19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Foto AP
Nedelju dana pre treće po redu posete Vladimira Putina Srbiji, ne fali materijala ni za jedno viđenje pravca i efekata plivanja srpskih vlasti kroz opasne međunarodne struje različitog geografskog porekla.
U zavisnosti od političkih preferencija, sve može da se dokaže i da je reč o poseti koja bi se mogla nezgodno isprečiti na zacrtanom putu ka Briselu, i da se pompezni doček velikom slovenskom bratu pravi uz blagoslov Zapada, kao neka vrsta zamajavanja dela domaće javnosti dok se, zapravo, sprema ulazak u NATO... Ima, naravno, argumenata i za tezu da je reč o manifestaciji mudre politike koja bi olupanu Srbiju mogla lansirati put visokih pozicija u međunarodnim odnosima koje je u hladnoratovsko vreme zauzimala zahvaljujući vođstvu Josipa Broza Tita.
Cvetanju međusobno protivurečnih teorija, osim snažnih predubeđenja njihovih zastupnika, doprineo je poslovični nedostatak informacija - među kojima i one o pravom inicijatoru najavljenog šestočasovnog zadržavanja ruskog predsednika u srpskoj prestonici. Da li je zaista tačna teorija prema kojoj je - uprkos činjenici da svaki srpski zvaničnik koji poseti Moskvu izrazi i želju da prvog čoveka Rusije vidi u Beogradu ipak reč o nekoj vrsti ponude koju je bilo nemoguće odbiti, inspirisanoj ruskom potrebom da, usred ukrajinske krize, okupi svoje saveznike?
Tako je, bar, moglo delovati nakon reakcije američkog ambasadora Majkla Kirbija na vest o Putinovom dolasku na proslavu 70. godišnjice oslobođenja Beograda. Možete imati dobre odnose i sa Rusijom i Kinom, i sa SAD. Ali naš stav o posetama kineskih i ruskih zvaničnika se razlikuje. Kinezi skoro nikoga nisu napali, a Rusi jesu. To treba imati na umu. Još nije sigurno da li će Putin doći, ali ako se to desi zašto dolazi? Zbog proslave godišnjice oslobađanja Beograda? A Beograd je oslobodila i Treća ukrajinska armija, kao deo Crvene armije. Čak 12 zemalja je bilo u sastavu SSSR, pa samim tim i Crvene armije. Ako je već pozvan Putin, da li su pozvani i ostali koji su učestvovali u oslobođenju Beograda pitao je Kirbi u neobično oštrom tonu.
Foto Fonet
I pre nego što je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao da su u Beogradu dobro došli i američki predsednik i britanski premijer ali je pitanje da li hoće da dođu i sve to uz pošalicu da je za ljubav potrebno bar dvoje, i pre nego što je ministar odbrane Bratislav Gašić potvrdio da su pozivi poslati Baraku Obami i Dejvidu Kameronu i naročito pre prijateljskog poziva potpredsednika SAD DŽozefa Bajdena premijeru Vučiću, tokom koga je, u ponedeljak uveče, bar kako je zvanično saopšteno, razmenjeno puno komplimenata - moglo se pretpostaviti da je u poruci ambasadora Kirbija bilo mnogo više reči o rusko-američkim odnosima, nego što se cela priča odnosila na Beograd.
I ako je u tom slučaju bila u pitanju još jedna borba slonova koja preti da uništi domaću travu tek onako, usput, teško je bilo ne primetiti koliko je neprijatno zvučala poruka komesara EU za susedstvo i pregovore o proširenju Johanesa Hana, izrečena baš u jeku priprema za Putinov dolazak u Beograd. Upravo je Han i upravo u tom trenutku, prvi put sa zvanične adrese, upozorio da, ukoliko želi da postane članica EU, Srbija mora pažljivo da razmotri svoju odluku da ne podrži sankcije prema Rusiji. Zvučalo je kao pretnja, ali se pokazalo kao zgodna prilika da premijer Vučić još jednom istakne svoju neustrašivost i potpunu posvećenost žrtvovanju za državne interese i tako poklopi sve navode o bezgraničnoj kooperativnosti srpskih vlasti prema moći koja dolazi spolja, praćenoj sve oštrijim potezima na terenu unutrašnjih demokratskih sloboda. Već sedam ili osam meseci slušam kako ćemo morati da slušamo nečiji nalog u roku od jednog dana, u roku od dva dana, u roku od tri meseca...Srbija ima svoju politiku i Srbija svoju politiku ne menja kako neko negde da neku izjavu. Ne razgovara se sa Srbijom tako ...Pokažite mi tog koji može, hoće i sme tako sa mnom da razgovara. Nema ga, zagrmeo je premijer, mada ipak nedovoljno glasno da utiša misli pojedinih analitičara.
Foto Aleksandar Dimitrijević
Kao što je, recimo, Tim DŽuda, britanski novinar sa dobrim poznavanjem balkanskih prilika i odgovarajućom sposobnošću da iznervira delove ovdašnje publike. DŽuda je, naime, upozorio na to da bi poseta ruskog predsednika u kombinaciji sa vojnom paradom, mogla da izazove loše reakcije na Zapadu. Poseta sama po sebi nije posebno interesantna, ali ako se organizuje vojna parada za predsednika zemlje koja je upravo upotrebila vojsku da razori Ukrajinu, to će, moram priznati, izgledati loše, ocenio je DŽuda uz opasku da parade neće biti kad bude dolazio albanski premijer Edi Rama, ili ako bi dolazio Dejvid Kameron. DŽudi su odgovorili mnogi, sasvim u skladu sa onom drugom školom mišljenja, prema kojoj Putinova poseta ama baš nikako ne može predstavljati prepreku na srpskom putu ka EU što je istakao i ruski ambasador Aleksandar Čepurin. Rusko rukovodstvo ima razumevanja prema srpskoj težnji da se pridruži EU u uslovima svetskih globalnih procesa, ali mi čvrsto računamo da kretanje Srbije prema EU neće naneti štetu bilateralnim odnosima s Rusijom, rekao je Čepurin.
