Neprijatelji

Foto Đorđe Kojadinović

Teška su vremena. Spoljni neprijatelj pritiska sa svih strana. Domaći izdajnici kolaboriraju. Podrivaju. Pričaju o cenzuri. Spolja nam stežu obruč. Mrski OEBS, sumnjiva Evropska unija i još sumnjivija evropska novinarska udruženja, a ni Amerikanci ne zaostaju. Svi oni pletu mrežu zavere.
Stručnjaci iz inostranstva raskrinkavaju navodno plagirane doktorate, direktno atakujući na državne funkcionere, pa samim tim i na državu. Zašto i po čijem nalogu? A vi kao ne znate? Znate, kao što svi mi znamo. Nije teško pogoditi.

Osujetiše nam i Južni tok. Bugari su, vele, odustali. Ali mi znamo šta stoji iza toga. Nisu to Bugari. Oni su samo izgovor da Srbija ostane bez ovog velikog projekta. Jer, kao što borcima protiv navodne cenzure smeta jak premijer, ovima drugima smeta energetski jaka Srbija.
Ali opasne stvari tek slede. Čuli ste za nerede u Sao Paulu? Mislite da se to dešava zbog siromaštva u Brazilu dok tamošnja vlada troši enormne pare na organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu? Grdno se varate. Ideja je zapravo bila da se osujeti gostovanje Srbije na prijateljskoj utakmici sa Brazilom u pomenutom gradu. Ni to im nije uspelo, ali je pokrenulo javnu debatu sa samo jednim pitanjem kome smeta jaka fudbalska reprezentacija Srbije?

Sigurno ste upućeni i u skandalozno izbacivanje Crvene zvezde iz kvalifikacija za Ligu šampiona. Poznato je da je Zvezda jedan od naših najvećih brendova. Nikada nam nisu oprostili Kup šampiona 1991. Sada su najzad dočekali priliku da nam se osvete i liše nas tradicionalne evropske Zvezdine utakmice u avgustu. Umesto da bodrimo crveno-bele, to vreme ćemo provesti u podrobnoj analizi - zašto su nas Evropa i svet odjednom toliko zamrzeli?
Svi ti koji pletu mrežu međunarodne zavere oko Srbije i, pre svega, oko njenog premijera Aleksandra Vučića, tu se neće zaustaviti.

To se videlo i na Rolan Garosu. Iako je malo onih koji su to primetili, pažljivom oku ipak nije mogao da promakne jedan detalj gotovo ceo stručni štab španskog tenisera Rafaela Nadala je, u dosluhu sa njim, tokom celog meča radio isključivo na onemogućavanju Novaka Đokovića da pobedi.
U tome su učestvovale i sudije, kao i organizatori turnira, koji su se pravili da se ništa ne dešava. Niko nije ni okom trepnuo dok je Nadal nizao poene, dok su mu u pauzama njegovi stručnjaci davali savete, dok je branio i neodbranjivo... ali, iako su se svi bili urotili protiv našeg Đokovića, publika ga je na kraju nagradila većim aplauzom nego pobednika Nadala. Znate li zašto? Zato što publika ume da prepozna ko govori istinu, a ko ne. Ko je pošten, a ko nije. Ko vrši pritisak na medije, a ko se bori za njihovu slobodu. Ko je napadan od strane moćnika jer smeta njihovim interesima i ko samo brani sebe, svoj obraz i svoju zemlju.

Sve je to publika na Rolan Garosu prepoznala i umela da ceni. Zato je aplaudirala. Oni koji nisu aplaudirali, a jasno znamo ko su, ne misle dobro Srbiji. I vode kampanju protiv nje. Zato moraju da se izvine Srbiji. Neka nađu način.