Nezakoniti zakon

Foto Dušan Milenković

Novi zakon o ulaganjima derogira veliki broj postojećih zakona, u koliziji je i sa Ustavom, koji garantuje jednaka prava svim privrednim subjektima, i ovako koncipiran ima samo jedan cilj - da razvlasti institucije i omogući pojedincima iz Vlade da potpuno diskreciono odlučuju o investiranju u privredu. Vlada traži da joj se veruje na reč, što je i najočigledniji dokaz koliki je direktni uticaj izvršne vlasti na zakonodavnu. Ovaj zakon će pravno utemeljiti biznis namere predstavnika vlasti, koje će skupštinska većina omogućiti pukim pritiskom ruke na taster.

Posle bilateralnog sporazuma sa UAE, koji je većinskom stranom partneru u projektu Beograd na vodi omogućio niz privilegija, namera vladajuće većine je da se i u Zakon o ulaganjima ugrade obeležja tog bilateralnog sporazuma, koji je u pravnoj hijerarhiji ispod Ustava, a iznad zakona. No, pošto ti sporazumi podležu monitoringu međunarodnog prava, Vlada je shvatila daje mnogo jednostavnije da te privilegije ozakoni i zato je i predložila sporni propis, koji se u suštini svodi na svojevrsni, izuzetno unosan biznis plan!

Besmislen je i cilj Zakona da izjednači tretman domaćih i stranih ulagača - jer privredna društva imaju takav pravni status i po sadašnjim zakonskim rešenjima.
Član po kome ulaganje, prema značaju, jeste ulaganje od posebnog značaja za Republiku Srbiju i ulaganje od lokalnog značaja, omogućava Vladi da po sopstvenom nahođenju, diskreciono odredi šta je ulaganje od posebnog značaja, a time i koji će investitori dobiti ogromne podsticaje i subvencije. Još strašnije je što se predlozi za dodelu državne pomoći donose bez javnog poziva, čime se ukida jednakopravnost i suspenduje bilo kakva konkurencija.

Predloženi član 13 predviđa da ulagači mogu ostvariti pravo na različite podsticaje i ulaganja u skladu sa propisima koji se uređuju: 1) državna pomoć; 2) poreski podsticaji i olakšice i oslobođenja od plaćanja taksa; 3) carinske povlastice; 4) sistem obaveznog socijalnog osiguranja. Ovakav nivo podsticaja privilegovanim investitorima, koje Vlada bira, nije moguć ni u jednoj demokratskoj državi.

Da zlo bude veće, predlaže se i ponižavajuća diskriminacija svih preduzetnika koji su do sada poštovali zakone i izmirivali sve obaveze, jer će upravo oni, novcem koji su uplaćivali u budžet, finansirati privilegovanu konkurenciju. Jer, kako drugačije tumačiti odredbu: Uvoz opreme koji predstavlja ulog stranog ulagača, u smislu ovog Zakona, slobodan je i oslobođen od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina? Ni to nije bilo dovoljno, pa se za svaki slučaj predviđa i da Vlada bliže uređuje postupak, visinu i rok za ostvarivanje tih olakšica prilikom uvoza. A da slučajno neko ne bi narušio tu idilu, Vlada je jednostavno iz svih postupaka i procedura htela da eliminiše javnost, odredbom po kojoj se na podatke o ulaganjima, kao i informacije koje su organi državne vlasti saznali u toku pregovora i vođenja postupka, primenjuju odredbe Zakona kojim se uređuju informacije od javnog značaja, s tim što po zahtevu za davanje informacija u vezi sa ulaganjima, postupa Vlada. Na svu sreću, pod pritiskom javnosti, na tu odredbu je u poslednji čas samo Ministarstvo podnelo amandman i tako sprečilo brojne postupke pred Upravnim sudom, koji traju duže od života.

Izvesno je da ovaj zakon otvara najveći mogući prostor za korupciju. Upravljati ogromnim državnim resursima i finansijskim sredstvima bez bilo kakvog nadzora državnih organa i javnosti esencijalni je smisao ovog zakona. Konačno, njime ćemo, ako bude usvojen, pokazati da donosimo nezakonite zakone, koji legalizuju korupciju. A onda će i korupcija moći da se širi i to - u skladu sa zakonom.