Od protekcionizma do liberalizma

Osnovne socijalno-političke ideje i zakoni bitno se razlikuju od prirodnih koji važe uvek i svuda. Ideja slobodne trgovine i liberalna načela su dominantna matrica koju najuticajnije nacije i države nameću kao globalni projekat. U trenutnim okolnostima najveći zagovornici slobodne trgovine su Velika Britanija, SAD i Nemačka kao centralni stub EU. Stoga bi bilo interesantno pogledati kakve su ideje zastupale te nacije u drugim vremenima, na nižem nivou razvoja od svojih potencijalnih konkurenata.

Engleska nije oduvek zastupala liberalna načela i slobodnu trgovinu. Naprotiv, od 1381. do 1849. Englezi su koristili izraziti protekcionizam u borbi za dominaciju na svetskim morima, koja je osnov njihove kolonijalne moći. Suočeni sa žestokom konkurencijom holandske mornarice, Ričard II je 1381. doneo Navigacioni akt, kojim se poslovi britanske mornarice proglašavaju privilegovanom delatnošću. Svoju kulminaciju takva politika je dobila pod Oliverom Kromvelom 1651, kada je silom zakona propisano da u engleske luke mogu ući samo brodovi u engleskom vlasništvu, koji su izgrađeni u engleskim brodogradilištima, čije tri četvrtine članova posade i kapetan moraju biti engleski podanici....

Takav monopol je rezultirao ekspanzijom engleske mornarice, kontrolom trgovačkih puteva i globalnom dominacijom. Kada je 1849. Navigacioni akt ukinut, Englezi su suvereno gospodarili morima. Politika liberalizma i slobodne konkurencije postala je vladajuća doktrina. Ekonomska nauka, utemeljena u delima Adama Smita i Davida Rikarda, postala je vladajuća platforma za vođenje privredne politike koja se sugeriše svima.

Drugi slučaj ilustruje odnos SAD prema engleskom predlogu da posle rata sa Engleskom i dobijanja samostalnosti nova republika i bivši gospodari trguju na načelima liberalizma i apsolutnih prednosti. Ideja apsolutnih prednosti u osnovi znači da dve države - nacije imaju interes da se specijalizuju u oblastima u kojima su najefikasnije, a da ostalu robu nabavljaju iz inostranstva bez carine. To je značilo da Englezi prodaju Americi oružje i tekstil (industrija), a SAD da se specijalizuje za gajenje stoke i hvatanje dabrova i bizona (poljoprivreda). Ministar finansija u vladi DŽordža Vašingtona, Aleksandar Hamilton je na sva ubeđivanja Engleza o prednostima slobodne trgovine i navedenog koncepta razvoja, odgovorio drakonskim carinama na uvoznu robu, uz obećanje da će omogućiti slobodnu trgovinu tek kad Amerika razvije industriju i postane konkurentna u toj oblasti.

Amerika je iskoristila svoju šansu visokih carinskih tarifa, razvila industriju, a Aleksandar Hamilton je ušao u red očeva osnivača i njegov lik je na novčanici od 10 dolara. Amerika, nacija bez freski i ikona, zasigurno dolar tretira kao osnovno božanstvo, pa su likovi na američkim novčanicama (Vašington, Linkoln, Hamilton...) beatifikovani zauvek.
Sledi primer Nemačke, koja polovinom 19. veka kasni u industrijskom razvoju i teorijski i praktično promoviše protekcionizam. Nemački ekonomisti F. List i A. Miler zastupaju nacionalni sistem političke ekonomije nasuprot Smitu i Rikardu, koji utemeljuju liberalizam. Sada Nemačka, kao industrijska velesila i visoko produktivna nacija, postaje lider slobodne trgovine u Evropi.

Krećući se od protekcionizma do liberalizma, ove nacije su postale globalno dominantne. Bivše komunističke zemlje su takođe koristile protekcionizam, ali nisu postale razvijene, jer su visoke carine koristile kao zaklon za odsustvo bilo kakve strategije, dok se sistem nije politički i ekonomski urušio.
Stoga bi mali narodi koji lutaju u izboru strategije trebalo da znaju da nije važno koliko se teško i naporno radi, već šta se radi i koja je količina ugrađenog znanja u proizvod. Postoje grane sa rastućim prinosima (industrija) i grane sa opadajućim prinosima (poljoprivreda).
Bogate su samo nacije koje znanje pretvaraju u proizvod. Uostalom, kilogram mobilnih telefona vredi više od tona krompira.