Kako prevesti papu

O papi se u poslednje vreme dosta govori u medijima, pre svega zbog neizvesnosti oko njegove posete Srbiji. Aforističar Dragutin Minić Karlo upitao se početkom jula: „Zašto papu Franciska zovemo Franja? Da nismo veći Hrvati od Hrvata?“ Treba napomenuti da su papska imena „u originalu“ na latinskom, jer je to zvanični jezik Vatikana. Na sve druge jezike ona se „prevode“, tj. zamenjuju domaćim oblikom istog imena. Zato su poljskog papu Karola Vojtilu, koji je izabrao imena dvojice svojih prethodnika, u Vatikanu zvali Ioannes Paulus, za Italijane je bio Đovani Paolo, za Francuze Žan Pol, za Nemce Johanes Paul, za Engleze DŽon Pol, za Hrvate Ivan Pavao, a kod nas – Jovan Pavle. Sadašnji papa nas je zbunio uzevši ime čisto katoličkog sveca, Franje Asiškog, koje u pravoslavnim zemljama ne postoji. Nema nam druge nego da upotrebimo hrvatski oblik, jer ga sigurno nećemo zvati „papa Franciskus“ po latinskom, ni „Frančesko“ po italijanskom, ni „Fransoa“, „Franc“ i tako dalje. Pitanje je samo kako glasi nominativ: Franjo ili Franja? U Pravopisnom rečniku stoji Franjo Asiški, što je razumljivo, budući da je i atribut, od imena njegovog rodnog grada Asizi, uvek u hrvatskom obliku asiški (kao pariški od Pariz, dok bismo u srpskom očekivali asiski). Tu piše i „Franjo Josif (austrijski car)... prema nem. Franz Joseph)“, ali s tim se ne bih složio. Hrvatski oblik je Franjo Josip, dok je srpski Franja Josif, kako su tog vladara nazivali njegovi vojvođanski podanici pre 1918. Kao i pokojni car, papa je katolik ali nije Hrvat, pa predlažem da ga zovemo Franja. U padežima nema dileme, jer se i Franja i hrvatsko Franjo menjaju kao imenice na -a: Franje, Franji, za papu Franju itd.