19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Foto profimedia.rs
Ono što je počelo kao dvonedeljna drama u Hongkongu, kineskoj administrativnoj regiji s posebnim statusom, početkom ove sedmice više je ličilo na izduvani politički balon: inicijalni protesti desetina hiljada demonstranata sa zahtevom za više demokratije sveli su se na ulično okupljanje tek par stotina najupornijih, nakon što su tamošnje vlasti i organizatori protesta postigli dogovor da se otvore formalni pregovori o uslovima pod kojima će biti organizovani izbori 2017. godine.
Postepeno uklanjanje barikada i prekid blokade zgrada u poslovnom centru Hongkonga usledilo je dovoljno brzo da ostane vremena da se stvari smire pre posete američkog predsednika Baraka Obame Pekingu, gde će u prvoj polovini novembra učestvovati na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK). Obostrano važne, a teške teme na agendi godišnjeg sastanka APEK ne ostavljaju prostor za još jednu, pa se skorom smirivanju napetosti u Hongkongu jednako nadaju Peking i Vašington. A pošto bi eventualni finansijski potresi u Hongkongu posledice imali i daleko izvan kineske teritorije, snažna inostrana podrška studentsko-građanskom protestu u bivšoj britanskoj koloniji ionako je izostala.
Jeste da je Bela kuća savetovala demonstrantima da snažnije zahtevaju demokratiju u Hongkongu - i Kini - ali Obama lično ne pokazuje spremnost da i sam pogura stvar. On se tek usput osvrnuo na malu mogućnost da se na novembarskom sastanku razgovara i o hongkonškim demonstracijama pored preduge liste tema. Istim tonom je njegov državni sekretar DŽon Keri, nakon sastanka sa kineskim ministrom spoljnih poslova, izgovorio da se SAD snažno nadaju da će vlasti u Hongkongu pokazati uzdržanost i poštovanje prava demonstranata da mirnim putem izraze svoje stavove. Minut kasnije od Veng Jia dobio je odgovor: Pitanje Hongkonga je unutrašnja stvar Kine. Nijedna država, nijedno društvo ne bi dozvolilo ovakve ilegalne akte koji narušavaju javni red. Tako je u SAD, tako je i u Hongkongu, kazao je Veng.
U tumačenje univerzalnog prava glasa u konstitutivnom aktu Hongkonga zvaničnici svetskih sila nisu dalje ulazili, da se ne bi našli u neprilici da se odrede za ili protiv ovakvog stava nepopustljivog Pekinga.
Svejedno, reakcija hongkonških studenata, kojima su se kasnije pridružile i druge grupe građana, na odluku da se izbori 2017. održe tako što će birači glasati za kandidata sa spiska koji odobri Peking, dotle je već pobrala simpatije sveta. Tek što je počeo, protest je označen kao prodemokratski, a nekoliko desetina hiljada studenata dobilo je podršku u obliku manjih protesta ispred kineskih ambasada u evropskim prestonicama, kao i na društvenim mrežama. Nije pomoglo: demonstranti su tokom prošlog vikenda počeli da se povlače s ulica i deblokiraju zgrade javnih službi i kompanija kroz koje teku reke azijskog i svetskog novca; početkom ove sedmice na ulicama ih je ostalo tek par stotina.
Kišobran revolucija, tako nazvana po pomagalu kojim su se s početka građani borili protiv suzavca, biber-spreja i vodenih topova, počela je blokadom nastave nekolicine studenata, koji su - suprotno nameri Pekinga da ograniči mogućnost izbora - zahtevali stvarno univerzalno pravo glasa. Ubrzo, protestu se pridružio i pokret Okupiraj centar (jezgro protesta, inače je u Mong Koku, poslovnom i administrativnom centru Hongkonga) s novim zahtevima usredsređenim na finansijski poredak, ali su sporedni ciljevi protesta potisnuti zarad fokusiranja na tri osnovna. Jedan je povlačenje odluke kineskog Nacionalnog kongresa, prema kojoj se kandidati za šefa hongkonške vlade ne biraju odozdo nego odlukom kineskog komiteta od 1.200 članova, pri čemu Peking insistira da to moraju biti kandidati patriotske orijentacije. Minimum na koji demonstranti pristaju jeste da na snazi ostane dosadašnja procedura izbora kandidata kroz hongkonški izborni komitet.
