Igra na ispadanje

Prema tome, kome televizija probije bubne opne, nema pravo da govori o nevinosti. Otkad su Tuc i Muc pobrkali lonce i poklopce, Tuc muca, Muc tuca u zdrav mozak. Zakon zdravog razuma nije za ludaka. On je izvan njega i sebe. Gde smo mi, i on je. Gde je on – nema problema. Dok veliki majstor igre štimuje glasne žice, glasači drhte. Bez lažne skromnosti nema pravog licemerja. Više verujemo nevernom Tomi nego predsedniku. U igri na ispadanje ispadosmo budale. Nije problem u Tome što smo ispali iz igre, već što i dalje igramo kako vaši sviraju. Kad igramo s vašljivom srećom u nesreći, dobijamo ovacije: u tajnoj državi istina je državna tajna; kad istina položi oružje, počinje rat nerava. Da država, to sam ja, nije u sukobu s predsednikom, već sa sobom, ne bi u sukobu interesa profitirala zatezna kamata. Da razlike nisu u sabiranju, ne bi se ovajdili neuračunljivi. Demokratija ne pije vodu u balkanskoj krčmi. Prvo slovo bukvara demokratije je D ili B. A, izvini! Zato gore ne može biti bolje, dole - gore. Ko živi bolje od vas, krade više od nas. Lopovi su među nama, a mi među njima. Da je znao i drugu polovinu istine, ministar ne bi lagao. Ako ćemo pravo, ministar ne priča jedno javno, drugo u kuloarima. Nego obrnuto. Između čekića i panja kratko je pamćenje. Godovi prolaze, panjevi ostaju. Sjajna perspektiva je optička varka: svetla tačka na kraju tunela - zadnjica svica.