19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Povratak etike u politiku i društvo, pravna država, borba protiv korupcije i izlazak iz krize: to je srž programa preporoda dr Mire Cerara koji je u samo mesec dana od osnivanja svoje Stranke Mire Cerara (SMC) pobedio na parlamentarnim izborima u Sloveniji, uz masovnu podršku birača: osvojio je 36 od ukupno 90 mandata.
Program je prazan, a izjave Mire Cerara su neodređene, bile su primedbe koje su se često mogle čuti još tokom predizborne kampanje koja se prvi put vodila u jeku godišnjih odmora. Na birališta je izašlo svega 51 odsto glasača; na prethodnim, 2011. godine, glasalo je 66 odsto punoletnih građana. A prvi put u istoriji samostalne Slovenije je i lider najveće opozicione partije Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janez Janša, jedan od ključnih ljudi slovenačkog osamostaljenja i bivši premijer, izbore pratio i za poslanika izabran - u zatvoru.
Janša je pravosnažno osuđen na dve godine zatvora zbog primanja obećanja o mitu prilikom nabavke oklopnih vozila finske kompanije Patrija za Slovenačku vojsku. Janša i njegov advokat osporavaju presudu, ali još nisu iscrpli sva pravna sredstva. Vrhovni sud trebalo bi uskoro da se izjasni o Janšinom zahtevu za zaštitu zakonitosti i da mu privremeno odloži izdržavanje kazne. Pošto se to još nije dogodilo, kampanja SDS protekla je u svakodnevnim protestima Janšinih pristalica pred Vrhovnim sudom; poslanici SDS su u majicama s natpisima u njegovu odbranu protestovali i u parlamentu. Potpredsednik SDS Zvone Černač je pritom izbore označio kao neslobodne i nepoštene, pozivao na građansku neposlušnost, a Cerara čak nazvao slovenačkim Lukašenkom - mada je Cerar u politici potpuno zelen, sa stažem od mesec dana.
Okosnica enigme Cerar je sledeća: ko su nova lica i kako će se teoretičari snaći u praktičnoj, odnosno realnoj politici? Činjenica je naime, da osim samog Cerara, uvaženog pravnika i još nekolicine njegovih kolega, mahom predavača sa fakulteta iz LJubljane i Maribora, ostale ljude iz njegove partije šira javnost ne poznaje. Još manje se zna ko će biti njegovi ministri.
Ne želim da vlada bude jednobojna, bilo bi dobro da bude šarenija, jer ni unutar jednog političkog pola nije sve jednobojno. Sam sam naklonjen širini. Tim rečima je Cerar, koji se inače deklariše kao vernik, prvi put posle izbora najavio mogućnost sklapanja koalicije kako s levim strankama, tako i sa partijama desnog političkog pola (isključivši jedino Janšinu SDS), u čemu je do sada u Sloveniji bio uspešan samo pokojni slovenački lider Janez Drnovšek.
Cerar ima izuzetno veliki izbor - sve partije koje su ušle u parlament mogu da uđu i u koaliciju, kaže za NIN Nikola Damjanić iz agencije Ninamedia. Cerar neće imati probleme. Niko ne može da ga ucenjuje, nema ni jedne partije koja bi bila jezičak na vagi i bez koje ne bi bilo koalicije, navodi Damjanić, podsećajući na slabosti proporcionalnog sistema u kome su (do sada) partije sa najmanjom podrškom birača - bar u slovenačkom slučaju - dobijale takoreći sve što požele. A očekivanja građana zaista su velika: ekonomska kriza je od 2008. osiromašila mnoge, privredni rast iznosi svega 0,5 odsto - i to je uglavnom posledica rasta u evrozoni, pre svega u Nemačkoj, u koju slovenačka privreda najviše izvozi.
