Epl nikad bolje

Kada je Stiv DŽobs, spiritus movens američkog tehnološkog giganta Epl, iz zdravstvenih razloga dao ostavku, a na njegovo mesto došao Tim Kuk, mediji su bili puni skepse, mrseći crne misli: „Da li on zaista može da zameni DŽobsa? Može li iko da ima te vizije kakve je Eplov izvorni vizionar imao poslednjih 35 godina?” Da izađe iz liderove senke, Kuku nisu pomogli ni bonus od pet miliona dolara ni 52,3 miliona dolara u akcijama, koje je dobio 2009, zamenjujući Stiva DŽobsa na poziciji direktora, za platu od jednog dolara. Razložna objašnjenja da Tim Kuk nije novajlija, da je u Epl stigao još 1998. i to posle 12 godina iskustva u IBM-u, jedva da je ko primetio od katastrofičnih novinskih naslova tipa „Početak kraja Epla” i „Panika na Volstritu, Epl prepolovio narudžbine ajfona 5”. U januaru 2013. ni ozbiljni poslovni mediji nisu se ustručavali da lamentiraju nad Eplovom „neizvesnom sudbinom”, da liju suze zbog pada akcija za 3,57 posto i mašu statistikom da „od 10 prodatih smartfona manje od dva su Eplovi”. Nije vredelo ni što je Tim Kuk te godine više puta putovao u Kinu „da bi sa Kinezima pronašao rešenje za pad udela na najvećem svetskom tržištu”. Nije palilo ni njegovo objašnjenje da će „nastaviti s ulaganjem u prodavnice i otvoriti ih još mnogo više narednih godina jer je Kina veoma važno tržište za nas”. Bahati analitičari samo su ponavljali da je „kupovna moć građana na tržištu Kine daleko manja nego u SAD i zapadnoj Evropi”, pljuckajući na to „okretanje” ka siromašnima. Danas, dve godine kasnije, isti mudroseri koji su sahranjivali Epl, sumnjajući u strategiju Tima Kuka i pijući mu krv na slamku, ne mogu da veruju da je kalifornijski gigant prodao rekordnih 74,5 miliona smartfona do 27. decembra 2014, da je zarada na ajfonu 6 plus skočila sa dva na 39,9 posto, te da je kompanijski prihod porastao na 74,6 milijardi dolara u 2014, što je povećanje za 30 posto u odnosu na kobnu 2013. Najzanimljivije od svega je što je američki tehnogigant zaradio u Kini maltene isto koliko i u Evropi, pa analitičari samo zbog ovoga mogu da skoče u pisoar od blama. Jer, Epl je na kineskom tržištu u 2014. profitirao 16 milijardi dolara, a na evropskom tek milijardu više (17 milijardi dolara), iako su biznis pametnjakovići drobili na račun Kukovog forsiranja platežno siromašnog kineskog tržišta. Šlag na torti svakako je vesela kombinacija Božić Bate i Kineza, čija je združena kupoholičarska strast za aparatima s etiketom zagrižene jabuke donela Eplu u poslednjem kvartalu zaradu od 18 milijardi dolara, što je najveći profit u istoriji! Britanski Gardijan kaže da Epl sad ima toliko love (178 milijardi dolara gotovine), da može da kupi 40 nuklearnih nosača aviona klase „nimic“, ili bar IBM. I naravno da svi sad obožavaju Tima Kuka, s izuzetkom Rusije, koja je njegovu izjavu da je gej („I’m proud to be gay”) doživela kao „propagandu” i atak na „porodične vrednosti”, pa je u to ime u St. Peterburgu srušen dvometarski spomenik ajfonu sa slikom Stiva DŽobsa, a Kuku zabranjeno da putuje u Rusiju, jer gejevi „mogu da donesu ebolu, sidu ili gonoreju”.