Potopljen i budžet

I bez poplava državnoj kasi Srbije bilo je dovoljno teško. Nakon njih, situacija je daleko gora, gotovo dramatična. Zvanično objavljeni podaci Ministarstva finansija za prva četiri meseca ove godine, poražavajući su. Naime, deficit republičkog budžeta je već do kraja aprila dostigao 91,7 milijardi dinara, što je na nivou polugodišnjeg plana, pa bi, ako se nastavi ovim tempom, budžetska rupa do kraja godine mogla dostići umesto planirane 182 milijarde, ogromnih 275 milijardi dinara ili oko 2,4 milijarde evra. I to bez izdvajanja za pokrivanje štete od poplava, koja se još procenjuje, a konzervativne procene kažu da se kreće oko milijardu evra.

Iako će se dobar deo tih šteta sanirati iz donacija ili privatnih džepova, par stotina miliona evra dodatnih troškova za državnu kasu po tom osnovu, sasvim je logično pretpostaviti. Ako je samo procenjena šteta u Kolubari sto miliona evra, ako nas čekaju remonti brojnih poplavljenih postrojenja, izgradnja urušenih puteva i mostova, moglo bi se reći da će državna kasa do kraja godine biti kraća i za skoro tri milijarde evra. A sve nam je teže da se zadužimo. Čini se da u obnovu zemlje nakon poplava krećemo sa sasvim praznom kasom.
Analizom zvaničnih podataka, vidi se da, kao i prethodne godine, podbacuju prihodi, dok su rashodi uglavnom pod kontrolom. Tako su od početka januara do kraja aprila ukupni poreski prihodi budžeta iznosili 232,8 milijardi dinara, pa bi ovim tempom do kraja godine dostigli oko 700 milijardi umesto planirane 802 milijarde. Drugim rečima, podbacili bi za oko 850 miliona evra u odnosu na plan.

Dosadašnji podaci pokazuju da su poreski prihodi do početka maja podbacili za oko 35 milijardi dinara u odnosu na plan, a najviše prihodi od PDV-a i akciza, za po 15 milijardi dinara. Slično je bilo prošle godine, kada su u prva četiri meseca poreski prihodi bili manji od očekivanih za oko 40 milijardi dinara.
Šta su razlozi za ovoliki podbačaj prihoda iako je od početka 2014. povećana niža stopa PDV-a sa osam na deset odsto, a godinu dana ranije i opšta stopa sa 18 na 20 odsto?
Osnovni razlozi za niže prihode su niži rast BDP-a od planiranog, izostanak smanjenja sive ekonomije i niža inflacija od planirane. Ova tri faktora objašnjavaju oko 75 odsto razlike između planiranih i ostvarenih poreskih prihoda. Osim toga, budžet za 2014. godinu je rađen na osnovu precenjenih podataka o BDP-u, što je imalo za posledicu da su i prihodi precenjeni - za realno planiranje je presudno da Vlada, ali i najšira javnost, raspolažu pravovremenim i pouzdanim statističkim podacima, objašnjava za NIN Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora. Statističke manipulacije sa visinom BDP-a, sa kojom se izađe na kraju godine i na osnovu koje se planira budžet za narednu godinu, a onda naknadno smanji, već su kod nas uobičajena praksa. Tako je i sada BDP u aprilu naknadno smanjen za oko tri odsto i to bez obrazloženja.

U Ministarstvu finansija priznaju za NIN da su prihodi u periodu januar-april relativno niski, a razlog vide pre svega u uticaju sezonskih faktora na naplatu. Prihodi su, po pravilu, manji u prvom kvartalu, naročito u prva dva meseca u godini zbog velikog broja praznika i manje ekonomske aktivnosti u tom delu godine, tvrde u Ministarstvu i podsećaju da je i poreski kalendar za uplatu pojedinih prihoda ove godine promenjen, pa je tako uplata poreza na dobit preduzeća pomerena za jun, dok se ranijih godina plaćao u martu, dok je plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana pomereno sa marta na maj. Drugim rečima, nadaju se većem prilivu u mesecima pred nama.