Drugi cilj je da se preispitaju političke reforme na osnovu kojih je Nacionalni kongres doneo odluku o izboru kandidata, a treći - i najkraćeg dometa - onaj da šef vlade Hongkonga Leung Čun-jing podnese ostavku. Taj zahtev Leung je ignorisao, a na u tom momentu rastući broj uzbunjenih studenata i drugih građana odgovorio je suzavcem, koji su čuvari reda u Hongkongu upotrebili prvi put u istoriji. Kao što, uostalom, na ulicama tog grada nije bilo demonstracija od kada je 1997. Kina od Velike Britanije preuzela upravu nad njim.
Stav Pekinga je da prepušta vlastima Hongkonga da reše problem, ali da se odluke Centralnog komiteta Komunističke partije ne mogu menjati. Zato jedan kineski zvaničnik kome je suđeno zbog protesta na Tjenanmenu 1989. (okončanih u krvi, od čega zaziru i mnogi u Hongkongu danas) preporučuje demonstrantima da naprave pauzu. Ovaj problem ne može biti rešen sada. Ono što oni zaista žele je univerzalno pravo glasa. A to nije laka tema. Ciljevi koji još nisu postignuti zahtevaju istrajnost, strpljenje i upornost - i zbog toga im je sada potreban predah, kazao je Bao Tong za Rojters.
Strani prijatelji Kine optužili su SAD i evropske sile da su zapravo one inicijatori protesta u Hongkongu; tako ruski zvaničnici tvrde da je reč o najnovijoj replici modela obojenih revolucija. Zapadni mediji su, s druge strane, preneli vest da je u grupi onih koji su se sukobili sa demonstrantima mnoštvo infiltriranih pripadnika kineskih bandi, trijada, koje je Peking poslao da naprave nered. S ciljem da im nered posluži kao argument za obračun sa demonstrantima ukoliko se protest ne razbije mirnim putem. Protest je u svakom slučaju remetio normalno funkcionisanje hongkonškog biznisa: prema nekim procenama nestalo je 50 milijardi dolara u vrednostima akcija na tamošnjoj berzi. Sekretar za finansije DŽon Cang napisao je na svom blogu da je grad u kritičnoj situaciji i da su njegove finansijske fondacije i osnovne vrednosti neizbežno uzdrmane.
Ako se protesti nastave, izgledi za četvrti kvartal u budžetu Hongkonga biće sumorni, napisao je on. Druge, nezavisne procene pokazuju da je do sada samo hongkonške trgovce protest koštao 2,2 milijarde dolara, ili šest odsto ukupne mesečne prodaje, a maloprodaja je činila 23,3 odsto tamošnjeg BDP u 2013. Dojče banka saopštila je da 14,3 odsto učešća u BDP ima maloprodajna kupovina turista. U ukupnoj potrošnji turisti učestvuju sa 75 odsto, a posetioci iz drugih krajeva Kine od tog procenta čine 79 odsto. Ako se dolazak turista iz centralne Kine smanji za jednu trećinu u jednom mesecu, oko 0,3 odsto BDP od prodaje (oko 6,8 milijardi hongkonških dolara) biće izgubljeno. Ako jedna trećina svih ostalih turista ne poseti Hongkong jednog meseca, dodatnih 2,3 milijarde dolara propašće samo od prodaje, procenila je ova banka.
Očigledna finansijska zavisnost Hongkonga od kineske potrošnje uticala je da demonstranti, čiji broj je maksimalno dostizao oko stotinu hiljada građana (procentualno i dalje zanemarljiv deo stanovništva Hongkonga, kako su to protivnici protesta ukazivali), deblokiraju poslovna gradska područja i tržne centre ponovo učine dostupnim. Između ostalog i zbog toga je Peking bio u stanju da pitanje protesta u Hongkongu rešava hladne glave, ne pokazujući nimalo zabrinutosti pred zahtevima sa dela sopstvene teritorije koji, nominalno barem, funkcioniše u sistemu liberalne demokratije. Konačno svestan i toga da je u prirodi (baš kao u imenu) tog sistema da ideji liberalnog daje prednost nad demokratijom.
