Keš gubi trku

U Srbiji je, pored standardnog plaćanja karticama, u ekspanziji i beskontaktno plaćanje i prošle godine je ukupni obrt beskontaktnim karticama porastao za čak 64 odsto, a broj transakcija ovim karticama za 75 procenata, kaže Artur Turemka, generalni direktor za tržišta Balkana u kompaniji MasterCard. On naglašava da je isti trend primetan i u Evropi, s tim što je tamo u četvrtom kvartalu 2014. u odnosu na isti period 2013. broj beskontaktnih transakcija porastao za čak 174 odsto. Beskontaktna tehnologija kompanije MasterCard prisutna je u gotovo svim zemljama na Balkanu i mreža za beskontaktna plaćanja nastavlja da se širi, poručuje Turemka.

Koje su prednosti bezgotovinskog plaćanja u poređenju sa korišćenjem gotovine u smislu privrede jedne zemlje?

Mi u kompaniji MasterCard verujemo da sigurna, praktična i platna rešenja koja nagrađuju korisnike, stvaraju vitalne ekonomske spone sa društvom, od čega korist imaju svi učesnici u ovom procesu plaćanja. Potrošači imaju koristi od pogodnosti kao što su praktičnost, bezbednost, pristup finansijskim sredstvima, dok trgovci mogu da se fokusiraju na razvoj svog poslovanja umesto da brinu o troškovima, administraciji i rizicima koji se vezuju za upravljanje gotovinskim plaćanjem.

U širem smislu, bezgotovinska plaćanja su transparentna i jednostavna za praćenje, što je jedan od elemenata u borbi protiv sive ekonomije. Upotreba keša stvara troškove tokom čitavog ciklusa upotrebe: od proizvodnje, prevoza, osiguranja, upravljanja kešom i osiguranja u slučaju gubitka kamate, a tu je gubitak države zbog poreza koji se ne ubiraju. Sve zajedno, ovi troškovi predstavljaju izdvajanje velikih sredstava na primer kombinovani troškovi korišćenja gotovine pojedinaca, kompanija i države u SAD dostižu cifru od skoro 200 milijardi dolara. S druge strane, rešenja koja se tiču elektronskog plaćanja pomažu da se stimuliše privredna aktivnost time što se omogućuje lak pristup poslovanju od najmanjih do najvećih firmi kao i siguran pristup proizvodima i uslugama namenjenim najraznovrsnijim grupama potrošača. Plaćanje karticama smanjuje troškove transakcija ka svim stranama, jer mnogi troškovi koji se tiču keša u tom slučaju ne važe od jednostavnosti obrade do bezbednosti i čuvanja, platne kartice predstavljaju bezbedniju, jeftiniju alternativu gotovini.

Mnogi ljudi u Srbiji i dalje više koriste gotovinu. Koliko često se koriste kartice u odnosu na druge vidove plaćanja i kakva je situacija u susednim i zemljama Evropske unije u odnosu na Srbiju?

Gotovina i čekovi su i dalje preovlađujući načini plaćanja u Srbiji, ali primećujemo stabilan rast upotrebe kartica i ovaj prelaz sa gotovinskog na bezgotovinsko plaćanje je u skladu sa globalnim trendom, koji je rezultat prednosti koje ova metoda plaćanja pruža: praktičnost, brzina i elegancija korišćenja. Rezultati našeg istraživanja MasterIndex pokazuju da su korisnici kartica u Srbiji navikli da koriste kartice na svakodnevnom nivou, bilo da je u pitanju kupovina u prodavnici ili putem interneta, ali tu je i sve veća potražnja za plaćanjem karticom na mestima na kojima trenutno ima malo ili nema uopšte POS terminala, poput državnih institucija i opština, telekomunikacionih kompanija, u taksiju i na pijacama. Drugim rečima, ljudi cene prednosti plaćanja karticama i želeli bi da ih koriste na još većem broju lokacija. Pored standardnog plaćanja karticama, beskontaktno plaćanje je takođe u ekspanziji. Prošle godine, ukupni obrt beskontaktnim karticama porastao je za 64 odsto u odnosu na 2013. godinu, a broj transakcija ovim karticama za 75 procenata. Takođe, želeo bih da napomenem da je broj banaka izdavalaca i prihvatilaca, kao i broj trgovaca koji primaju beskontaktne kartice u stalnom porastu.

Isti trend je primetan i u Evropi gde je broj beskontaktnih transakcija porastao za 174 odsto u četvrtom kvartalu 2014. godine u odnosu na isti period prošle godine. Naša beskontaktna tehnologija prisutna je u gotovo svim zemljama na Balkanu i planirana putanja razvoja je prilično jednostavna mreža za beskontaktna plaćanja nastavlja da se širi, sa učesnicima koji su prilikom plaćanja iskusili njene prednosti i videli koliko ono doprinosi razvoju trgovinskog procesa.

Postoji još jedan značajan faktor na domaćem platnom tržištu - naime, procenjuje se da siva ekonomija Srbije iznosi 21 odsto BDP-a, što predstavlja gubitak za javne finansije od oko milijardu evra od nenaplaćenog poreza, što je značajna cifra. Transakcije koje se obavljaju kreditnim i debitnim karticama imaju pozitivan uticaj na ekonomski rast, a statistički podaci pokazuju da povećanje korišćenja elektronskih plaćanja od samo jedan odsto može da poveća BDP po stanovniku za 0,035 - 0,045 procenata. Ukoliko udeo elektronskih plaćanja u državama u razvoju poput Srbije počne da raste, uticaj na BDP može biti zaista značajan.

U kom pravcu se razvija kartičarsko poslovanje?

Postoji nekoliko glavnih pravaca razvoja: prvo, korišćenje kartica se pomera sa bankomata ka POS terminalima, što se postiže motivisanjem korisnika pogodnostima koje kartice pružaju i dodatnim vrednostima. Takođe, trgovina se sve više pomera iz fizičkog okruženja ka internetu, što ne znači samo da rastu obim e-trgovine i broj trgovaca, već i da dolazi do diverzifikacije u pogledu kanala koji se koriste za obavljanje platnih transakcija i kontakt sa potrošačima. Ovo je u direktnoj vezi sa tehnološkim razvojem koji se dešava, a koji donosi više opcija za plaćanje. LJudi plaćaju u fizičkom okruženju, a takođe koriste i laptope, tablete i mobilne telefone i upravo je to treći značajni trend u razvoju koji primećujemo - prelazak sa plaćanja karticama na plaćanje preko uređaja povezanih na internet koje korisnici stalno nose sa sobom, kako bi se omogućila veća praktičnost prilikom korišćenja, a da se ne prave kompromisi u pogledu sigurnosti plaćanja. Istovremeno, finansijska edukacija je jedan od najbitnijih prioriteta za celu platnu industriju, jer implementacija modernih platnih rešenja nije moguća bez razumevanja tehnologija i njihovog uticaja, ali i razumevanja realnih troškova različitih platnih metoda.