Ima li tu hemije

Foto Mitar Mitrović

Pančevačka Petrohemija drugi je najveći domaći izvoznik, a komšijska Azotara, prema podacima Agencije za privredne registre, profitabilno je državno preduzeće. Otkud onda tvrdnja da bi upravo petrohemijski kompleks, koji još čini i Metanolsko-sirćetni kompleks iz Kikinde (MSK) mogao biti najveći problem Srbije prilikom majske revizije aranžmana sa MMF-om, što je na Kopaonik biznis forumu priznao i premijer Aleksandar Vučić?

Šalu na stranu, podaci s početka teksta više govore o privrednim prilikama i snazi srpskog izvoza no što demantuju premijerov defetizam. Jer, pomenuta tri preduzeća u vrhu su rang-lista APR-a jedino tamo gde se sabiraju gubici i dugovi. Tako je Petrohemija sa kumuliranim gubicima većim od 58 milijardi dinara prva na spisku među preduzećima u restrukturiranju, a MSK ima identičan iznos kumuliranog gubitka i gubitaka iznad nivoa kapitala što navodi na zaključak da kapital ovog preduzeća ne vredi ništa.

Ništa bolja nije ni Azotara, u većinskom vlasništvu svog prvog poverioca Srbijagasa, čini se, najvećeg trna u oku međunarodnih kreditora. I ne samo njih. Kako je pred kraj prošle godine tvrdio predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, nastavak prakse da Srbijagas pomenutim preduzećima isporučuje gas, a da ga ona ne plaćaju biće siguran signal da se budžet Srbije ruši.

Da je takva praksa i nastavljena, potvrdio je i Dušan Bajatović najavom da će Srbijagas ove godine poslovati u plusu, pod uslovom da se sav isporučeni gas naplati. U Azotari za NIN odgovaraju da su sa Srbijagasom sklopili poseban aranžman o isporuci gasa za 2015, sa naknadnim plaćanjem, pošto očekuju od države rešenje svog najvećeg problema, a to je cena po kojoj plaćaju gas. Drugim rečima, očekuju da se dogovori novi toling aranžman (isporuka gasa po nižim cenama od tržišnih), koji su i imali do početka 2014, dok im je umesto Srbijagasa, sirovinu isporučivala firma RST. Podsetimo, isporuku gasa preko ovog rusko-srpskog posrednika prekinula je Zorana Mihajlović, tada ministarka energetike tvrdnjom da se ovim Srbijagasu uzima tržište i zarađuju milioni evra. U Azotari, međutim, tvrde da su tada imali povoljniju cenu gasa od one koju sada plaćaju svom većinskom vlasniku Srbijagasu, pošto država ne pravi razliku između kupaca gasa kao sirovine i onih koji gas troše kao energent.

To nema nigde u svetu, zato i očekujemo novi toling aranžman, odnosno dogovor koji bi nam omogućio jeftiniji, gas, jer on u ceni naših proizvoda učestvuje sa više od 80 odsto, kažu u Azotari.
I u Samostalnom sindikatu Petrohemije saznajemo da ni ovo preduzeće na vreme ne plaća račune za struju i gas, dok iz MSK nismo dobili odgovor o njihovim rokovima plaćanja.
Dugovi petrohemijskog kompleksa mere se stotinama miliona evra. Iako NIN od Srbijagasa nije dobio odgovor na pitanje koliko im duguju pomenuta tri preduzeća, od Bajatovića se pre neki dan moglo čuti da je samo dug Petrohemije 250 miliona evra, a prema ranijem pisanju medija ukupan dug petrohemijskog kompleksa Srbijagasu je oko pola milijarde.

Sa druge strane, u Azotari Pančevo objašnjavaju da je Srbijagas svoja potraživanja do kraja 2011. nedavno usvojenim Unapred pripremljenim planom reogranizacije Azotare konvertovao u nešto više od 87 odsto kapitala ovog preduzeća, pa je Azotara njima dužna samo 10 milijardi dinara, odnosno oko 85 miliona evra za gas isporučen prošle godine, a tvrde da imaju i predlog kako da se ovi dugovi prebiju. Podsećaju i da su 2012. i 2013. gas nabavljali od RST-a. I zbog povoljnije cene, u tim godinama su i beležili pozitivan rezultat, objašnjavaju finansijske rezultate dostupne na APR-u.