Nezaposlenih je oko 120.000 Slovenaca, skoro 30.000 su mladi, koji u sve većem broju napuštaju zemlju. Od 1995. do 2012. je Sloveniju napustilo 24.710 visokoobrazovanih. Oni koji ostaju razočarani su loše plaćenim poslovima, sporim pravosuđem, mnogi su ogorčeni zbog brojnih korupcionaških afera, od kojih neke tek sada dobijaju epilog na sudovima.
Da je manevarski prostor nove vlade prilično sužen, u razgovoru za NIN upozorova dopisnik agencije AFP iz Slovenije Bojan Kavčič. Sloveniji, naime, prete sankcije Evropske komisije zbog kašnjenja u smanjenju budžetskog deficita To je imperativ. Ako Slovenija ne ispuni ono što je obećala vlada Alenke Bratušek - da će sniziti budžetski deficit na manje od tri odsto BDP, Evropska komisija može kazniti zemlju, upozorava sagovornik NIN-a i dodaje: Cerar će, kao i Bratušekova, morati da proguta nekoliko gorkih pilula. Ipak, više ga brine agenda Cerarova i njegovih ljudi: Ne znamo ko je sve sa njim. U politici nije dobro da se događaju iznenađenja. Dobili smo dakle promenu, ali niko ne zna kakva je ta promena. U zemlji nema toliko dobrih svetaca koji bi mogli da uđu u vladu, ocenjuje Kavčič.
Najveća je ipak, siva zona oko privatizacije koju je odlazeća vlada započela pod pritiskom Brisela; neki čak govore o slovenačkoj verziji trojke (po uzoru na trojku Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF, prim.). Profesor Ekonomskog fakulteta u LJubljani dr Bogomir Kovač u razgovoru za NIN podseća da je spisak 15 državnih preduzeća napravljen ad hoc i da u celosti nema formalno-pravno pokriće, ali da postupci prodaje, na primer Telekoma Slovenije, teku. Ukoliko nova vlada bude htela da u njih poseže, moraće se pobrinuti da za to, na kredibilan način, u skladu sa zakonom, dobije odgovarajuću pravnu podlogu: Čini mi se da smo na području privatizacije i korporativnog upravljanja još u dečjem vrtiću. Nadam se da će nova vlada napraviti malo više reda i da ćemo doći bar do osnovne škole, cinično ilustruje situaciju profesor Kovač.
Cerar se, bar do sada, zalagao za kontrolisanu privatizaciju: Državna preduzeća treba prepustiti privatnoj sferi, treba potražiti strateške investitore. Hoćemo kontrolisanu i ne bezglavu privatizaciju. Pazićemo na rizik od korupcije, a stratešku infrastrukturu pokušaćemo da zadržimo u državnoj svojini. Kovač još podseća na preporuke koje je vlada iz Brisela dobila još u junu, a odnose se na nastavak sanacije bankarskog sistema i finansijsku sanaciju prezaduženih preduzeća. Brisel očekuje i efikasnije suzbijanje korupcije, mršaviji javni sektor, lakše otpuštanje radnika. U novom mandatu vlada će morati da započne i strukturne reforme: penzioni sistem i zdravstveni sistem čekaju, nabraja Kovač.
Cerar će morati brzo da sazri; on je inteligentan, ali nije politički spretan. Ova država zaslužuje da je stvarno toliko dobar koliko ljudi misle da jeste. Tako Kavčič opisuje ličnost budućeg premijera, inače razvedenog oca dvoje dece koji mnoge podseća na ćutljivog šahistu Drnovšeka, koji je umeo da u svojim vladama održava ravnotežu između levih i desnih sila, vodeći zemlju napred.
Cerarova pojava i nastup podsećaju na Drnovšeka, s tim da je Drnovšek ipak bio ekonomista, što bi nam sada i te kako dobro došlo. Cerar je pravnik, što nam i nije tako neophodno, ocenjuje kroz smeh Kavčič. Drnovšek je bio igrač koji je proistekao iz komunističkog sistema, prošao je kroz njegov dril, što je vrlo korisno u politici. Cerar je bio poznat javnosti i pre, ali je u politici - ipak autsajder, zaključuje naš sagovornik.
