Minus u zdravstvu veći od ušteda na penzijama

Da je, posle smanjenja penzija i plata, Vlada Srbije uspela da sve ostale stavke u budžetu zadrži na istom nivou kao ove godine, ukupni rashodi srpskog budžeta za 2015. mogli su biti manji za bar 400 miliona evra. Bez i jedne dodatne mere štednje. Šta bi tek bilo da je Vlada i sve ostale troškove uspela da smanji za 10 odsto, kao što je to uradila sa platama i penzijama? Ali, nije. Vlada će na platama budžetskih korisnika uštedeti 22,3 milijarde, a na penzijama 30,8 milijardi dinara. Ove godine za plate će biti potrošeno 263,5 milijardi, a naredne 241,2 milijarde dinara, dok će se budžetske dotacije Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje smanjiti sa 251,1 na 220,3 milijarde. No, uprkos tome što je na platama i penzijama uštedela 53 milijarde dinara, ukupni rashodi smanjeni su za samo 0,5 odsto, sa ovogodišnjih 1.121,9 na 1.115,7 milijardi dinara. Najveći deo ušteda na platama i penzijama završiće u republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO). Ministar finansija Dušan Vujović nasledio je „vruć krompir“, jer su samo par dana posle ostavke Lazara Krstića, 1. avgusta, smanjene stope doprinosa za zdravstveno osiguranje sa 12,3 na 10 odsto, a povećani doprinosi za penzijsko osiguranje sa 24 na 26 odsto. Od te mere se očekivalo da poveća priliv u kasu Fonda PIO, ali se izgleda niko u Vladi nije zapitao da li će se u kasi RFZO pojaviti minus, koji će morati da se pokriva novcem iz budžeta. Pre nego što je Vlada došla na „genijalnu“ ideju da smanji doprinose za zdravstveno osiguranje, originalnim budžetom za 2014. bili su predviđeni samo simbolični transferi za RFZO od 670 miliona dinara. Već oktobarskim rebalansom te dotacije su povećane na 14 milijardi, a u 2015. će za pokriće minusa u kasi RFZO iz budžeta morati da se plati čak 32,9 milijardi dinara. Za toliko će se naredne godine povećati i troškovi za otplatu kamata, koji će i naredne dve-tri godine rasti, zajedno sa javnim dugom. Nije ovo, nažalost, prvi put da se neko igra sa javnim finansijama. Svojevremeno je Mlađan Dinkić, u duhu svog slogana „Jaki regioni, jaka Srbija“, progurao odluku da se svi porezi na zarade uplaćuju lokalnim budžetima. Ta fiskalna decentralizacija smanjila je priliv u srpski budžet i automatski povećala deficit za oko 400 miliona evra godišnje. I od tada deficit srpskog budžeta nikada nije bio manji od milijardu i po evra. Ili oko šest milijardi evra u poslednje četiri godine! Velika boljka srpskih javnih finansija je i što se već godinama prihodi precenjuju. Uprkos tome što je premijer Aleksandar Vučić pre nekoliko dana izjavio da nikada u istoriji za prvih 15 dana decembra nije naplaćeno više novca od PDV-a, ni ove godine se u srpski budžet neće sliti onoliko koliko Vlada očekuje. Da bi se to „čudo neviđeno“ desilo, u decembru bi u državnu kasu moralo da se slije 109 milijardi, za 35 odsto više nego u oktobru i novembru. Uz to, nikada do sada prihodi budžeta u jednom mesecu nisu bili veći od 88 milijardi dinara. Čak i ako se taj rekord ponovi, država će ove godine ostati „kraća“ za 20 milijardi dinara u odnosu na rebalans i za 50 milijardi u odnosu na originalni budžet. Ruku na srce, to je, ipak, neuporedivo bolje nego u 2013, kada su originalnim budžetom prihodi „naduvani“ za čak 1,5 milijardi evra, ili za pet odsto BDP-a!