19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Nakon pokretanja peticije, studenti Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe uputili su kolegama s državnog fakulteta otvoreno pismo u kojem su skrenuli pažnja na niz propusta koje su načinili prilikom pokretanja same peticije, ali i na neustavnost pomenutog zakona koji narušava neke od temeljnih ustavnih načela kao što je, na primer, zabrana svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, jer - pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Pomenuta peticija povod je razgovoru za NIN sa dekanom Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe prof. dr Markom Carićem.
Pitam se da li su studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a koji su pokrenuli spornu peticiju, samo istureni od strane profesora koji bi trebalo da budu svesni neustavnosti jednog takvog čina i da li je to njihov način da se bore sa konkurencijom, pošto očigledno oni smatraju da ne postoje rezultati kojima mogu da se pohvale, a koji bi potencijalne studente usmerili ka njima? Postoje dva načina da neko promoviše sebe: prvi je isticanje sopstvenih rezultata i dostignuća, a drugi je napad na konkurenciju. Moram da kažem da mi je žao što je jedna takva institucija izabrala ovaj drugi način za sopstvenu promociju i pitam se da li je posredi nestručnost profesora koji nisu objasnili svojim studentima da pomenuta peticija i apostrofirani zakon nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da studenti privatnih fakulteta mogu da traže od poverenika za ravnopravnost zaštitu svojih prava, kao i zaštitu ljudskih prava od strane međunarodnih institucija.
Koje rezultate i uspehe Fakulteta možete da istaknete kao najznačajnije?
Ponosni smo na uspehe, znanje i praktično iskustvo naših profesora i studenata, koje svako može da proveri i nemamo nameru da se bavimo drugima. Naši profesori imaju neuporedivo veće praktično radno iskustvo, pošto je većina njih radila u sudovima, tužilaštvima, advokaturi, bankama, osiguravajućim kućama, javnoj upravi itd. Naši profesori imaju neuporedivo veći broj radova na SSCI/SCI listi, što je najmerodavniji pokazatelj naših naučnih i stručnih dostignuća. Poznato je da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje snižavao kriterijume za akreditaciju doktorskih studija kako bi neki državni pravni fakulteti prošli proces akreditacije. Pored velikog broja objavljenih radova, mi možemo da istaknemo i to da je jedan od naših profesora član komisije za polaganje pravosudnog ispita, dok na primer državni Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu već duži niz godina nema nijednog svog predstavnika.
Možemo se pohvaliti i uspesima naših studenata. Na XII nacionalnom takmičenju u poznavanju međunarodnog humanitarnog prava znanje su testirali studenti našeg fakulteta državnih pravnih fakulteta univerziteta u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, FPN-a itd. U konkurenciji 21 učesnika, studentkinja Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu Darija Marković osvojila je drugo mesto, kao i titulu najboljeg govornika i time otvorila mogućnost učešća na najprestižnijem međunarodnom takmičenju u ovoj oblasti, pod nazivom Jean-Pictet. To su sve podaci koji se mogu proveriti i uporediti. Nažalost, kada nemate čime da se ponosite jedino što vam preostaje jeste da napadate druge, što upravo i radi takozvana Konferencija Zajednice državnih pravnih fakulteta, u ovom upisnom periodu, pokušavajući da izazove strah među budućim studentima i da javnosti nametne stav da nije važan kvalitet studija i stepen znanja koji se stiče, već mesto na kome se studira. A takav stav je ne samo direktno podsticanje diskriminacije već i negativne selekcije, jer kvalitet može da dođe do izražaja i da bude na dobrobit čitave zajednice samo ako date jednake šanse svima, i ako se neguje ambijent zdrave konkurencije.
Imaju li vaši studenti razloga za optimizam ne samo u pogledu uslova studiranja, već i perspektive da razvijaju karijeru posle studija?
Bitno je da naglasim da je Pravni fakultet za privredu i pravosuđe prošao kroz proces reakreditacije, što znači da je ponovo akreditovao sve studijske programe na sva tri nivoa studija do 2019. godine i to uz sve pohvale Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Prema tome, kada je reč o zakonskim, kadrovskim i ostalim uslovima studiranja, situacija je jasna.
