Dominacija snažnih žena

Stari-novi prvi čovek Berlinala Diter Koslik (ponovo je izabran na mesto umetničkog direktora i selektora) ne odustaje od svog proverenog recepta koji je tokom prethodnog mandata često bio izložen kritikama, a najpre zbog tankog glavnog takmičarskog programa. Koncept je predvidiv i ovog puta. Najpre, obezbedio je prisustvo rediteljskih veličina tu su ikone novog nemačkog talasa Vim Venders i Verner Hercog, zatim Terens Malik i Piter Grinevej. Provereno je selektovati i po koji film autora disidenata zbog kojih se uvek podiže festivalska prašina, poput iranskog sineaste DŽafara Panahija kome je u njegovoj domovini zabranjeno bavljenje filmom. Uprkos tome nekako mu polazi za rukom da i dalje snima, a vrata Berlinala su mu uvek otvorena - šta god napravio. NJegov najnoviji sirovo realističan film Taksi u kojem kroz prozor vozila prikazuje svoju viziju današnjeg Teherana, jedan je od 19 ostvarenja koja su u konkurenciji za prestižnog Zlatnog medveda.

Neizostavno prisutni su autori mlađe i srednje generacije koji obećavaju, a Berlinale po pravilu voli da ih lansira u orbitu. Koslik se svojski i ove godine potrudio da posetiocima, a pre svega medijima ponudi glamur velikih holivudskih produkcija. Zbog solidne porcije anglosaksonskog mejnstrima i ovoga puta se našao na udaru kritičara, onih istinskih filmofila koji ne mogu da shvate zbog čega Berlinale prikazuje najnoviju adaptaciju Diznijeve Pepeljuge koju potpisuje Kenet Brana, a još gore od toga i ekranizaciju erotskog bestselera 50 nijansi siva! Koslik odabacuje optužbe jer mu je medijska pažnja najbitnija, a sve zbog stavljanja kalendarski prvog festivala u godini u centar filmskih zbivanja.

Jedan od selektorskih kriterijuma je odabir filmova u kojima igraju zvučna imena ne bi li crveni tepih na Trgu Marlene Ditrih bio atraktivniji za medije. Primer za to bili su filmovi sa Nikol Kidman, Robertom Patinsonom, DŽejmsom Frankom, Kristijanom Bejlom, Natali Portman.



Kako god, sam početak 65. Berlinala nije bio blistav s obzirom na film Niko ne želi noć rediteljke Isabel Koišet. Očito da je referenca možda jedne od najupornijih autorki na ovom festivalu (ovo joj je sedmo prisustvo i treće takmičenje za Zlatnog medveda) bila odlučujuća da baš njoj Koslik poveri ključ za festivalsko otvaranje. Uz ledom okovan Potsdamer plac jedino se dobro uklopilo što je i priča ledena s obzirom na to da se radnja odvija na Grenlandu početkom 20. veka. Ova istorijska drama najavljivana kao najambiciozniji film katalonske redateljke čini se i najmanje zanimljivim u njenoj dosadašnjoj karijeri. Zajedno sa filmskim heroinama Žilijet Binoš i Rinko Kikući, istorijska drama o supruzi koja traži muža, slavnog istraživača Roberta Pirija, izgubljena je u ledenim prostranstvima. Film počinje kao epska avantura čiji kadrovi ostavljaju utisak nameštenih setova, a potom se pretvara u stereotipnu hermetičnu dramu sa dva ženska lika koja bi isto tako mogla da se upakuju i u malo ambiciozniju pozorišnu produkciju.

Da na 65. Berlinalu tematski dominiraju snažne žene koje su se našle u ekstremnim okolnostima potvrdio je novi film veterana Vernera Hercoga Kraljica pustinje. Slavni reditelj sada se otisnuo u prostranstva arapske pustinje u čijem središtu je istorijska ličnost - britanska feministička heroina, arheološkinja, književnica, politički komesar, diplomata Gertruda Bel, koju zanimljivo otelotvoruje nikad mlađa Nikol Kidman. Kroz priču o avanturističkom i neustrašivom duhu žene sa tragičnim ljubavnim iskustvom, koju je reditelj strukturirao kao raskošni ep u maniru Bertolučijevog Čaja u sahari, Hercegove aluzije na trenutnu situaciju u Siriji i susednim državama dosta su očigledne. Pogotovo u sekvencama u kojima prikazuje prepotentnu kolonijalnu britansku dominaciju nad Bliskim istokom.

I u središtu filma Dnevnik jedne sobarice reditelja Benoa Žakoa (zbog frekventnosti kojom izbacuje filmove, mnogi ga zovu francuskim Vudijem Alenom) takođe je žena i to u tumačenju nove Bond devojke Lee Sejdu, koja se zbog snimanja filma Spektar (najnoviji Bond film) nije pojavila u Berlinu. Reč je o trećoj filmskoj adaptaciji romana Oktava Mirboa kojoj su prethodile ekranizacije s potpisom Žana Renoara iz 1946. i Luisa Bunjuela iz 1964. Žako se u svakom slučaju potrudio da bude drugačiji. Nova verzija isključuje seksualni fetišizam, nudeći dvosmislenu završnicu. Iako je reč o filmu epohe, režirao ga je moderno uz zanimljivo sastavljene flešbek sekvence, koje dočaravaju iskustva ohole i sumorno zavodljive sobarice.

Svojevrstan presedan 65. Berlinala je veliki broj žena reditelja. Među njima i poljska autorka Malgoržata Šumovska koju pamtimo po filmovima One i U ime. U takmičarsku konkurenciju ušla je sa filmom Telo - zanimljivom pričom o policijskom istražitelju i samohranom ocu koji balansira između zahtevnog posla i vaspitavanja anoreksične ćerke. Kroz sagledavanje ljudskog tela starog i mladog, preuhranjenog i neuhranjenog, ova smela i talentovana rediteljka gradi crnu komediju u kojoj sa distancom i ironijom posmatra različite ljudske duše.
Britanci su veoma ponosni na film 45 godina reditelja Endrjua Heja koji okuplja dve britanske glumačke ikone Šarlotu Rempling i Toma Kortnija. Oni portretišu bračni par koji se priprema za proslavu bračnog jubileja, ali pripreme će otkriti neočekivano otkriće mrtvog tela muževljeve bivše devojke. Iznenadni događaji izazvaće povlačenje u prošlost i ljubomoru. Nepretenciozan, mali film o životu udvoje koji preispituje da li su ljudi u braku zapravo stranci.

Rekorder prisutnosti na 65. Berlinalu je glumac DŽejms Franko. Prisutan je u tri filma u Hercegovoj Kraljici pustinje gde je partner Nikol Kidman, zatim filmu Ja, Majkl gde tumači gej aktivistu Majkla Glaca koji se odrekao svoje homoseksualnosti, i u najnovijem Vendersovom ostvarenju Sve će biti u redu gde glumi depresivnog pisca koji je kolima usmrtio dete. Ovogodišnji dobitnik počasnog Zlatnog medveda za životno delo Vim Venders, kome Festival priređuje retrospektivu filmova, nakon 3De iskustva sa dokumentarcem Pina pribegao je toj tehnologiji i u igranoj psihološkoj drami koju je snimio po originalnom scenariju mladog norveškog pisca Bjorna Olafa Johansena. Neki bi rekli bespotreban trošak. Oni drugi diviće se impresivnom portretisanju prirode i ljudskih stanja koja osciluju u tri dimenzije.