Argumentaciji za tezu da Putinova poseta ne može predstavljati problem uprkos nezgodnom međunarodnom trenutku, mogla bi se dodati i izjava nemačkog ambasadora da odnosi dveju zemalja nikad nisu bili bolji nego što su danas... Na prvi pogled, na isti tas mogla bi se staviti i tvrdnja Keren Donfrid, bivše Obamine savetnice, danas predsednice nemačkog Maršalovog fonda u SAD da su Vlada Srbije i premijer Vučić posvećeni tome da Srbija postane članica EU i naporima da izvrše reforme koje su uslov za članstvo i da zaista razume da Srbija ima značajne odnose sa Rusijom i da pokušava da balansira u toj priči. Ali je ta izjava imala i dodatak: Ja znam da su neki iz EU tražili od srpskih vlasti da uvede sankcije Rusiji i biće zanimljivo videti kako će se Srbija nadalje postaviti prema tom pitanju, rekla je Donfridova, uz ocenu da će kada Srbija za četiri, pet godina, bude bliža članstvu EU prilagoditi svoju politiku stavovima EU.
I možda je upravo o tome reč o tajmingu koji dopušta različita tumačenja svakog poteza, pa i izveštaja Evropske komisije, koji je u nekim tumačenjima izrazito pozitivan, dok neki radije skreću pažnju na primedbe. U utorak, kad je ovaj broj NIN-a odlazio u štampu, zvanična verzija nije postojala, ali je Radio Slobodna Evropa naveo da se u tom dokumentu spoljna politika negativno ocenjuje, kako zbog činjenice da je za godinu dana smanjen broj spoljnopolitičkih deklaracija EU koje je Srbija prihvatila (sa 89 na 62 odsto) tako i zbog isticanja činjenica da Beograd nije harmonizovao spoljnu politiku sa EU kad je reč o pridruživanju evropskim sankcijama protiv Rusije.
Moglo bi to značiti da ima vremena za nova geostrateška prestrojavanja, nove štapove i šargarepe i nova tumačenja uputnosti svakog pojedinog poteza za budućnost Srbije i njenih građana. Pri čemu će od značaja svakako biti i diskretni signali delovima javnosti poput medijskih navoda o geopolitičkoj podeli u porodici Vučić, u kojoj su premijer i njegova majka negde između Zapada i Rusije, dok su otac i brat s kojim je nerazdvojno povezan isključivi rusofili, pojačanih tvrdnjom da je Andrej Vučić u momentu dobijanja batina od policije, ispod dukserice nosio majicu sa velikim natpisom Rusija...
Jasno je zato da će pod ogromnom pažnjom biti svaki detalj Putinove posete, naročito zbog tempiranja (iznenadne) vojne parade u pogrešan istorijski datum, što je iznerviralo čak i delove javnosti kojima se ne može spočitati rusofobija. Pa je recimo analitičar Đorđe
Vukadinović, uz jasnu tvrdnju da je predsednik Rusije u Beogradu uvek drag i dobrodošao gost ocenio da je prilagođavanje datuma centralne proslave oslobođenja nepotrebno, neukusno i nedostojanstveno i predstavlja simptom one iste neumesne i neiskrene snishodljivosti koja je odavde već demonstrirana prema Nemačkoj i Angeli Merkel.
Foto Fonet
I jasno je da će brojna tumačenja, radosti i zluradosti uslediti po odlasku dragog gosta, kao što se to desilo i tokom njegova prethodna dva boravka u Beogradu. Tako je, recimo, primećeno da je, tokom prve posete, 16. i 17. juna 2001, kada je tadašnjem predsedniku Rusije domaćin bio tadašnji predsednik Srbije Vojislav Koštunica, osim ekonomije, jedna od centralnih tema bila Kosovo. Posle Beograda, Putin je tada otišao na Kosovo, posetio mirovne snage u Prištini i održao govor u kome je naglasio potrebu da se pojača rusko vojno prisustvo u strateški važnom regionu Jugoistočne Evrope. Ali, samo dve godine kasnije i to na isti datum 17. juna 2003, ruski mirotvorci počeli su povlačenje sa Kosova.
Oktobra 2009. u Srbiji je boravio Dmitrij Medvedev, tadašnji predsednik Rusije, a Putin je, tog puta u svojstvu premijera, u Beogradu po drugi put bio 2011. I to i tada na značajan datum, što su mnogi doživeli kao poruku - 23. marta, dan uoči godišnjice početka NATO bombardovanja Srbije. Glavni domaćin mu je bio Boris Tadić, tadašnji predsednik Srbije, mada se sreo i sa brojnim drugim zvaničnicima, uključujući i poslanike u Skupštini Srbije. Uspeo je tada da mahne i običnim građanima, prisustvuje prijateljskoj utakmici Crvene zvezde i ruskog prvaka Zenita i poseti Hram Svetog Save gde mu je patrijarh Irinej uručio Orden Svetog Save, prvog stepena. Nije, međutim, imao vremena da svrati da primi odlikovanje Univerziteta u Beogradu o čemu se, nekako više pričalo nego o sudbini kredita nedovoljno jasno pominjanih tokom tadašnje Putinove mini-turneje po regionu.
