Er Srbija sletela na leđa poreskih obveznika

Foto Vladislav Mitić

Nakon što Kinezi odu, moći ćemo da napišemo članak o tome šta smo sve propustili ove nedelje. Ovako su se novinari beogradskih redakcija, koji su pratili Samit Kine i 16 država centralne i istočne Evrope, prošle nedelje šalili na svoj račun, jer je pažnja medija gotovo u potpunosti bila usmerena na taj događaj. I dok su novinske stupce punili tekstovi o tome za šta su sve kineski investitori zainteresovani i koliko milijardi će ovde da donesu, u Skupštinu Srbije stiglo je nekoliko zakona kojima se u velikoj meri povećavaju rashodi koji će se svaliti na pleća građana.

Predlogom zakona o pretvaranju 160 miliona evra u javni dug, kompanija Er Srbija je prva sletela na leđa poreskih obveznika. Istog dana pred poslanike je stigao i predlog zakona kojim država daje garancije Srbijagasu za 200 miliona dolara kredita za održavanje tekuće likvidnosti. Posle svega toga, krajem nedelje, dogodio se pravi presedan Vlada je predložila novi rebalans budžeta za 2014. I to samo desetak dana pre isteka godine i nekoliko nedelja nakon što je parlament usvojio izmenjeni plan prihoda i rashoda državne kase za ovu godinu.

Opozicioni poslanici nagađali su da su upravo obaveze Er Srbije i garancije Srbijagasu naterale ministra finansija Dušana Vujovića da uradi ono što nikome pre njega nije pošlo za rukom da ponovo rebalansira već rebalansiranu kasu.

Zaista, takav budžet Srbija dosad još nije videla, što bi rekla potpredsednica Vlade Kori Udovički. Iako je rekao da je budžet za 2015. godinu istorijski, ministar finansija Dušan Vujović u anale fiskalne politike ući će zahvaljujući predlogu druge izmenjene državne kase za 2014.

U Ministarstvu finansija odbacuju kritike opozicionih poslanika. Objašnjavaju da je preuzimanje dugova Er Srbije bilo predviđeno još prvobitnim Zakonom o budžetu za 2014. godinu i da u tom smislu pretvaranje tih obaveza u javni dug nije nikakvo iznenađenje. Kako kažu izvori NIN-a, reč je o preuzimanju dugova starog Jata, a ne o novim obavezama Er Srbije. Sagovornik NIN-a iz Ministarstva finansija kaže da su te obaveze nastale u periodu od 1996. do 2013. godine. Upravo to tvrdi i Siniša Mali, predsednik Upravnog odbora ove kompanije. Prema njegovim rečima, taj dug je ušao u ugovor potpisan sa Etihadom, prema kome je naša država na sebe preuzela regulisanje zaostalih obaveza.

Sudeći prema spisku poverilaca, od kojih su neki navedeni u zakonu o pretvaranju obaveza ovog preduzeća u javni dug, jedan deo tih obaveza zaista čine stari dugovi Jat ervejza. Uostalom, na tom spisku nalaze se i Beogradska i Invest banka. Nad njima je stečaj pokrenut pre baksuznih 13 godina, prvog radnog dana 2002. i još nije okončan. Ono što je za ekonomistu Aleksandra Stevanovića problematično je što su dugovi Jata prema državi u iznosu većem od 300 miliona evra otpisani.

Tu jeste reč o zaostalim obavezama, ali je sporno što oni padaju na teret samo jednog osnivača, a to je država Srbija. Bez obzira na to što je tako nešto za mene očekivano i što je, verovatno, u skladu sa ugovorom sa Etihadom, mi ne znamo šta će još u budućnosti iskrsnuti kao teret poreskih obveznika, a to nam je predstavljeno kao najveći poslovni poduhvat ove vlade. Ja se bojim da će nam se to vratiti i na indirektan način. Jer, zbog preferencijalnog položaja koji Er Srbija ima na Beogradskom aerodromu, poslovni rezultati ove kompanije će biti sve lošiji. Na kraju će se to opet preneti kao teret poreskim obveznicima, kaže Stevanović.

