Šta bi rekli Pupin i Tesla

Foto Vesna Lalić

Regionalni lider: Telekom grupa je regionalni lider i obuhvata matično preduzeće i šest zavisnih privrednih društava: 65 odsto Telekoma Srpske, 83 odsto Mtel-a u Crnoj Gori, 100 odsto FiberNet-a Podgorica, 100 odsto TELUS-a Beograd, 100 odsto TS:NET B.V Amsterdam i 51 odsto HD-WIN-a Beograd. Krajem 2014. Telekom je kupio 55,78 odsto akcija Dunav banke za 9,5 miliona evra, pošto su mobilne bankarske usluge veoma profitabilne.

Za kupovinu 65 odsto akcija Telekoma Srpske je plaćeno 646 miliona evra 2006, a krajem 2011. je otkupio 20 odsto sopstvenih akcija od grčkog OTE-a za 380 miliona evra. Telekom je, bez zavisnih društava, na četvrtom mestu u Srbiji po prihodu (86,5 milijardi dinara), a na drugom po neto dobiti od 15,3 milijarde. Ukupan prihod Telekom grupe je 116,7 milijardi dinara, koliko iznosi i 12 odsto prihoda u budžetu Srbije. Šesti je po neto dobiti u centralnoj Evropi u oblasti IKT tehnologija. Na Dunavskom biznis forumu je proglašen za najvećeg regionalnog investitora u 2014.

Strateški značaj: Razvoj infrastrukture je započeo 1883. puštanjem prve telefonske linije u Beogradu i danas se zasniva na korišćenju svih IKT tehnologija kao što su digitalne telefonske centrale, optička transportna mreža, pristupna mreža za fiksnu telefoniju i brzi internet, mobilna mreža i mobilni internet. U infrastrukturu i inovacije Telekom je 2013. investirao 18,8 milijardi dinara, a njegovu infrastrukturu koriste svi drugi operatori.

Državni operatori omogućavaju pristupačnost IKT usluga svim građanima politikom cena i investicijama, pogotovu u nerazvijenim krajevima, što se ne može očekivati od privatne kompanije. Primer u regionu je Crna Gora, koja posle privatizacije sopstvenog Telekoma 2005, razmatra osnivanje novog državnog operatora radi obezbeđivanja većeg kvaliteta usluga i nižih cena za građane.

U slučaju prodaje stranoj kompaniji, zaštita tajnosti telekomunikacionog saobraćaja i nacionalna bezbednost biće prepušteni strancima, s mogućnostima kompletnog nadzora i praćenja veza vojske i policije, državne uprave, preduzeća i građana. Vrlo je moguće da i medijski sadržaji promovisani od inostranih vlasnika budu suprotstavljeni interesima države Srbije i njenih građana. Nije tačno da Telekom ne može da investira u nove tehnologije i da kasni za konkurencijom. Upravo je suprotno: matični Telekom investira 2,5 puta više nego SBB i četiri puta više od Telenora.

Negativne posledice: Prodaja Telekoma nanela bi građanima Srbije višestruku štetu: odlivanje prihoda i dobiti iz Srbije, otpuštanja i dalje smanjenje broja radnih mesta, smanjenje plata i penzija, povećanje spoljnotrgovinskog i budžetskog deficita, zbog značajnog smanjenja domaće proizvodnje za potrebe Telekoma i uvoza inostranih IKT proizvoda. Prodaja Telekoma bi imala izuzetno negativan uticaj na razvoj domaće IKT industrije uz smanjeno ulaganje u IKT tehnologije i mrežu. Otpuštanja ne bi zadesila samo Telekom (50-65 odsto zaposlenih), već najviše domaće proizvođače, podizvođače i dobavljače. Direktne posledice su i degradacija obrazovanja, smanjenje broja studenata u IKT oblasti i masovan odlazak stručnjaka u inostranstvo.

Šta bi rekli Pupin i Tesla na tvrdnje da Srbi ne mogu da savladaju nove tehnologije i da im zato treba oduzeti Telekom?!