Problem je u rešenju

Po jutru se poznaje danak: da vreme nije promenljiva veličina, ne bi demagozi bolje sutra dočekali danas; da nas pamet nije napustila na vreme, ne bi magarac bio predvodnik; da nije jezičkih smicalica političkih perjanica, razlikovali bismo nemušti jezik predvodnika od njakanja; da nije istorijske distance, ne bi istorijsko ne bilo da; da gori od nas nisu gore, ne bi dole bilo gore; da ud nije istrgnut iz konteksta, ne bismo znali kuda ovo vodi. Ko čeka bolje sutra zaludu, više polaže na ludu nego na se. Nije uspeh popeti se, nego ostati na nivou obećanja. Odgovorna vlast odgovara za ono što radi, neodgovorna – ni za ono što ne uradi. Važna je politička pripadnost, ali je važnija otpadnost. Kad se recikliraju laža i paralaža, dobijete blamažu prve vrste. Ne govorimo o prekomernoj upotrebi sile, jer ne znamo koliko je jak Bik Koji Sedi. Mi mu verujemo na muk, jer je mu onomatopeja goveda. Ako je ljudski grešiti, nije praštati kardinalne greške. Kad biste na licu mesta skinuli masku, ne biste ga prepoznali. Kad bi biračko telo okrenulo ogledalo, videlo bi sebe u njemu. Dok mu zatežu obraze, razvlače svojski sumnjivo lice. Zato što o obrazu brine obrazina preko obrazine. Iz ove se kože ne može. Ako je za utehu – ni iz zemlje. U babuški je matuška, u matuški baćuška, u baćuški Edipov kompleks. Da je ostvaren san o Velikoj Srbiji, da li bi vučić bio deminutiv? I da li će sloboda napokon umeti da peva bez dirigentske palice?