Ohridski vulkan

Za Spasovdan sam sanjao pokojnog oca Žarka, a on ustao sa odra te sedimo na nekom sarkofagu i veselo razgovaramo! Ah, koje li radosti sa vaskrslim ocem ćaskati! Ali, kako je san odmicao, kao da više nisam oca sanjao, kao da sam pričao sa Pradavnim, kako Enoh naziva onog pred kojim je, licem u lice, stajao na sedmom nebu. A on, Pradavni, sav svetli: kosa i brada mu kao bela sjajna vuna, lice mu blešti, i on ovako besedi: Dobro je da si sagradio kuću i Vidov hram, gore, u Vidovu, na Suvoj planini, jer, tek, dolaze pravi potopi...

U taj čas, tiruli, tiruli. Biljana mi javlja da joj je odličan sok od majčine dušice koju smo, za vikend, brali. Ali, kaže mi i da su na Javnom servisu javili da je proradio vulkan kod Ohrida!? Da li se to harpovanje Srbije širi i na Makedoniju?
K. G. Jung, moj guru iz Švice, zavaljen u ligeštulu pored Vidove akademije, ovako mudruje: Ako su, pre desetak dana, izazvali zemljotres u Egejskom moru, na dubini od deset kilometara, prirodno je da se vulkanska lava ispod Zemljine kore uzburkala. Ali, mani se harpovanja Balkana! O tome, već, i vrapci cvrkuću. Da sam na tvom mestu, osetio bih grižu savesti! Tu zinem u Junga, a on nastavi: Nisi li i ti, pomalo, harpovao kada si, u romanu, pre dve nedelje, Leonarda da Vinčija doveo i na Ohridsko jezero!? I, nije li Leonardo tamo doznao da je Isus, u stvari, Rista iz Ohrida!? A ta stara bogumilska zemljotresna priča može i planine da pomera!? Nije li zato i ohridski vulkan, posle toliko godina, proradio? Hoću reći, nisi li sa Leonardom harpovao?!

Dok slušam Junga mozak mi se lomi, cangrče, ali zapisujem, od reči do reči, šta mi moj švajcarski guru besedi. Kad, opet, tiruli, tiruli, pišti morbidni! I, ko će biti?! Moj skopski prijatelj Naum zove me iz Ohrida gde mu je vikendica! Tu mi iz ruku ispadne pisaljka, a Jung se, pobedonosno, smeška. Eto, još jednom, pokazuje se na delu njegova teorija sinhroniciteta! Jer, ako se Isus, i po zvaničnim jevanđeljima, posle trideset godina, prvi put pojavio u Kafernaumu, to jest, u Naumovom selu, na obali Galilejskog jezera, kako onda to da se moj Naum javlja sa Ohrida ispod Galičice, baš u trenutku kada me Jung prekoreva što Leonardu podmećem priču da je Isus rodom iz Ohrida!?

Ali, ni to nije sve. Čekajući vesti, na tranzistorčetu čujem da, kod Sokobanje, postoji crkvište posvećeno Bogorodici, a da je u blizini i pećina u kojoj se, po narodnom predanju, krila Marija sa malim Isusom, a sve bežeći od Rimljana iz Soluna!?!
Sluđen ovim koincidencijama zevam u vrhove Suve planine, a moja Crna me, kao, smiruje: Da, Marija je sa malim Ristom iz Ohrida bežala Egejskim putem za Gornji Egipat, ali taj Egipat bio je na Dunavu. U vlaškim narodnim pesmama još se pominju dunavski faraoni... Inače, Jung je u pravu: taj tvoj roman o Leonardu nije obična literatura, već je to perfidno harpovanje Balkana!