Lafajete, eto nas

Ovog leta oči celog sveta biće uprte na plaže normandijske obale na kojima je 1944. godine izvršeno savezničko iskrcavanje. Bio je to najveći pomorski desant u istoriji, kojim je otvoren drugi, zapadnoevropski front u Drugom svetskom ratu, u kojem je do tada najveći deo tereta borbe protiv nacističke Nemačke izneo Sovjetski Savez. Manje od godinu dana posle tzv. Dana De, saveznici su porazili Nemačku i završili Drugi svetski rat na starom kontinentu.

Ova godina je posebna jer će se proslave u čast 70. godišnjice Bitke za Normandiju održavati od početka juna pa sve do kraja avgusta, uz brojne komemorativne svečanosti, izložbe, defilee i vatromete... Glavnoj ceremoniji, od 5. do 7. juna u malom ribarskom gradu Uistremu, prisustvovaće dvadesetak šefova država i vlada, među kojima predsednik SAD Barak Obama, britanska kraljica Elizabeta Druga, predsednik Rusije Vladimir Putin, te nemačka kancelarka Angela Merkel; ali ovo okupljanje je pod senkom sukoba u Ukrajini, s jasnom aluzijom na atmosferu iz perioda hladnoratovske krize, zbog sankcija koje su SAD i Evropska unija uvele najbližim saradnicima predsednika Putina.

Vinston Čerčil je još pre Drugog svetskog rata Rusiju opisao kao zagonetku unutar enigme, obavijenu misterijom. I danas ruska spoljnopolitička nepredvidljivost iritira zapadne posmatrače, iako ih svake godine na ostavštinu i zaleđe ruske spoljne politike iznova podseća proslava Dana pobede na Crvenom trgu u Moskvi. U pregrejanoj kakofoniji osuda i pogrda na Putinov račun, nije retka ni teza da je Rusija nova nacistička Nemačka.

Čerčil je u svom životu bio saveznik i suparnik SSSR-a, ali je malo verovatno da bi uspeo da izgovori reči kojima se nedavno proslavio britanski princ Čarls, izjavivši da Putin sada čini iste stvari koje je svojevremeno činio nacistički vođa Adolf Hitler. Državni sekretar SAD DŽon Keri je proteklih sedmica takođe Rusiju stavljao u isti rang s nacističkom Nemačkom. Putina je kao novog Hitlera prikazivala i Hilari Klinton, koja ima dobre šanse da postane prva američka predsednica.

Izjava britanskog prestolonaslednika skoro da je izazvala međunarodni skandal. Zamenik ruskog ambasadora u Londonu tražio je hitan sastanak s predstavnicima britanskog ministarstva spoljnih poslova kako bi dobio objašnjenje za neumesan komentar, dok su mediji u Rusiji žestoko osuli po britanskoj kraljevskoj porodici, optuživši je da su pojedini njeni članovi sarađivali s nacistima. Matori princ od Velsa, najstariji naslednik u istoriji britanske krune, očigledno nije uspeo da se iskontroliše i prati protokol za jednog plemića. Poznato je da je njegov deda, Edvard Osmi, otvoreno podržavao naciste, objavio je sajt business-ru.com, aludirajući na 1937. godinu, kada su pred sam početak Drugog svetskog rata Edvard, odnosno vojvoda od Vindzora, i njegova supruga bili u poseti Hitleru - uprkos negodovanju britanske vlade. Tokom te posete Edvard je nacistički salutirao Hitleru, a nemački ambasador u Hagu je 1940. godine tvrdio da je vojvoda od Vindzora čak odao britanske planove o odbrani Belgije

Ipak, Putin nije želeo da zapadne partnere (kako ruski političari oslovljavaju svoje atlantske kolege) liši još jednog treniranja živaca i odlučio je da ode na proslavu 6. juna. I dok su SAD odmah objavile da predsednik Obama ne namerava da se odvojeno sastane sa njim, sasvim drugačiji stav imaju nemačka kancelarka Merkel i francuski predsednik Oland, koji je izjavio da je Putin dobrodošao na ceremoniju, bez obzira na krizu u Ukrajini. To je izazvalo nezadovoljstvo većine članica EU, ali je domaćin ostao dosledan.