I u prethodnim godinama deficit za prva četiri meseca bio je na nivou oko 45 odsto ostvarenog godišnjeg deficita, kažu u Ministartvu finansija. Podsećaju i da su u rashode u ovom periodu uključeni i troškovi izbora, kao i pozajmica Srbijagasu, koja je u ovim mesecima ušla u deficit, ali će biti vraćena do kraja godine, pa neće uticati na deficit na kraju godine.
I Arsić objašnjava da su po pravilu, prihodi u drugoj polovini godine veći, da je moguće da će Vlada tek krenuti u žustriju borbu protiv sive ekonomije, koju je obećala, te pretpostavlja da bi ukupni prihodi do kraja godine mogli podbaciti za šezdesetak milijardi dinara. Drugim rečima, da bi deficit iznosio oko 240 umesto planiranih 180 milijardi dinara.
Na ovaj deficit treba dodati rashode `ispod crte`, kao što su izdaci za banke u stečaju, rashodi po osnovu garancija, recimo za Srbijagas, i za `meke` kredite, pre svih Železari. Sve zajedno to iznosi više od 60 milijardi dinara. Iz prethodnog sledi da bi ukupan deficit u 2014. i bez efekta poplava, mogao da iznosi oko 300 milijardi dinara, što je oko osam odsto BDP-a, upozorava Arsić.

Srboljub Antić, bivši predstavnik Srbije pri Misiji MMF-a, za NIN tvrdi da nema ekonomista koji su iznenađeni ovakvim stanjem u budžetu, osim možda ljudi u Ministarstvu finansija. Iako je budžet transparentniji nego ranije, prihodi su projektovani optimistično, što se ovde smatra potrebnim da bi se onda moglo trošiti više. Ova dečja bolest izgleda da nije preležana u Srbiji. Kod nas se već nekoliko godina sa namerom neadekvatno projektuju i iskazuju elementi budžeta. Može se tvrditi da postoji politički podsticaj da se fiskalni prihodi, rashodi i deficit neumereno povećavaju. To je jedan od razloga zašto je prekinut aranžman sa MMF-om u decembru 2011. Od tada tri vlade nisu uspele da obnove ili zaključe novi aranžman, što može značiti da nisu spremne za ozbiljnije reforme, ističe Antić, smatrajući pogrešnim nastavak izdašnih subvencija iz budžeta.
Sa ovako praznom kasom politika subvencija teško je spojiva, a upravo nju nam najavljuju iz Vlade Srbije kao deo novih ekonomskih mera. Uz najavljene poreske olakšice za novozaposlene, koje je Fiskalni savet već negativno ocenio, Vlada je na mala vrata, tiho, Uredbom od prošlog petka, oživela i SIEPA i mnogo kritikovane subvencije za nova radna mesta, čije efekte u broju zaposlenih nismo osetili. Naprotiv. Sada se, prema nezvaničnim saznanjima NIN-a, za subvencionisanje novih radnih mesta planira čak desetak milijardi dinara ili oko 90 miliona evra godišnje, što je veliki iznos čak i da kasa već nije potpuno prazna.

Upravo zbog toga, dok se čekaju prve zvanične procene štete od poplava, u krugovima bliskim Vladi može se čuti da se razmatra i opcija uvođenja neke vrste poreza solidarnosti kako bi se smanjio minus u budžetu. Već se pominje jedan odsto od plate, a ima predloga da to bude i više. U Ministarstvu finansija kažu da je prerano govoriti o dodatnim merama jer još nije procenjena ukupna šteta.
Svakako da će zbog poplava biti dodatnih rashoda za budžet, ali će jedan deo sanacije biti finansiran iz prikupljenih donacija od naših sugrađana, pravnih lica i međunarodnih institucija, tvrde u Ministarstvu.
Milojko Arsić ne isključuje mogućnost uvođenja privremenih namenskih poreza u tu svrhu, jer je, kako kaže, sigurno da država s obzirom na vrlo teško stanje u javnim finansijama, ne bi trebalo da dodatno poveća fiskalni deficit kako bi sanirala štete od poplava. Saniranje šteta država bi trebalo da ostvari preraspodelom postojećih budžetskih pozicija i eventualnim uvođenjem privremenih namenskih poreza. U slučaju korišćenja povoljnih kredita država bi, zbog velike zaduženosti, trebalo da ispita mogućnost prenamene odobrenih, a neiskorišćenih kredita umesto da traži nove kredite, ističe Arsić napominjući da je za sada teško proceniti kolika je šteta. Nije, takođe, poznata ni kakva će biti strategija države u sanaciji šteta, jer će se samo deo šteta u privatnom sektoru automatski odraziti na pad budžetskih prihoda usled obustavljanja proizvodnje i pada prometa.



