Varufakisova velika igra

Foto AP

Stručnjaci za teoriju igara znaju da nikada nije dovoljno imati samo plan A. Treba napraviti i izvodljiv plan B, odnosno implicitnu pretnju koja će pogurati pregovore o planu A. Grčki ministar finansija Janis Varufakis to vrlo dobro zna. Dok on radi na planu B i razmatra napuštanje evrozone, grčki premijer Aleksis Cipras istovremeno gura plan A, koji podrazumeva produženje roka za otplatu grčkog duga i nove pregovore o uslovima pomoći. NJih dvojica se, na neki način, igraju dobrog i lošeg policajca - i to im za sada odlično ide.

Plan B se sastoji iz dva bitna elementa. Prvi je jednostavna provokacija koja treba da razbesni stanovnike Grčke, a zatim poveća tenziju između države i njenih kreditora. Bitno je da grčko stanovništvo veruje da će se izbaviti od velike nepravde ukoliko i dalje bude imalo poverenje u ovu vladu u teškim vremenima koja će nastupiti po izlasku iz evrozone.

Drugo, grčka vlada će se pobrinuti za to da troškovi plana B za drugu stranu budu veliki i to tako što će stanovnicima dozvoliti odliv kapitala. Da želi, država bi mogla pomirljivim pristupom da obuzda ovaj trend ili ga u potpunosti zaustavi, uvođenjem kontrole tokova kapitala. Samo što bi na taj način država oslabila svoju pregovaračku moć, a to svakako nije opcija.

Odliv kapitala ne mora da znači da kapital odlazi iz zemlje, već zapravo da se privatni kapital pretvara u javni kapital. Grčko stanovništvo, naime, uzima kredite u lokalnim bankama, koje pretežno finansira Centralna banka Grčke, a ona se pak finansira kroz tzv. Hitni fond za očuvanje likvidnosti (ELA) Evropske centralne banke (ECB). Taj novac se potom prebacuje u druge države i tamo se kupuje imovina, ili se izmiruju dugovanja, čime se urušava likvidnost banaka u tim zemljama.

Centralne banke ostalih članica evrozone sada su prisiljene da pribave novac kako bi nalozi platnog prometa građana Grčke bili ispunjeni, dajući grčkoj centralnoj banci kratkoročni kredit, koji se meri takozvanim TARGET obavezama. U januaru i februaru, usled velikih suma novca koje su građani i strani investitori podigli iz banaka, grčki TARGET dug je po danu rastao za gotovo milijardu evra, ili 1,1 milijardu dolara. Krajem aprila, ovaj dug je iznosio 99 milijardi evra.

Ukoliko bi Grčka napustila evrozonu, to ne bi naškodilo bankovnim računima koje su građani Grčke otvorili u drugim zemljama evrozone, niti bi oni izgubili imovinu kupljenu preko tih računa. Međutim, centralnim bankama tih država bi tako ostali TARGET nalozi grčkih građana denominovani u evrima, dok bi imovina Centralne banke Grčke ostala denominovana u vraćenim drahmama. S obzirom na to da je neminovno da bi nova-stara valuta devalvirala, a grčka vlada ne mora da garantuje za dug svoje centralne banke, sigurno je da će centralne banke drugih država ostati bez svojih potraživanja.

Slična je situacija i ukoliko Grci povuku novac iz banaka i prebace ga u slamarice ili ga iznesu u inostranstvo. Ukoliko Grčka napusti evro, veliki deo tog novca, a procenjuje se da ga je krajem aprila bilo 43 milijarde evra, sliće se u ostale države evrozone. Taj novac će se iskoristiti za kupovinu robe ili druge imovine i za vraćanje dugova.

Preostale članice monetarne unije će zbog toga pretrpeti neto gubitak, i to znatno ojačava poziciju grčke vlade u pregovorima. Zato ne čudi što Varufakis i Cipras pokušavaju da dobiju na vremenu i odlažu predaju liste smislenih predloga reformi.

Veliki deo odgovornosti za celu ovu situaciju snosi ECB. Pošto u Savetu ECB-a nije obezbeđena dvotrećinska većina neophodna da se ograniči strategija Centralne banke Grčke koja samo njoj ide u prilog, ECB je dozvolila povećanje obima Fonda za hitnu likvidnost za 80 milijardi evra, a to premašuje iznos od 41 milijarde evra, koliko iznosi nadoknadiva imovina Centralne banke Grčke. Kako postoji garancija da će grčke banke imati neophodna sredstva, grčka vlada nije prisiljena da uvede kontrolu tokova kapitala.

Spekuliše se kako ECB razmatra da uskoro promeni svoj pristup. Argument da su krediti ELA fonda kolateralizovani, odnosno adekvatno obezbeđeni, sve je slabiji, s obzirom na to da je u mnogim slučajevima rejting tih sredstava obezbeđenja niži od BBB-, što je rejting ispod investicionog nivoa.

Ukoliko se ECB konačno suoči s tim da to nije dovoljno, i Grčkoj ukloni sigurnosnu mrežu likvidnosti, grčka vlada će biti primorana da se upusti u ozbiljne pregovore, jer čekanjem više neće moći ništa da postigne. Ali kako je suma novca prebačenog u inostranstvo i držanog u kešu već narasla do 79 odsto BDP-a, pozicija grčke vlade u pregovorima i dalje će ostati vrlo jaka.

Drugim rečima, velikim delom zahvaljujući ECB, grčka vlada će moći da osigura mnogo bolji ishod nego ikada ranije - uključujući veću finansijsku podršku i smanjene zahteva reformi. A ako Grčka izađe iz evrozone, veliki deo pribavljenih sredstava koji se meri TARGET balansom te naštampani novac pretvorili bi se u zadužbinu za nezavisnu budućnost.

Mnogi u Evropi veruju da Varufakis, koji je iskusni teoretičar igre, ali i političar-amater, ne ume da odigra kartama koje su Grčkoj dodeljene. Neka razmisle dvaput, pre nego što Grčka uzme ceo ulog.
Copyright: Project Syndicate, 2015.