Hladni rat

Foto shutterstock

U Rusiji od 1. januara 2015. stupa na snagu zakon koji obavezuje kompanije koje su vlasnice onlajn pretraživača, servisa i društvenih mreža da podatke arhiviraju unutar granica Rusije. Ovaj zakon nazvan je Putinovim zakonom, jer je ruski predsednik u govoru na TV izjavio da je internet počeo kao projekat CIA, da se i dalje razvija u tom pravcu, te da je, uprkos ogromnim dimenzijama, i dalje vojni program u čijem središtu su službe.

Nastupajući na ruskoj televiziji, predsednik Putin je rekao i da je strano špijuniranje pretnja o kojoj treba brinuti, kao i da želi da se u Rusiji sprovode nova pravila. Prvi čovek Rusije optužio je kompanije kao što su Gugl i Majkrosoft da sakupljaju podatke i daju ih CIA, preporučivši građanima Rusije da izbegavaju njihove proizvode, jer se sve prati. Ako kompanije ne budu čuvale sve podatke na lokalnim serverima, ne može im se verovati, rekao je on.

Prvi je otišao Adobe Systems, zatvorivši kancelariju uz diplomatsko objašnjenje da fizičko prisustvo njihovih zaposlenih više nije potrebno s obzirom na cloud computing. Zatim je Majkrosoft prošlog meseca iz Moskve preselio razvojni tim Skajpa u Prag. A onda je Gugl pre dve nedelje saopštio da iz Rusije povlači svoje stručnjake, a ostavlja samo tim za korisničku podršku.

Analitičari kažu da firme koje odluče da ostanu u Rusiji čekaju teška vremena. Navodno je i odlazak Fejsbuka i Tvitera samo pitanje trenutka, jer ako u kratkom roku ne ulože silne milione u servere u Rusiji, poslovaće u toj zemlji van zakona. Da li to znači da je onlajn hladni rat u razvoju, ili se iza pravne regulative o fizičkom skladištenju informacija nazire i drama oko kapitala, mišljenja su podeljena. Ono što je vidljivo jeste da američke internet mogule nije stisla samo Rusija, nego i Evropa, svaka na svoj način.

Fejsbukova nova pravila o privatnosti iz novembra koja stupaju na snagu 1. januara sumnjiva su Holandiji, pa povereništvo ove zemlje za zaštitu podataka traži da FB odloži izmene o privatnosti, dok se ne utvrdi da li su u skladu sa holandskim zakonima. Fejsbuk holandski zahtev pokušava da izigra argumentacijom da su iznenađeni i razočarani i uvereni da je sve po zakonu. A da li je? Portparolka najveće društvene mreže ističe da izmenjena FB politika proširuje kontrolu ljudi nad oglašavanjem. Holanđani nisu uvereni da je to baš tako, jer FB ima pravo da koristi informacije i fotografije sa korisničkih profila u komercijalne svrhe, bez ikakve nadoknade korisniku.

Evropski sud pravde doneo je ove godine presudu o uklanjanju informacija o korisnicima u rezultatima pretraživanja ako su one neadekvatne, irelevantne ili nisu više relevantne. Gugl je posle mnogo kilavljenja odgovorio na zahtev, ali samo za evropske domene, a sada su na to prisiljeni i drugi pretraživači, poput Binga i Jahua. Sada evropska tela za zaštitu privatnosti traže od Gugla da pravo na zaborav primeni i na .com domene, jer ograničavanje na evropske domene ne može se smatrati dovoljnim. Gugl se, naravno, opet otima s bezobraznom argumentacijom da sudovi u drugim delovima sveta ne bi doneli istu odluku koju je doneo Sud pravde Evropske unije. A to su otkrili gledajući u bob i baveći se proricanjem, valjda.