Mutne vode Gazivode

Foto Amela Bajrović

Legenda kaže da se ar zemlje kod Ibarskog Kolašina mogao kupiti za kutiju drave bez filtera kada je nekoliko stotina kuća iseljeno radi punjenja veštačkog jezera Gazivode. Istina je, nije samo legenda svedoči Srđan Vulović, rukovodilac hidroelektrane na jezeru. Moj deda je za ar kupio kutiju `ibra`, početkom sedamdesetih. Pošto nije bilo mostova, infrastrukture, ni drugih uslova za život, izgradnja kompleksa navela je još na hiljade stanovnika čije kuće nisu bile potopljene da se isele iz Zubinog Potoka u okolinu Kragujevca i Smedereva. To je dramatično izmenilo demografiju ovog kraja, seća se on.

Ni danas zemlja u okolini brane nije skuplja, jer se niko više ne doseljava na severozapad Kosova. Ali je vrednost samog projekta Gazivode dobila neslućeno važan tretman. Premijer Aleksandar Vučić pozvan je da u subotu, 20. juna, lično poseti jezero, a malo ranije štampa je njegove reči ne damo Gazivode stavila na naslovne strane. Neki su tu rečenicu shvatili kao zrno nade za Srbe sa Kosmeta. Ali, realnost nije tako jednostavna, jer su, kao i RMHK Trepča, i Gazivode ilustracija ekonomskog vrtloga u kome se nalaze zaposleni, a onda i stanovnici iz okoline tih srpskih uporišta na Kosovu.

Stručnjaci i profesori univerziteta nerado govore o ekonomskom i energetskom potencijalu Gazivoda, dok na političkom, apstraktnom nivou dijaloga između Beograda i Prištine, jezero, dve brane i hidroelektrana prerastaju u središnu tačku dijaloga. Kontrola nad vodom i strujom sa Gazivoda vitalni je interes i Prištine i Beograda, jer od toga zavisi i navodnjavanje i snabdevanje pijaćom vodom velikog broja stanovnika iz većinski albanskih sredina, Južne Mitrovice, Srbice i Vučitrna.

Pred proglašenje nezavisnosti, albansko stanovništvo tražilo je od KFOR-a da dodatno obezbedi kanale, da Srbima koji kontrolišu Gazivode ne bi palo na pamet, da u znak odmazde, zaustave dotok vode. No, i veliki strateški značaj (pijaća voda za oko 200.000 ljudi) bila bi lako savladiva prepreka u dijalogu s Beogradom da nije druge funkcije postrojenja, koja Prištinu više zabrinjava. Srpske sredine - Severna Mitrovica, Zubin Potok i Zvečan potpuno zavise od Gazivoda, jer ih hidroelektrana, instalisane snage 34 megavata, samostalno snabdeva strujom. Trafostanica u Gazivodama (snage dva puta 2,5 megavoltampera) spojena je sa trafostanicom (Titova Mitrovica 2) u Valaču, a novi dalekovod spaja HE sa trafostanicom. U naselja struja se doprema preko deset kilovolta naponske mreže sa 65 distributivnih trafostanica.

I dobar deo ostatka Kosova, međutim, zavisi od Gazivoda. Vodom iz ovog jezera hlade se reaktori najvažnijeg energetskog objekta, termoelektrane Kosovo B u Obiliću, koja proizvodi 2.500 gigavat-časova. Iako male instalisane snage, HE Gazivode presudna je i za rad prenosne mreže od TE Kosovo A, preko čvorišta - trafostanice Valač u Rogozni, koja je kao deo sistema EPS-a povezana sa centralnom Srbijom i kojom, takođe, upravljaju Srbi.

Hipotetički bi u svakom trenutku zavrtanje slavine u Gazivodama moglo da ostavi u mraku dobar deo Kosova. I to bez severa. Pa, ipak, proizvodnja struje bila je u drugom planu i prilikom izgradnje kompleksa, ali su za snabdevanje pijaćom vodom i navodnjavanje Gazivode za okolno stanovništvo i privredu nezamenjive.

