Prelazni rok

Foto Marko Metlaš

Ovdašnja javnost, zaokupljena uspesima Vlade Srbije, nije ni primetila veliki transfer u Vučićevom timu. Sa mesta ministra privrede, formacijski desnog krila, koji je bio zadužen da juriša na preduzeća u restrukturiranju, Dušan Vujović je prekomandovan za ministra finansija, desnog beka, koji će morati i klizećim startovima i grubim faulovima da brani državnu kasu, koju bi njegovi saigrači iz ekipe mogli da isprazne čak i da u njoj ima duplo više para.

Trener i kapiten ekipe Aleksandar Vučić bio je prinuđen na tu rokadu, jer je prethodno ekipu napustio Lazar Krstić. Rupa u odbrani je tako zapušena, ali je mesto napadača ostalo upražnjeno i, po propozicijama, mora biti popunjeno sredinom avgusta. Javnost samo nagađa da li će se trener opredeliti da u igru ubaci nekog sa klupe za rezervne igrače ili će, u mini-prelaznom roku, dovesti pojačanje sa strane. Ko god da to bude, neće mu biti lako. Nama, takođe.

Za razliku od Vučića, predsednik FSS Tomislav Tole Karadžić je sličan problem već rešio. On je popunio sva upražnjena mesta. Naročito svoje. Mnogi ljubitelji fudbala iskreno su se obradovali kada su čuli da je Tole angažovao advokata. Bila je to, međutim, štamparska greška. Tole je angažovao Advokata. Dika.

Iako je Dik Advokat trenirao reprezentacije mnogih zemalja i fudbalskih klubova, ima i onih koji misle da je za njegov angažman bilo presudno to što je u karijeri sedeo i na klupi reprezentacija Rusije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Nadam se samo da premijer Vučić sa Putinom i šeikom Mohamedom nije razgovarao i o fudbalu. To bi bilo previše.

U međuvremenu, prvih 100 dana Vlade Srbije nikako da prođe. Iz dana u dan, mada su svi već prestali da broje, iz Nemanjine 11 zapljuskuju nas talasima bezrezervnog optimizma kako će nam, koliko sutra, biti mnogo bolje. Tako je bilo prvog, desetog, stotog, sto prvog, sto drugog dana Jedini je problem, ah klete li sudbine, što živimo danas, pa to sutra stalno beži od nas, bar 24 sata. Nešto više nego što se ponekad putuje vozom od Novog Sada do Bara.

Ali i to će se, izgleda, promeniti. Neće se više naši građani do mora klackati vozom 20 sati. Da ne bude zabune, ne verujem da će se dolaskom Milana Beka odmah povećati brzina i da ćemo dobiti već čuvene brze pruge Srbije. To će se pre desiti ako se građani masovno ugledaju na premijera Vučića, koji je, po uzoru na nemačke političare, rešio da ne letuje u inostranstvu, pa će se ceo naredni vikend odmarati u Srbiji. Kažem odmarati, jer se neće odmoriti. Pogotovo ako reši da putuje vozom. Čim stigne do odredišta, ma gde bilo, moraće odmah da krene nazad, ako misli da u ponedeljak ne zakasni na posao.

Čudi me kako niko u uspehe Vlade nije ubrojao i podvig ministra rada Aleksandra Vulina. Čim je zapucao u LJig, štrajk u privatnoj firmi Granit Peščar je prekinut, jer je rukovodstvo obećalo da će isplatiti zaostale plate. A ko im je branio da i bez Vulina to urade? Ili, ako do sada nije bilo para za plate, kako ih sad ima? I može li Vulin da obiđe sve firme koje ne isplaćuju zarade?

Konačno, novine pišu i da je jedan, sada već bivši sindikalni lider spiskao sindikalne pare da bi platio školarinu. Tako mu i treba, kad je glup. Ako mu je već palo na pamet da uzima ono što nije njegovo, mogao je odmah da kupi diplomu! A bilo bi i jeftinije.