Izvesna neizvesnost

Foto shutterstock

Iako je u EU, sudeći po brojnim domaćim komentarima uoči predsedničkih izbora (28. decembar), Hrvatska je zemlja uništenih snova. Od budućeg predsednika očekuje se da donese politiku koja će od društva razočaranih ljudi, zemlju učiniti modernijom, efikasnijom i perspektivnijom.

Ako je verovati predizbornim istraživanjima i procenama Instituta sinergije znanosti i društva, Hrvatsku čekaju najneizvesniji predsednički izbori u istoriji.
Naime, prema procenama ovog instituta rađenim na osnovu rezultata prethodnih izbora, aktuelni predsednik Ivo Josipović mogao bi tesno da pobedi Kolindu Grabar Kitarović u drugom krugu, i to tek za dva do tri posto više glasova, dok se za programe Milana Kujundžića i Ivana Sinčića kaže da deluju poput ponude na parlamentarnim izborima.

Na pravom ste putu iako i na pravom putu uvek nije lako, poručuje Josipović u kampanji koju vodi pod sloganom Pravi put. Glavne tačke tog programa su ustavne promene koje obezbeđuju decentralizaciju, podela Hrvatske na regije koje bi imale veće budžete i veća ovlašćenja, kao i jaču participaciju građana u političkom životu. Dakle, građani bi imali pravo da Saboru predlože temu za raspravu ako skupe deset hiljada potpisa, a birači bi imali i znatno veći uticaj na sastav Sabora.

NJegova suparnica Kolinda Grabar Kitarović, kandidatkinja HDZ-a prikupila je za kandidaturu 328.000 glasova, gotovo 120.000 više od Ive Josipovića, ali to ne znači i da je izgledna buduća predsednica Hrvatske. Svojevremeno je i Andrija Hebrang bio rekorder s potpisima, pa uopšte nije uspeo da prođe u drugi krug izbora.

S druge strane, pored odmeravanja s Ivom Josipovićem, Grabar Kitarovićeva mora da polemiše i sa svojim stranačkim šefom Tomislavom Karamarkom, koji je, kako kažu hrvatski analitičari, smatra tek sredstvom ostvarivanja vlastitih ambicija. Karamarko sebe već vidi kao hrvatskog kancelara, a funkciju predsednika smatra nevažnom i on bi njen izbor preselio u Sabor. Svojoj bi kandidatkinji - osvoji li Pantovčak - dopustio da odradi svoj mandat, jasno dajući na znanje kako su njene javno proklamovane ambicije o pokretanju Hrvatske tek prazna priča.

ZaMilana Kujundžićaveć sad kažu da je, na neki način, jedini sigurni dobitnik ovih izbora iz anonimnosti je izašao kada je gotovo preuzeo HDZ na zadnjim unutarstranačkim izborima, zatim su ga se brzopotezno rešili misleći da je njegova politička karijera završena, da bi se vratio kao ozbiljan aspirant za poziciju predsednika države.
Najmlađi kandidat Ivan Sinčić aktivista je stranke Živi zid, kojoj je ovo prvo učešće na izborima. Aktivisti Živog zida putuju Hrvatskom i pokušavaju da svojim telima spreče izvršitelje da oduzmu imovinu zaduženim građanima. NJihov predsednički kandidat pet puta je privođen. Ima 25 godina, student je Elektrotehničkog fakulteta.
On je idealan kandidat za protestne glasače, protumačio je analitičar Žarko Puhovski snažan rast podrške Sinčiću.

Gotovo je sigurno da će i finiš kampanje doneti neugodne tonove u odnosu na Srbiju, jer se to i do sada pokazalo kao dobar džoker za dobijanje podrške birača.
Iako su oštre izjave u funkciji izbora, teško je zaključiti kakav bi naknadni odnos predsedničkih kandidata bio prema Srbiji. Tako Kolinda Grabar Kitarović direktno nije najavila da bi kao predsednica kočila ulazak Srbije u EU, dok su se iz njene stranke mogle čuti takve najave. U ruženju komšija pridružio se i Milan Kujundžić, a mladi Sinčić se o tome uopšte nije izjašnjavao.