Možemo da imamo nesuglasice s Putinom, ali ja ne zaboravljam i nikad neću zaboraviti da je ruski narod dao milione života tokom Drugog svetskog rata, rekao je Oland, koji je na ceremoniju u Uistremu pozvao i novoizabranog ukrajinskog predsednika Petra Porošenka - što predstavlja poseban izazov za Putina.

Francuska se, u svakom slučaju, ozbiljno pripremila da obeleži godišnjicu desanta. Među gostima će biti i nekolicina preostalih veterana, starina kojima je još u sećanju slika neba nad Normandijom u osvit 6. juna 1944. godine. Tog dana tačno u 6.30 vojnici američkih, britanskih, kanadskih i francuskih jedinica, kao i oni iz Australije, Belgije, Čehoslovačke, Grčke, Holandije, Novog Zelanda, Norveške i Poljske, njih oko 150.000 počeli su s iskrcavanjem, čime je počela jedna od najpažljivije i najduže pripremanih vojnih akcija Drugog svetskog rata: saveznička operacija Overlord.
Invazionu flotu činilo je 6.939 brodova (1.213 ratnih, 4.126 transportnih i 1.600 brodova za podršku, uključujući i trgovačke) iz osam zemalja. Nebo nad Normandijom tog jutra je nadletalo 2.395 aviona i 867 vazdušnih jedrilica, iz kojih je iskočilo 5.000 američkih i 7.000 britanskih padobranaca.

Mnogi Amerikanci jurišali su na obalu Normandije sa povikom: Lafajete, eto nas, u znak sećanja na francuskog plemića, markiza De Lafajeta, naglašavajući da kroz ovu invaziju na neki način vraćaju dug Francuzima koji su u Drugom svetskom ratu prvi put u svojoj novovekovnoj istoriji nakratko izgubili nezavisnost, za političku, finansijsku i posebno vojnu pomoć Francuske koja je presudno doprinela američkoj pobedi nad Britancima u ratu za nezavisnost (1775-1783).
Amfibijski desant je bio usmeren ka plažama nazvanim kodiranim imenima: Juta, Omaha, Gold, DŽuno i Svord. Plaža Omaha, kasnije nazvana Krvava, bila je najbolje utvrđena na čitavoj obali. Zbog nemirnog mora samo dva od 29 tenkova 29. američke divizije stigla su do obale na kojoj su se nalazila nemačka mitraljeska gnezda, jer padobranci zbog dejstva nemačke Druge SS divizije nisu uspeli da se probiju do tzv. Atlantskog bedema i unište bunkere.

Nemački feldmaršal Ervin Romel, koji je mislio da invazija treba da bude zaustavljena već na obali, preduzeo je sve mere za utvrđenje Atlantskog bedema. Donja Normandija, gde su saveznici naišli na bodljikave žice, bunkere s mitraljeskim gnezdima, teškom artiljerijom, minskim poljima, bila je najbolje utvrđena i branjena. Romelovo mišljenje nisu delili ostali nemački oficiri, a deo Atlantskog bedema branile su četiri nemačke divizije, od kojih je samo jedna bila elitna.

Saveznici su do uveče 6. juna napravili veliki proboj Atlantskog bedema, sistema obezbeđenja Trećeg Rajha duž Atlantika, što je bio odlučujući preokret za ishod Drugog svetskog rata. Bilans žrtava bitke u Normandiji je, međutim, bio užasan, kako za savezničke snage i za Nemce, tako i za civilne žrtve bombardovanja. Stepen razaranja grada Sen-Lo je, na primer, dostigao 95 odsto

Legendarna operacija inspirisala je poznate dugometražne filmove poput Najdužeg dana iz 1962. ili Spasavanja redova Rajana iz 1998. godine. Možda će ovogodišnje, jubilarno, evociranje tragičnih događaja od pre 70 godina bar malo navesti današnje protagoniste da se zamisle nad političkim potezima koji, u nekom katastrofičnom scenariju, ponovo mogu koštati života milione onih koji se ništa i ne pitaju.