Kada je pak reč o perspektivama naših studenata, situacija je jednako dobra. Prema podacima koje imamo, i koji se lako mogu proveriti, u odnosu na broj studenata koji završe na svim nivoima studija, naši diplomirani pravnici su procentualno zastupljeniji u sudovima i tužilaštvima nego studenti državnog fakulteta. Sigurni smo da su i oni došli do tih podataka i da je pomenuta peticija za usvajanje jednog neustavnog zakona izraz nelojalne borba za studente.
Kako objašnjavate uspeh vaših diplomaca, uprkos uvreženim predrasudama o studentima sa privatnih fakulteta?
Istina je da je teže položiti ispite na državnim fakultetima i da su njihovi udžbenici mnogo obimniji, ali to nije za pohvalu - po odredbama Bolonjske deklaracije, udžbenik bi trebalo da ima od 200 do 300 strana. Potpuno je kontraproduktivno studenta iscrpljivati hiljadama stranica knjiga i višestrukim polaganjima ispita jer to dovodi jedino do frustracije studenta, koji se toliko istroši tokom studija da je manje spreman da pruži svoj maksimum tokom života i rada. Takođe se postavlja pitanje koliko su profesori na raspolaganju svojim studentima, koliko često studenti imaju mogućnost konsultacija sa svojim nastavnicima i koliko je uopšte profesorima važno da im studenti budu uspešni ljudi. Kod nas su studenti uvek na prvom mestu, pomažemo im da uvide i ostvare svoje ciljeve i postanu ono što žele. Obezbeđena im je praksa u sudovima, tužilaštvu, privredi, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Za mlade ljude, studiranje bi trebalo da bude lep deo života tokom koga će steći znanje koje će potom moći da iskoriste u radu i razvoju svoje karijere, a nikako ne bi trebalo iz studentskih dana da ponesu traume zbog lošeg odnosa profesora ili frustracije zbog veštački otežanog polaganja ispita. Težnja da se kadrovi zapošljavaju isključivo sa državnog fakulteta je pogrešna - takva je bila praksa u dugom prethodnom periodu i rezultati nisu ohrabrujući. Ne bi bilo dobro ni da se favorizuju kadrovi sa privatnih fakulteta zalažem se za proaktivan pristup u kome će se svako dokazati svojim znanjem i kvalitetom, bez obzira na to koji je fakultet završio. Privatni fakulteti nisu na budžetu, stoga nisu trošak za državu, već joj ostvaruju samo prihod kroz razne doprinose. Sa druge strane, državni pravni fakulteti, sa svojom ogromnom mašinerijom i ne zna se koliko velikim platama, predstavljaju veliki trošak. U suštini, državi su potrebni kvalitetni stručnjaci i trebalo bi svi da se zapitaju - odakle dolaze najbolji stručnjaci koji državu najmanje koštaju kaže prof. dr Marko Carić.
NJima nije potrebna druga preporuka, osim njihovog znanja i osposobljenosti da rade odmah po izlasku sa fakulteta. Razlog za uspeh naših diplomaca nalazi se u tome što oni tokom celog školovanja stiču, pored teorijskih, stručna znanja i veštine koje su im neophodne kako za zaposlenje, tako i za napredak i razvoj njihove karijere. Upravo zbog toga kada završe fakultet oni su već izgrađeni ljudi sa jasnim ciljevima i planovima za budućnost, koji imaju motiv da uspeju i neophodna znanja i veštine koji će ih do uspeha dovesti. Pravni fakultet za privredu i pravosuđe ima i veoma razvijenu međunarodnu saradnju sa srodnim visokoškolskim institucijama u svetu, što našim studentima takođe otvara vrata za lakše zaposlenje ili usavršavanje u inostranstvu.
Dakle, da zaključimo, kvalitet obrazovanja na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe je prema svim pokazateljima znatno viši nego kvalitet obrazovanja koji se stiče na mnogim državnim pravnim fakultetima i ja bih voleo da ti fakulteti počnu više da se bave razvojem svojih studenata, a manje da se bave drugima, kojima u mnogo čemu nisu dorasli. Za kraj, pozvao bih studente sa državnih pravnih fakulteta da master akademske studije upišu kod nas, a da bi stekli neophodna znanja i veštine koje na svojim fakultetima možda nisu imali prilike da dobiju, kako zbog nekompetentnosti pojedinih profesora, tako i zbog rigidnog sistema državnog obrazovanja, koje nije bilo u stanju da se za kratko vreme prilagodi potrebama savremenog tržišta. Da su i oni sami svesni toga, govori upravo peticija koju su podržali bez svesti o posledicama jednog takvog čina.
