Sve nijanse žutog

A taman je izgledalo da je u DS došlo vreme za smirivanje tla posle razornog zemljotresa. I da izborna skupština žutih, u subotu, neće biti povod za nove sukobe i skandale, već konstruktivan način za zajedničko traženje rešenja za izlazak iz krize. A onda je, u petak, stigla vest da je Dušan Elezović podneo ostavku na mesto predsednika Organizacionog odbora izborne skupštine, a sve zbog, kako su tvrdili nezvanični izvori, prekršenih pravila igre, čudnih kriterijuma i favorizovanja onih koji su najavili da će glasati za Dragana Đilasa, a ne za Bojana Pajtića.

Demokrate se, ipak, ozbiljno trude da najnoviji problem sačuvaju u krugu porodice, makar zvanično: niko od petoro stranačkih funkcionera sa kojima smo razgovarali nije želeo javno da zucne ni reč o problemima s izbornom procedurom. Kao ni o drugim pitanjima vezanim za predstojeće važno stranačko odlučivanje, uostalom. U Đilasovom taboru tvrdili su da su organi stranke usvojili sve akte i kriterijume za celu Srbiju, te da je reč o pokušaju opstrukcije od strane jednog kruga ljudi oko Pajtića, da su Dragan i Bojan u dobrim odnosima i sve u tom stilu. Nešto drugačije nijanse preovladavale su u Pajtićevom timu od jednog sagovornika dobili smo najavu dogovora dvojice predsedničkih kandidata, ali i tvrdnje o narušenom paritetu u izbornoj komisiji. Kako tvrdi ta struja, od 21 člana tog tela, Pajtić ima njih šest, a Đilas 15. Ipak: nema bojazni od krađe, to samo Dragan pokazuje nervozu, kaže jedan od pajtićevaca, sve uz objašnjenje da je dovoljan i jedan član ako bude problema. NJegov kolega je pesimističniji imamo strah od krađe, kaže i prognozira da će, ako bude razloga za žalbu jedne strane, to biti kraj stranke. Obojica objašnjavaju da je do problema došlo nakon što je Organizacioni odbor osporio delegate koje su predložili Forum žena i podmladak stranke, njih oko 250. NJihova podrška trebalo je da legne na Pajtićev račun.

Nije, međutim, cela stranka podeljena na pajtićevce i đilasovce. Ima tamo i ljudi sa niskim brojevima na članskim kartama, koji uzrok celog problema vide u tome što je stranka postavljena lobistički, što je u vreme dok je DS bila na vlasti preovladao oportunizam i ubijanje rasprave u stranci, kojom se rukovodstvo uopšte nije bavilo, pri čemu nije nikakva uteha što demokratije ima više nego u drugim strankama ako se sve odluke donose u uskom krugu i svako ima svoje odbore. U delegatskoj varijanti stranačkih izbora zato je, uveren je ovaj sagovornik, bar 80 posto glasova kontrolisano, ali je sada nemoguće napraviti neposredne izbore, jer je, nakon svih potresa, teško utvrditi ko su, zapravo, članovi DS-a.

Sad malo zvanično: za predsednike kandidovani su Đilas, sa podrškom 80 opštinskih odbora i njegov sadašnji zamenik, Pajtić, koga podržava 50 odbora. Za pet potpredsedničkih mesta ima 10 kandidata: u Đilasovom timu su Borisav Stefanović (80 odbora), Dragan Šutanovac (77), Goran Ješić (68), Nataša Vučković (76) i Maja Videnović (17 odbora i 150 delegata). Kandidati za potpredsednike koje će predložiti Pajtić su Dejan Nikolić (27 odbora), Gordana Čomić (40), Slobodan Milosavljević (13) i Branislav Kuzmanović (12). Kandidatura za potpredsednika stranke potvrđena je i Milošu Đajiću, koji je dobio podršku 25 članova Glavnog odbora. Prema Statutu DS, dva potpredsednička mesta rezerisana su za žene, pa zato naši sagovornici kao sigurne potpredsednice vide Gordanu Čomić i Natašu Vučković i prognoziraju neizvesnu borbu za preostala tri mesta.

Iako bi se, gledano sa strane, na osnovu broja podrške odbora, mogla prognozirati sigurna Đilasova pobeda, na osnovu proceduralnih objašnjenja i nešto razumljivijih političkih argumenata, u pobedu su, jednako kao đilasovci, sigurni i pajtićevci. Uz brojne komplimente na račun svog favorita, Pajtića, jedan sagovornik ovako poentira: Ako bi Dragan pobedio, bila bi to poruka građanima i članovima da nam je super ovako, sa šest posto glasova na izborima i 50 opštinskih odbora koji ne funkcionišu. Odgovor jednog od đilasovaca, uz neminovne komplimente na račun dosadašnjeg rada aktuelnog predsednika u nemogućim uslovima, jeste i da će delegati proceniti da je bolje da stranku vodi čovek koji je već medijski izubijan da gore ne može, nego čovek koji bi, nakon najavljene smene pokrajinske vlasti, tek mogao dobiti epitet gubitnika. Drugi čovek iz istog tabora, međutim, smatra da naprednjački pokušaji da smene vojvođansku vlast nisu personalne prirode već im smeta DS i da, zapravo, sami pajtićevci pokušavaju da predstave da će Pajtić pasti ako ne pobedi na stranačkim izborima. U slučaju Đilasove pobede, kaže, stranka će stati iza pokrajinskog odbora, negujući princip solidarnosti.

Onaj, već pomenuti, sagovornik koji se ne svrstava ni na jednu stranu, kaže da ni jedan ni drugi ne pokazuju kapacitet i volju da se stvari suštinski menjaju i da je zato svejedno ko će pobediti, ali je važno da se izborna priča već jednom završi, pa da počnemo da radimo. Ništa dramatično neće se desiti ni u jednom slučaju, veruje ovaj stari član kome nadu daje, pre svega, uverenje da u DS-u ima kvalitetnih ljudi i da bi oni mogli doći do izražaja ukoliko bi se stranka vratila maniru otvaranja rasprava o svim važnim temama. Potrebno nam je više demokratije i više meritokratije, kaže.
Dramatične potrese, bez obzira na ishod, ne očekuju ni u Pajtićevom, ni u Đilasovom taboru. Obe strane najavljuju rad na opozicionom udruživanju, već od 1. juna i ozbiljne pripreme za lokalne izbore 2016. Kao kandidate za razgovore o udruživanju, i jedni i drugi pominju LDP, ekipu bivšeg ministra Saše Radulovića i URS. I NDS, zašto da ne, kaže sagovornik-pajtićevac, koji spisak proširuje i grupama građana, nevladinim organizacijama i intelektualnom elitom. U đilasovskom taboru ne govore o saradnji sa strankom koju je osnovao Boris Tadić, već se više uzdaju u povratak nekih od prebega, nakon što se ispostavilo da je verzija o sigurnom ulasku u vlast bila netačna, a nema više ni kontakata sa Aleksandrom Vučićem, koje je omogućavao nedavno preminuli Miodrag Rakić.

Svi NIN-ovi sagovornici tvrde i da, bez obzira na pobednika, nema ideje o izlasku stranke iz Socijalističke internacionale, a sve zbog navodnog odustajanja od socijaldemokratije i prelaska na ideologiju liberalizma. Uz potvrdu naših saznanja da je nedavno na tu temu vođena rasprava na sednici Predsedništva stranke, uz blage nijanse u pristupu, ipak su nas složno uveravali da je sve bila posledica različitih odgovora na pitanje šta znači socijaldemokratija u praktičnoj politici u današnje vreme.