Nenad Popović, bivši šef Ekonomskog tima za KiM napisao je u svojoj knjizi Otvoreno o ekonomiji Kosova i Metohije da je HE Gazivode najznačajniji objekat u korišćenju hidropotencijala na Kosovu. Visoko je automatizovana, sa mogućnošću daljinskog startovanja, što je izuzetna prednost ako se zna da je brzina startovanja i otpočinjanja proizvodnje tri do pet minuta HE koristi vodu iz akumulacije Gazivode preko cevovoda koji omogućavaju protok 44 metra kubnih u sekundi Kompenzacioni bazen Pridvorica (jedan od dva), zapremine do 500.000 metara kubnih vode, služi za dnevno izravnjavanje vode i odatle se ona distribuira za sve nizvodne potrošače - Trepča, TE Kosovo, Feronikl, gradski vodovod Kosovska Mitrovica i Priština, a u vreme vegetacije i za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta..., piše Popović.

U životima 55 zaposlenih i još oko 15.000 stanovnika Zubinog Potoka, opštine kojoj pripadaju Gazivode, značaj postrojenja je daleko prizemniji od tretmana koji ima u Briselu. Vulović kaže da je održavanje minimuma proizvodnje od pet sati dnevno dovoljno za potrebe potrošača, ali da bi rad punom parom ostavio Zubinom Potoku pola miliona evra mesečno za infrastrukturu. Ovakvo jezero mora da ima makar hotele i pristaništa za čamce i zbog toga je situacija u kojoj smo za nas sada nepovoljna. Potencijalno od toga novca moglo bi da se gradi još nekoliko mini-elektrana. Svakako i tih pet sati rada je dovoljno da se napuni jezero, za održavanje vodostaja i za hlađenje Obilića i za vodosnabdevanje celog severa, kaže Vulović.

Platni fond svih zaposlenih u celom sistemu je 5,5 miliona dinara, a mesečni račun 50 miliona. Nije tajna, nedavno reče šef Kancelarije za KiM Marko Đurić, da Srbi na severu ne plaćaju račun za struju. Od Južne Mitrovice do Prištine, međutim, usluge Gazivode uspešno naplaćuje kosovska administracija.
Stvari za Srbe dodatno komplikuje i to što je fabrika za preradu vode Šipolj - u južnom delu Mitrovice. To je samo deo razloga zbog kojih se oni u letnjim mesecima suočavaju i sa nestašicama pijaće vode.

Albanskom stanovništvu šalje se pet metara kubnih vode u sekundi, kaže Vulović. I taj protok, kao i sve druge usluge postrojenja sa severa, vlasti u Prištini fakturišu kroz mesečne račune građanima. Vlada Srbije osnovala je 2002. Javno preduzeće za vodosnabdevanje i za proizvodnju i distribuciju električne energije Ibar, Zubin Potok.

Toj novoformiranoj firmi je, nezvanično, dug za električnu energiju porastao na 10 miliona evra. Usluge srpskim sredinama ta firma fakturiše Elektrokosmetu, preduzeću iz sistema EPS-a, koje se iz Prištine iselilo u Beograd nakon rata. To preduzeće bavi se distribucijom električne energije i isplaćuje plate zaposlenima u Ibru. Naloge za proizvodnju Ibru, međutim, daje javno preduzeće Elektromreža Srbije.

U Prištini postoji javno preduzeće Ibar-Lepenac izuzeto iz Kosovske službe za distribuciju i snabdevanje električnom energijom (KEDS), koja je prodata turskom konzorcijumu Limak end Čalik za 26,3 miliona evra. Poteškoće da se novim vlasnicima omogući potpuno upravljanje prodatom imovinom dodatno ograničavaju prostor za dogovor sa Beogradom.
Tim Hašima Tačija, pa onda i Ise Mustafe, pritisnut, između ostalog, i korporacijskim ciljevima turskog konzorcijuma, prolongirao je sprovođenje postignutih dogovora. Stav Beograda je da od sistema Ibar-Lepenac zavisi elektroenergetska stabilnost severa, vodosnabdevanje privrede i stanovništva i navodnjavanje u srpskim sredinama.

U njemu su zaposleni lokalni Srbi, što celom problemu daje značajnu socijalnu komponentu, objašnjavaju NIN-u u Kancelariji za KiM. Hidrosistem `Ibar-Lepenac`, u čijem sastavu je i HE Gazivode, nije deo nijednog sporazuma - ni onog u oblasti energetike, niti se pominje u bilo kom aktu usaglašenom u procesu briselskog dijaloga. Vlada Srbije je spremna da i o tom pitanju razgovara, ali Beograd ne može i ne želi da pristane na razne trikove Prištine, poput pokušaja da im se prepusti upravljanje, a kasnije rešava pitanje vlasništva.