Istovremeno, dugovi Petrohemije krajem prošle godine, kažu u Samostalnom sindikatu ovog preduzeća, iznosili su oko 66 milijardi dinara, odnosno njihova vrednost je za 50 milijardi dinara veća od vrednosti kapitala preduzeća. Ovo akcionarsko društvo, u kojem NIS poseduje 12,72 odsto akcija, stečenih upravo konverzijom dugova u kapital, samo NIS-u duguje 22,6 milijardi dinara. I to je dug bez uračunatih kamata.

Petrohemija je drugi najveći dužnik NIS-a, posle Srbijagasa. Da bi se rešio problem nagomilanih dugova, NIS je sa Vladom krajem 2014. usaglasio Memorandum o razumevanju kojim je definisano regulisanje dugova Petrohemije prema nama. Jedan deo dugova će biti konvertovan u kapital, ali nećemo postati većinski akcionar ove kompanije. Petrohemijska industrija nije naša specijalnost i ne možemo u tom poslu biti efikasni kao u naftnoj industriji. Želimo da pomognemo državi i Petrohemiji u procesu pronalaženja strateškog partnera, jer je ta kompanija izuzetno značajna za nacionalnu ekonomiju, ali taj proces vodi Agencija za privatizaciju, odgovaraju u NIS-u na pitanja NIN-a o dugovima i spekulacijama da bi upravo oni mogli biti novi, većinski vlasnik Petrohemije.

Istina, država traga za strateškim partnerima za pomenuta tri preduzeća, ali ima li ih i ko su oni, niko još ne precizira.
U Ministarstvu privrede kažu da je model privatizacije određen jedino za MSK, i to kombinacija prodaje kapitala i prenosa kapitala bez naknade, kao i da su sa potencijalnim investitorima za sva tri preduzeća u stalnom kontaktu. Svim potencijalnim investitorima predočavamo mogućnosti investiranja i nakon razgovora sa njima odlučiće se o modelu privatizacije za Petrohemiju i Azotaru. Nakon odluke o modelu biće kompletirana privatizaciona dokumentacija i raspisan javni poziv, kažu u Ministarstvu.



Sa druge strane, dobro upućeni izvor NIN-a tvrdi da je za Petrohemiju stiglo 10 pisama o zainteresovanosti, te da je prvi sastanak sa jednom ruskom kompanijom bio u ferbuaru, a nastavak razgovora očekuje se ovog meseca. Slično je i sa Azotarom. Pored spekulacija da je za pančevačkog proizvođača veštačkih đubriva, zatrpanog aferama, dugovima i gubicima, zainteresovan ruski Toljatiazot, saznajemo da bi fabriku u narednih nekoliko nedelja trebalo da posete i predstavnici još jedne ruske, ali i mađarske kompanije. I dok se sagovornici NIN-a ograđuju izjavama da su to tek inicijalni razgovori, koji ne garantuju strateško partnerstvo, u sindikatima ovih preduzeća kažu da ništa ne znaju, iako im je u Agenciji za privatizaciju obećano da će biti aktivni učesnici procesa. Iako je, u Memorandumu poslatom u Vašington, MMF-u obećano da će se rešenje za neplaćanja njihovih obaveza prema Srbijagasu naći za Azotaru i MSK-a do kraja ovog, a za Petrohemiju do kraja sledećeg meseca.

Za sada se stečaj ne pominje kao moguće rešenje. Petrohemija bi, prema mišljenju nekih sagovornika, mogla biti uspešno preduzeće, a u Azotari su uvereni da mogu i bez strateškog partnera, samo uz povoljniju cenu gasa, jer sa ovom ne mogu izdržati tržišnu bitku.
Još kada bi im svima država gumicom obrisala i dugove, pa da nastave po starom, gde bi im bio kraj.