Malo rizika, više zabave

Priča o Egzitu mu dođe kao ono sa narodnjacima niko ih ne sluša, a gradske kafane svakog vikenda pune ljudi koji se penju na stolove, pevaju i igraju. Tako su svi, samo delimično s pravom, kukali na program ovogodišnjeg Egzita, a onda festival za četiri dana obiđe više od 180.000 ljudi. A nije kao da je od toga 100.000 njih stiglo iz inostranstva

Ni loše vreme nije zaustavilo ljude da dođu i slušaju Rudimental u petak. Kiša neprestano pada, vetar duva kao da je oktobar, blato se lepi za patike, pantalone, lice, a 30.000 ljudi u potpunom transu. Cela ekipa Rudimentala na sceni, tri harizmatična vokala, odličan bend i četvorka koja ih predvodi nose masu hitom Waiting all night, a sve završavaju sa Feel the love, dok su ruke u publici podignute u vazduh uz obavezan simbol srca. Kad kažeš festival, misliš upravo na takav nastup! Sutradan ih je na istom mestu smenio Skrileks. Verovatno najviše osporavano ime i na ovogodišnjem Egzitu i u svetu drumnbass-a. NJegova muzika i nastup s ispaljivanjem vatrometa sa bine, ne mogu biti više komercijalni od toga, ali dobar vajb koji je doneo u Novi Sad nije mogao nikog da ostavi ravnodušnim. U isto vreme, kada pogledate masu koja se tiska od bine pa maltene do ulaza na festival samo da bi ga čula, jasno je da je njegovo dovođenje, i to na glavnu festivalsku binu, bilo pun pogodak.

Pre njega nastupao je Dejmon Albarn. Nije lako opisati njegovu svirku jer je ispred nas bio zreo muzičar, glas koji je oborio s nogu sve dame u publici, čovek koji je srećan što napokon može da pravi i izvodi muziku kakvu želi, da peva i svira klavir za svoju dušu. To se i osetilo, naročito što su svi u publici očajnički želeli da čuju bar nešto od onog što je radio sa Gorilaz i Blurom. Dobili su dva rifa od Song 2 i Clint Eastwood. Toliko!

NJegov nastup nekako i najbolje oslikava rok segment na Egzitu. Bio je dobar, kao i Suede i Hurts, ali nikad mlađa publika festivala očigledno traži nešto brži i žešći zvuk, a ne beskrajne solaže na gitari, ma koliko efektni bile.

To nas opet vraća na početak i priču o lajnapu. Kako u svom blogu (kontra.rs) piše kolega Nikola Jovanović, Egzit se razvijao tako da je danas u mogućnosti da dovede bilo koga, ako za to imaju dovoljno para i produkcijske uslove. Na kraju, na to se sve i svede. Cena kompleta karata je bila 6.900 dinara, u promotivnom periodu još i povoljnija. Nije da baš potpuno važi ona koliko para, toliko muzike, jer realno za ovu sumu možete da čujete dva, maksimalno tri pristojna samostalna koncerta. A opet, na Egzitu su bili, sada na vrhuncu karijere Rudimental i Skrileks, jedan Dejmon Albarn, fantastični Pet Shop Boys, Suede, desetak najvećih di-džejeva današnjice. Ali tu i jeste začkoljica, publika bi umesto da plati najmanje 200 evra na nekom stranom festivalu, htela na Egzitu za 60 evra da čuje Madonu, U2, Cold Play, Arctic Monkeys, Perl Jam Ne ide to tako. A ne ide ni da organizatori, bar za sledeću godinu, ne sednu, dobro se preračunaju, skupe hrabrost i ako treba povećaju cenu karte i dovedu muzičare koje niko neće hteti da propusti da čuje. Sa svojim imenom u svetu muzike, sada to definitivno mogu, a i duguju i sebi i publici.