To se, kažu u Kancelariji za KiM, posebno odnosi na hidrosistem Ibar-Lepenac, budući da je njegov značajan deo na teritoriji centralne Srbije. Po prirodi stvari, zainteresovana strana je i buduća Zajednica srpskih opština, koja mora da bude akter u odlučivanju i upravljanju tim hidrosistemom, privrednom subjektu od neprocenjivog značaja za opstanak srpske zajednice na KiM.

Nezvanično, iako je četvrtina jezera na teritoriji centralne Srbije (Tutin i Novi Pazar), predlog Beograda bio je da se vlasništvo u nekom budućem zajedničkom preduzeću podeli na pola. Barem pred kamerama Edita Tahiri je odbila da pregovara o tome, navodeći da i pokušajem da se dogovori o Gazivodama Srbija priznaje da je priznala Kosovo. Razume se da će se naizgled komplikovane političke igre uprostiti kada posrednik u briselskom dijalogu odluči da prozbori neku reč o Gazivodama, a manevarski prostor Prištine će ovog puta zavisiti i od interesa novih vlasnika iz Turske.

Možda će četiri decenije kasnije poluge svoje moći srpske vlasti iskoristiti da za zajednicu na KiM izvuku više od paklice drave. Legenda još kaže i da je u veštačko jezero Gazivode, sa dve njegove brane, između 1973. i 1977. ugrađeno 5,5 miliona kubnih zemlje, betona, kamena i gline. Valjalo bi da se u dijalog između Beograda i Prištine ne ugradi baš toliko sati sedenja. Jer na tom dugotrajnom putu raste i opasnost da će neplaćeni računi i drugi bacili uskoro zamutiti korisne vode Gazivode.

Sad ga vidiš sad ga ne vidiš

Prvobitna namena jezera Gazivode bila je vodosnabdevanje i navodnjavanje, pa je hidroelektrana, u sklopu sistema Ibar-Lepenac, izgrađena i puštena u pogon 1981. Finansirana je sredstvima Fonda za razvoj nedovoljno razvijenih republika i pokrajine Kosovo i inostranim kreditom Banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 45 miliona dolara, koji je Srbija u potpunosti otplatila. Od 2002. javno preduzeće Ibar nije u sistemu EPS-a, a novo preduzeće za skupljanje, prečišćavanje i distribuciju vode imalo je 2013. poslovni prihod od 18,5 miliona dinara, a toliki su im bili i troškovi. Tom firmom upravlja Elektromreža Srbije.

Akcioni plan bez akcije

Aranžmanom u oblasti energetike iz septembra 2013. Beograd i Priština dogovorili su da Elektromreža Srbije omogući Kosovskom operateru sistema, prenosa i tržišta (KOSTT) da postane članica Evropske mreže operatera transmisionih sistema električne energije - ENTCO-E, dok bi Priština trebalo da omogući registraciju dva nova preduzeća, za trgovinu strujom na veliko i za snabdevanje i distributivne usluge. EMS i KOSTT su potom potpisali dva sporazuma, koji su omogućili usvajanje Akcionog plana. Tamošnji šef tehničkog tima za pregovore o energetici, Naim Bejtulahu, tada je govorio da je suština dogovora u energetskom suverenitetu severa, a Edita Tahiri da je Akcioni plan konkretan početak implementacije sporazuma o struji. U skladu sa tim planom, KOSTT je od 1. juna 2015. uspostavila kontrolnu oblast, a pokušaji da se registruju dva preduzeća - EPS Trgovina Kosovska Mitrovica i Elektrodistribucija Sever Zubin Potok - propali su. Za prvi se traži dodatna dokumentacija, a druga registracija je odbijena kao nezakonita.
Povremeno se može čuti, na primer, da Priština predlaže da se o distributivnim servisima ubuduće pregovara sa KEDS, ali Beograd to neće. Ili, da Priština ne pristaje da osnivač bude EPS ili ZSO, a za Beograd je to suštinski važno. Srbi žele energetsku nezavisnost severa u zamenu za energetsku nezavisnost Kosova od Srbije, o čijoj imovini je ovde reč.