Karnevalizacija politike i društva

Izdavačka kuća Laguna održala je, u saradnji sa našim listom, prvi klub ljubitelja književnosti, u knjižari Delfi minulog petka, gde se pričalo o stvaralaštvu kineskog nobelovca Moa Jena. Kontroverznost ,,čoveka koji ćuti, kako glasi doslovan prevod njegovog pseudonima, ogleda se u neprekidnom preispitivanju da li je on čovek režima ili nije: ,,Ne mislim da je on režimski pisac, ali daleko od toga da je disident. Ne volim određenja zapadnih kritičara koja su vrlo jednostrana i čudno mi je da svako ko radi van Kine, a piše o njoj, bude uziman kao model dobrog pisca samo zato što se protivi onome što se sada u Kini dešava, kaže Ana Jovanović, profesorka kineskog jezika na Filološkom fakultetu i prevoditeljka Jenovog dela Žabe.

Dela ovog žigosanog i hvaljenog pisca spoj su narodnih predanja, istorije i savremenog nesputanog jezika. Mo Jen kritikuje kinesko društvo, ali sa autoritarnim poretkom nema šale, pa je kritika oprezno upakovana u humor. Ironijska distanca Moa Jena i prema Kini i prema sebi, obavija ga još jednim velom tajne.

On gradi specifičan način karnevalizacije cele politike i društva pokazujući baš ono što određeni tipovi u karnevalu poseduju. Čak uvodi sebe i pojavljuje se kao škrabalo, levo smetalo i polutupav, time problematizujući ulogu pisca, kaže književnica LJubica Arsić.

Filmski kritičar Miroljub Stojanović nadovezuje se objašnjavajući da je skoro svaka treća stranica Moa Jena natopljena karikiranjem i parodiranjem, što je efektno i beskrajno zabavno. Fantastična koloritnost njegovog rukopisa lako omogućuje filmsku adaptaciju. On u svojim romanima u potpunosti usvaja neke filmske tehnike, te je njegova knjiga Priča o crvenom sirku zaživela u filmu Crvena polja.

Knjiga Umoran od života i smrti, o kojoj se govorilo na prvoj Laguninoj književnoj tribini, pokreće pitanje lične odgovornosti.
Priča o tome kako se prelazi iz jedne životinje u drugu nije samo priča o reinkarnaciji nego i o slojevitosti ličnosti, jer zapravo svaka životinja predstavlja neku ključnu osobinu koja čini našu suštinsku čovečnost, predočava LJubica Arsić.

Mo Jen u istom delu piše i o kineskoj istoriji koja je paradigma istoriji uopšte: Knjiga na veoma bolan način govori o nedaćama kolektivizacije i nepravde. Pitanje krivice je jedno od ključnih pitanja celog romana i mi nigde ne saznajemo zašto je glavni lik streljan. Ovo je po meni najradikalnija knjiga Moa Jena upravo zbog dovođenja u sumnju, čak i male opstrukcije zvaničnog kineskog poretka, objašnjava Miroljub Stojanović.

Prema budističkom shvatanju umor od života i smrti nastaje zbog preteranih želja, koje večno izazivaju reinkarnacije u kojima će biće patiti, podseća Ana Jovanović. LJubica Arsić dodaje da nas stalno zadovoljenje želja odvlači od stasavanja kao ličnosti i da u civilizaciji želja u kojoj živimo gubimo sebe same.

Priča o reinkarnaciji je vrlo duboka skaska o tome kako se dolazi do toga ,ja, koje postaje odgovorno pred svetom i pred istorijom, i kako se dolazi do osobina koje su po Mou Jenu očigledno suština ličnosti, napominje književnica.

Mo Jen piše, dakle, i o tome kako upoznati sebe, ali i upoznati njega, istovremeno kritičara kineske države i potpredsednika državnog udruženja književnika, ostaje izazovno za čitaoce. Sledeće Lagunino književno veče je zakazano za prvi petak u aprilu kada će posetioci imati priliku da upoznaju delo Kain portugalskog nobelovca Žozea Saramaga.