Program je prazan, a izjave Mire Cerara su neodređene, bile su primedbe koje su se često mogle čuti još tokom predizborne kampanje koja se prvi put vodila u jeku godišnjih odmora. Na birališta je izašlo svega 51 odsto glasača; na prethodnim, 2011. godine, glasalo je 66 odsto punoletnih građana. A prvi put u istoriji samostalne Slovenije je i lider najveće opozicione partije Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janez Janša, jedan od ključnih ljudi slovenačkog osamostaljenja i bivši premijer, izbore pratio i za poslanika izabran - u zatvoru.
Janša je pravosnažno osuđen na dve godine zatvora zbog primanja obećanja o mitu prilikom nabavke oklopnih vozila finske kompanije Patrija za Slovenačku vojsku. Janša i njegov advokat osporavaju presudu, ali još nisu iscrpli sva pravna sredstva. Vrhovni sud trebalo bi uskoro da se izjasni o Janšinom zahtevu za zaštitu zakonitosti i da mu privremeno odloži izdržavanje kazne. Pošto se to još nije dogodilo, kampanja SDS protekla je u svakodnevnim protestima Janšinih pristalica pred Vrhovnim sudom; poslanici SDS su u majicama s natpisima u njegovu odbranu protestovali i u parlamentu. Potpredsednik SDS Zvone Černač je pritom izbore označio kao neslobodne i nepoštene, pozivao na građansku neposlušnost, a Cerara čak nazvao slovenačkim Lukašenkom - mada je Cerar u politici potpuno zelen, sa stažem od mesec dana.
Okosnica enigme Cerar je sledeća: ko su nova lica i kako će se teoretičari snaći u praktičnoj, odnosno realnoj politici? Činjenica je naime, da osim samog Cerara, uvaženog pravnika i još nekolicine njegovih kolega, mahom predavača sa fakulteta iz LJubljane i Maribora, ostale ljude iz njegove partije šira javnost ne poznaje. Još manje se zna ko će biti njegovi ministri.
Ne želim da vlada bude jednobojna, bilo bi dobro da bude šarenija, jer ni unutar jednog političkog pola nije sve jednobojno. Sam sam naklonjen širini. Tim rečima je Cerar, koji se inače deklariše kao vernik, prvi put posle izbora najavio mogućnost sklapanja koalicije kako s levim strankama, tako i sa partijama desnog političkog pola (isključivši jedino Janšinu SDS), u čemu je do sada u Sloveniji bio uspešan samo pokojni slovenački lider Janez Drnovšek.
Cerar ima izuzetno veliki izbor - sve partije koje su ušle u parlament mogu da uđu i u koaliciju, kaže za NIN Nikola Damjanić iz agencije Ninamedia. Cerar neće imati probleme. Niko ne može da ga ucenjuje, nema ni jedne partije koja bi bila jezičak na vagi i bez koje ne bi bilo koalicije, navodi Damjanić, podsećajući na slabosti proporcionalnog sistema u kome su (do sada) partije sa najmanjom podrškom birača - bar u slovenačkom slučaju - dobijale takoreći sve što požele. A očekivanja građana zaista su velika: ekonomska kriza je od 2008. osiromašila mnoge, privredni rast iznosi svega 0,5 odsto - i to je uglavnom posledica rasta u evrozoni, pre svega u Nemačkoj, u koju slovenačka privreda najviše izvozi.
Nezaposlenih je oko 120.000 Slovenaca, skoro 30.000 su mladi, koji u sve većem broju napuštaju zemlju. Od 1995. do 2012. je Sloveniju napustilo 24.710 visokoobrazovanih. Oni koji ostaju razočarani su loše plaćenim poslovima, sporim pravosuđem, mnogi su ogorčeni zbog brojnih korupcionaških afera, od kojih neke tek sada dobijaju epilog na sudovima.
