Pod hladnim tušem

Foto AP

Kalendarski smešten između, ove godine izuzetno kvalitetnog Kanskog festivala i Toronta koji je u ekspanziji poslednjih godina, najstariji filmski festival na svetu venecijanska Mostra nije u zavidnoj poziciji. Tradicija nalaže da se ne predaje, ali pod pritiskom žestoke festivalske konkurencije, karike koje Mostru drže 72 godine počinju da popuštaju. Dešava se to uprkos naporima prvog čoveka Mostre Alberta Barbere da zadovolji i etablirana i nova imena, i umetnost i medijsku atraktivnost koju donose američki filmovi, i zvezdana glumačka imena od kojih neka sigurno ulaze u predstojeću oskarovsku trku. A bilo ih je na crvenom tepihu na Lidu: DŽoni Dep, DŽejk Gilenhal, Edi Redmejn, Rejf Fajns, Tilda Svinton, Dakota DŽonson, Mark Rafalo, Stenli Tuči, DŽoš Brolin, Ema Votson. Dovoljno.

Festival je u znaku američke dominacije i mnoštva italijanskih reditelja, ali i autorskih filmova iz celog sveta. U festivalskoj paleti, tematski i žanrovski dominiraju avanturističke i futurističke priče, istinite horor drame iz prošlosti, ratni filmovi i trileri o klanovima i gangsterima, a 21 film koji konkuriše za Zlatnog lava ocenjuje žiri predvođen oskarovcem, rediteljem Alfonsom Kuaronom, čiji je film Gravitacija otvorio jubilarnu 70. Mostru.

Kraj ovog vrućeg leta u Veneciji najavljuje predstojeću bioskopsku sezonu. Na samom početku bila je svetska premijera ledene epske drame s elementima trilera Everest koja je izazvala efekat hladnog tuša. Iako pompezno najavljivan kao istinita priča o rivalstvu suparničkih ekspedicija planinara, koje su 1996. krenule u osvajanje krova sveta, u režiji Islanđanina Baltazara Kormakura, film je izneverio očekivanja uprkos dobrom rediteljskom iskustvu. Nije pomoglo ni ranije bavljenje motivima preživljavanja junaka u okrutnoj prirodi. Poseban doprinos planinskoj avanturi nije pružila ni elitna holivudska ekipa DŽejk Gilehnal, DŽoš Brolin, Kira Najtli, Robin Rajt koja je šablonski odradila posao. Film je sniman u čuvenom italijanskom studiju Ćinećita, što je i primetno u nekoliko navrata. Ipak na stranu kritike. Producenti se već sada trude da, zbog same istinite priče i pompeznih glumaca zbog kojih je jedino i nezasluženo otvorio najstariji festival na svetu, Everest uđe u trku za Oskare.

Među potencijalnim kandidatima za najprestižniju filmsku nagradu na svetu je i Reflektor reditelja Toma Makartija, što je ujedno i hrabar potez selektora Mostre da ga uvrsti u zvaničnu selekciju (doduše van konkurencije za Zlatnog lava.) Film pripoveda o istinitoj priči, za koju je list Boston Gloub nagrađen Pulicerovom nagradom, o seriji tekstova i kompleksnoj istrazi, koja je 2001. godine podigla svet na noge, ozbiljno uzdrmavši Katoličku crkvu i van granica Sjedinjenih Država. Reditelj Makarti rekonstruiše tok smelog istraživačkog novinarstva iza koga stoji tim, za ovu operaciju nazvan Reflektor, fokusiran na razotkrivanje istine o seksualnom zlostavljanju dece u Katoličkoj crkvi, ali i o ćutanju u najvišim društvenim krugovima.


Foto Profimedia

Za razliku od Kana, u Veneciji, žene autori na Mostri nisu u prvom planu. Jedna je privukla pažnju pitkom komedijom Lolo. Glumica i rediteljka Žuli Delpi definitivno jedna je od zanimljivijih pojava u savremenom filmu. Značajni evropski i američki autori Godar, Tavernije, Kšištof Kišlovski, DŽarmuš, Linklejter angažovali su je u hvaljenim delima. Tako je svestrana Francuskinja mogla da nauči o snimanju filmova. I naučila je! Potvrdili su to njena rediteljska dela Dva dana u Parizu, Dva dana u NJujorku, i najnovije scenarističko-rediteljsko ostvarenje Lolo koje je nasmejalo publiku na Lidu. Delpi je možda manje stilski razigrana nego u ranijim filmovima, ipak njene replike dostojne su Vudija Alena vrckave i bez dlake na jeziku.

S druge strane, filmom Klan argentinski reditelj Pablo Trapero uverio nas je da realan život može biti veći horor od fikcije. Autor koji u svojim filmovima otvoreno govori o surovoj stvarnosti, ovoga puta rekonstruiše istinitu argentinsku priču s početka osamdesetih godina prošlog veka o monstruoznoj familiji Pućo iz Buenos Ajresa. Predvođeni psihopatskim padre padroneom Arkimedesom (inače u dobrim odnosima sa vojnom huntom) članovi familije su bili uključeni u otmice, ucene i ubistva. Strava i užas dešavali su se pod krovom njihovog toplog porodičnog doma, gde se poštovala tradicija, a sa druge strane odvijala se horor priča u kojoj su kidnapovane žrtve prolazile kroz pakao.

U takmičarskom programu, među onima koji su zasluženo zauzeli poziciju pretendenata na Zlatnog lava, izdvojila se priča o evoluciji LGBT pokreta, film Dankinja Toma Hupera, u kojoj novopečeni vlasnik zlatne statuete Američke filmske akademije Edi Redmejn ponovo ima šansu da se okiti još jednim priznanjem. Briljantan je kao Lili Elbi, pionirka transrodnosti, koja je svoj život okončala tragično. A možda će pre dodele Oskara da mu se osmehne i venecijanski pehar Volpi.