Efekti na državu će velikim delom zavisiti od toga koliko će država učestvovati u sanaciji šteta na privatnoj imovini, kao i od toga koja i kolika poreska oslobađanja će se odobriti, zaključuje Arsić.
Ističući da se u Srbiji lansira priča o oporavku privrede u trenutku kada bolne i dugotrajne reforme nisu ni započele, Antić tvrdi da ćemo nekoliko godina živeti lošije nego sada, a da oporavak uz adekvatnu ekonomsku politiku, koja podrazumeva manji javni sektor, niže poreze, realističan kurs dinara i uravnoteženiji budžet, može započeti tek nakon toga. On kritikuje neke od najavljenih mera Vlade, a kao posebno spornu vidi subvencionisanje banaka preko kredita za likvidnost, iako postoje načini da se likvidnost poveća promenom politike NBS.
Ponovo se aktivira Super-hik ekonomska politika, gde treba uzimati od siromašnih - smanjivanjem plata, a davati bogatima -bankama. Efekti takve politike su da banke nemaju podsticaj da čiste svoje bilanse, a deo privrede uz neprimetnu povezanost sa političkim strankama dolazi do kredita, tvrdi Antić. Osim što je ova subvencija neefikasna, ona je i prevelika, jer je 4,5 puta veća od gubitka bankarskog sektora u 2013. i samo je još jedna u nizu za banke, koje već imaju znatne prihode po osnovu nepotrebnih operacija na otvorenom tržištu koje sprovodi NBS, a ti prihodi imaju elemente subvencija, objašnjava Antić.
Zbog velikih državnih subvencija deficit će neminovno rasti, a bivši predstavnik Srbije u MMF-u smatra da će naša zemlja verovatno još neko vreme moći da se zadužuje na međunarodnom tržištu, kao i da je lako moguće da će doći do brze prodaje nekoliko preduzeća, čime bi se mogle finansirati potrebe države.

Ipak, zemlja polako ide ka situaciji kada neće moći da servisira dugove, a koliko je to blizu pokazuju informacije koje pojedini ministri iznose u javnost o restrukturiranju dugova. To je jasan znak da je blizu kraj politike neobuzdanog zaduživanja, započetog u vreme prethodnog predsednika Srbije, kaže Antić i dodaje da se nada da će rebalans budžeta najzad doneti restriktivnu politiku plata i zapošljavanja u javnom sektoru, subvencija i eventualno penzija.
Milojko Arsić ima i konkretnu računicu koliko bi ušteda za državnu kasu trebalo da donesu neke najavljene mere štednje. Tako kaže da će smanjenje plata od sredine godine za 10 odsto doneti neto uštede od 12-14 milijardi dinara u ovoj godini, ali bi uštede u narednoj godini bile duplo veće. Kada je u pitanju eventualno smanjenje penzija za 10 odsto od novembra, uštede u ovoj godini bi bile skromne i iznosile bi oko sedam milijardi, ali bi efekat u 2015. bio značajan i iznosio bi oko 40 milijardi dinara. Ako bi se od smanjenja penzija izuzele minimalne penzije i one koje su nešto iznad tog nivoa, uštede bi iznosile oko 5-6 milijardi u ovoj i oko 30-35 milijardi u narednoj godini. Dakle, smanjenje plata i penzija bi u zbiru moglo doneti do kraja godine najviše dvadesetak milijardi dinara ili nešto više od 170 miliona evra, dok bi efekti u 2015. mogli biti značajnih 600 miliona evra.

Hoće li budžet isplivati iz svojih poplava i kako, moglo bi umnogome zavisiti od eventualnog novog aranžmana sa MMF-om i mogućeg reprograma duga. Antić tvrdi da je aranžman za Srbiju jako važan, ali dodaje da nije optimista da se on može brzo zaključiti. Dogovor o tome zavisiće od kvaliteta rebalansiranog budžeta, ali i od brzih reformi preduzeća u restrukturiranju, onih iz portfolija Agencije za privatizaciju i javnih preduzeća.
Prvi testovi za Vladu već su tu, u junu i julu, a rezultat će uticati ne samo na sudbinu ovogodišnjeg budžeta, koji se možda i može zakrpiti nekom prodajom ili skupim zaduživanjem, već i na to hoćemo li konačno napraviti zaokret od grčkog scenarija. Mada je sve više onih koji veruju da bankrot nije najgore rešenje. Produžavanje agonije je gore.