Sa Srbima se inače malo radilo, to jest sve su ih vlade do sada kontaktirale ali je to bilo uglavnom prenošenje već donetih odluka, rešenja koja Srbi na Kosovu treba da sprovedu.

Nema želje da se oni politički edukuju i osposobe da deo odgovornosti preuzmu, već se to uglavnom svodilo na komunikaciju sa istomišljenicima, to jest razvijanje partijskih linija komunikacije, umesto državnih linija, sve u želji da se tema Kosovo kapitalizuje u partijske svrhe. Briselski sporazum reguliše veliki broj tema značajnih za život običnog čoveka, koje do sada nisu pravno bile regulisane, međutim Srbi pružaju otpor jer im je to neregularno stanje milije, nego ovako regulisano, pošto ih to vodi u kontakt sa Albancima i kosovskim institucijama, a za tako nešto još nisu spremni. Tražiće to još dosta energije, vremena, strpljenja. Nema prečice u tom mukotrpnom procesu.

Kakvu podršku imate od vlasti iz Beograda? Da li vas je u pritvoru obišao neko od zvaničnika?

Jako sam zahvalan na podršci Vlade Srbije, i garancijama koje su date za moje puštanje na slobodu, što do sada nije dovelo do promene stava u Tužilaštvu ili Sudu, ali će pre ili kasnije dati rezultat. I razumem da su poplave u Srbiji, velike žrtve i saniranje ogromne štete okupirale nedavno izabranu Vladu Srbije.

Posebno me raduje podrška koju dobijam od građana Mitrovice, severnih opština, ljudi koji žive južno od Ibra, Srba koji raseljeni žive u Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu, intelektualaca i novinara, ljudi iz bivše i sadašnje Vlade Srbije, ljudi iz kulture i sporta, 15.000 je potpisalo peticiju za moje puštanje da se branim sa slobode. To me je ganulo, ali i ohrabrilo.

Kandidat ste i za parlamentarne izbore. Zbog čega ne izlazite samostalno, sa svojom strankom, već ste na Srpskoj listi?

Ovi parlamentarni izbori će biti značajni, na to ukazuju mnogi. Naime, već je svima jasno da će Srbi na Kosovu, uz pomoć Vlade Srbije, a kroz institucije na Kosovu morati da se izgrade, postanu ozbiljan faktor. Neće to biti lako a ni brzo, ali na to moramo biti spremni, na to nas Srbija mora pripremiti.

Onoliko koliko sam bio za pojedinačno učešće svih političkih opcija na lokalnim izborima, toliko sam za formiranje jedne i jake zajedničke liste na parlamentarnim izborima. Pri tome mislim da je u našim uslovima, formiranje više lista, ne samo rasipanje glasova nego i nukleus novog sukoba među Srbima, koji po pravilu koristi treća strana.

Sa Srbima na Kosovu se mora ozbiljno raditi sistematski, postupno, sa mnogo strpljenja. Moraju se osposobiti da samostalno razmišljaju makar o lokalnim temama. Političko obrazovanje i stručno osposobljavanje je neophodno. One najvažnije političke teme će uvek biti u nadležnosti Vlade Srbije. Umesto da nas hrane ribom još dugo, bolje da nas nauče da pecamo.

Kako iz pozicije u kojoj ste vidite svoj politički angažman?

Nepravedno hapšenje, pritvor, bitno je promenilo moje životne pa i političke planove, ali me nije slomilo. Građanska inicijativa SDP je nastavila da radi, a ja ću se, nadam se, brzo priključiti. Mislim da u svojim političkim opredeljenjima nisam pogrešio, i nastaviću da radim u tom pravcu.

Pomirenje i dijalog sa Albancima je jedini put ka uspostavljanju trajnog mira, stabilnosti. Tražiće to još dosta energije, vremena, strpljenja, ali ne mogu ni oni ostati zatvoreni sa arhaičnim snovima, ekstremnim osećanjima prema Srbima, u svakom slučaju to nam sledi, bolje sada kada imamo i međunarodnu zajednicu nego kada njih više ne bude, ili ih bude mnogo manje.

Kako provodite vreme u pritvoru?

U zatvoru sam prvi put ali ne treba mnogo da se nauči kućni red. Sve je predviđeno, ustaljeno, tačna satnica, pa ostaje samo da se čovek uklopi. U slobodno vreme čitam, pišem, vežbam u teretani ili u dvorištu, gledam TV, sa ciljem da što manje razmišljam o tome: zašto baš ja? I ponekad pomislim da je možda trebalo da se odselim 1999. godine.



Kako su se ljudi prema vama promenili, šta donosi iskustvo pritvora, izolacije?

Ne pada sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaže svoj trag, stara je poslovica, koja u mom slučaju pokazuje da imam mnogo više prijatelja nego što sam mislio. Drago mi je da se mojima u porodici javljaju, nude pomoć i podršku i oni kojima sam nešto pomogao nekada, ali mnogo više onih koji mi se nikad ni za šta nisu obraćali, ali se smatraju pozvanima da se uključe, pomognu mi u ovoj teškoj životnoj borbi. Sa njima, mislim da mogu biti optimista!