Sudeći prema finansijskom izveštaju Jata za 2013. godinu, gubitak ovog preduzeća bio je oko 17 milijardi dinara, dugoročne obaveze Jata bile su veće od 34 milijarde dinara, a kratkoročne obaveze veće od 28 milijardi dinara, što ukupno dostiže 62 milijarde dinara. Znači li to da neke nove obaveze ponovo mogu narednih godina da ateriraju na nejaka pleća poreskih obveznika?

Postoji, ipak, i jedan detalj iz predloga ovog zakona koji pokazuje da su i neki dugovi Er Srbije prevaljeni na javni dug, koji će morati da vraćaju svi poreski obveznici zemlje. Naime, u članu dva ovog zakona, u kojem se navodi spisak obaveza, pominje se i suma od 117.000 rijala, što je nacionalna valuta Saudijske Arabije.
Za brokera Nenada Gujaničića to je dokaz da su, uz stare dugove Jata, u javni dug prevaljene i neke obaveze novonastale kompanije. Ključ je, kaže, u datumu preuzimanja. Jer, Etihad je 49 odsto Jata preuzeo u junu 2013, a predloženim zakonom se preuzimaju sve obaveze koje su nastale do kraja decembra prošle godine. To upućuje na zaključak da pozajmice koje je novoosnovana kompanija uzimala u drugoj polovini prošle godine nisu opteretile bilanse Er Srbije, već poreske obveznike.

Od toga čiji su to dugovi, mnogo je bitnije što Er Srbija ima značajne povlastice. Ta kompanija, na primer, ne plaća usluge Aerodromu `Nikola Tesla`, ističe Gujaničić.
Fiskalni savet nije uočio da su ti dugovi bili razlog za ponovno prekrajanje državne kase. Ipak, ako obaveze Er Srbije nisu, onda nove garancije Srbijagasu jesu jedan od razloga za ponovno prekrajanje finansijskog računa za 2014. godinu. To jasno piše u poslednjem izveštaju ove institucije. To što je prethodni rebalans budžeta usvojen pre nekoliko nedelja, a sada se predlaže novi finansijski račun za ovu godinu je, prema oceni Fiskalnog saveta, pojava koja otkriva suštinske nedostatke našeg budžetskog procesa. Prethodnim prekrajanjem državne kase, krajem oktobra, mimo prvobitnog plana, kao rashodi su iskrsnuli subvencije Srbijagasu, Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd, docnje bankama i reciklerima...

Novi rebalans na kraju godine ne donosi velike promene u pogledu strukture prihoda i rashoda, već samo potvrđuje da su pojedini planovi od pre samo dva meseca bili neprecizni i nepotpuni. Ponovo se faktički priznaje da su neki rashodi bili zaboravljeni, a neki veći nego što se očekivalo, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da iz predloga novog rebalansa budžeta nije uspeo da shvati koje uštede su napravljene i kako su troškovi preraspodeljeni. Zato, kaže, ne može sa sigurnošću da tvrdi da li su Er Srbija i Srbijagas razlog za novo prekomponovanje prihoda i rashoda. To bi moglo da se vidi samo ukoliko bi se uzeo prethodni rebalans od nekoliko stotina stranica i upoređivao sa novim prekrojenim državnim računom.

Ipak, Fiskalni savet je to uspeo da uradi. Novim rebalansom budžeta za 2014. godinu povećane su subvencije poljoprivredi za skoro četiri milijarde dinara i sredstva za isplatu docnji sudovima za gotovo tri milijarde dinara. Već tradicionalno, žrtvovani su kapitalni izdaci i to za 2,7 milijardi dinara. To je, međutim, ništa s obzirom na to da su ti kapitalni izdaci u praksi već prepolovljeni. Originalnim budžetom ove godine je, naime, za te namene planirano 50,5 milijardi, a do početka decembra je potrošeno samo 24,4 milijarde dinara. Da su, kojim slučajem, realizovane sve planirane investicije i minus u državnoj kasi za 2014. bio bi veći za 200 miliona evra.