Da je manevarski prostor nove vlade prilično sužen, u razgovoru za NIN upozorova dopisnik agencije AFP iz Slovenije Bojan Kavčič. Sloveniji, naime, prete sankcije Evropske komisije zbog kašnjenja u smanjenju budžetskog deficita To je imperativ. Ako Slovenija ne ispuni ono što je obećala vlada Alenke Bratušek - da će sniziti budžetski deficit na manje od tri odsto BDP, Evropska komisija može kazniti zemlju, upozorava sagovornik NIN-a i dodaje: Cerar će, kao i Bratušekova, morati da proguta nekoliko gorkih pilula. Ipak, više ga brine agenda Cerarova i njegovih ljudi: Ne znamo ko je sve sa njim. U politici nije dobro da se događaju iznenađenja. Dobili smo dakle promenu, ali niko ne zna kakva je ta promena. U zemlji nema toliko dobrih svetaca koji bi mogli da uđu u vladu, ocenjuje Kavčič.
Najveća je ipak, siva zona oko privatizacije koju je odlazeća vlada započela pod pritiskom Brisela; neki čak govore o slovenačkoj verziji trojke (po uzoru na trojku Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF, prim.). Profesor Ekonomskog fakulteta u LJubljani dr Bogomir Kovač u razgovoru za NIN podseća da je spisak 15 državnih preduzeća napravljen ad hoc i da u celosti nema formalno-pravno pokriće, ali da postupci prodaje, na primer Telekoma Slovenije, teku. Ukoliko nova vlada bude htela da u njih poseže, moraće se pobrinuti da za to, na kredibilan način, u skladu sa zakonom, dobije odgovarajuću pravnu podlogu: Čini mi se da smo na području privatizacije i korporativnog upravljanja još u dečjem vrtiću. Nadam se da će nova vlada napraviti malo više reda i da ćemo doći bar do osnovne škole, cinično ilustruje situaciju profesor Kovač.
Cerar se, bar do sada, zalagao za kontrolisanu privatizaciju: Državna preduzeća treba prepustiti privatnoj sferi, treba potražiti strateške investitore. Hoćemo kontrolisanu i ne bezglavu privatizaciju. Pazićemo na rizik od korupcije, a stratešku infrastrukturu pokušaćemo da zadržimo u državnoj svojini. Kovač još podseća na preporuke koje je vlada iz Brisela dobila još u junu, a odnose se na nastavak sanacije bankarskog sistema i finansijsku sanaciju prezaduženih preduzeća. Brisel očekuje i efikasnije suzbijanje korupcije, mršaviji javni sektor, lakše otpuštanje radnika. U novom mandatu vlada će morati da započne i strukturne reforme: penzioni sistem i zdravstveni sistem čekaju, nabraja Kovač.
Cerar će morati brzo da sazri; on je inteligentan, ali nije politički spretan. Ova država zaslužuje da je stvarno toliko dobar koliko ljudi misle da jeste. Tako Kavčič opisuje ličnost budućeg premijera, inače razvedenog oca dvoje dece koji mnoge podseća na ćutljivog šahistu Drnovšeka, koji je umeo da u svojim vladama održava ravnotežu između levih i desnih sila, vodeći zemlju napred.
Cerarova pojava i nastup podsećaju na Drnovšeka, s tim da je Drnovšek ipak bio ekonomista, što bi nam sada i te kako dobro došlo. Cerar je pravnik, što nam i nije tako neophodno, ocenjuje kroz smeh Kavčič. Drnovšek je bio igrač koji je proistekao iz komunističkog sistema, prošao je kroz njegov dril, što je vrlo korisno u politici. Cerar je bio poznat javnosti i pre, ali je u politici - ipak autsajder, zaključuje naš sagovornik.
