Simbol kineske nacije

Kineski zmaj, mitološki simbol nacije i države, označava sreću, besmrtnost, rađanje, plodnost i uspešne aktivnosti. Poznat je kao vladar proleća i tokom Prolećnog festivala (Kineske nove godine) na ulicama paradiraju zmajevi jarkih boja, šareni i veseli. U drevnim vremenima, verovalo se da zmaj čuva od zlih sila i smatran je jednom od četiri najsvetije životinje, pored jednoroga, feniksa i kornjače.

Za razliku od zlog zmaja u kulturi Zapada, kineski zmaj je blagorodno i milostivo stvorenje obožavano kao vladar jezera, reka i mora, kao neko ko donosi kišu, ubrzava rast useva i hladi vredne seljake. Lik zmaja je jedan od najpopularnijih umetničkih motiva vajanih na kamenim stubovima u hramovima i vezenim na zlatnim i svilenim tapiserijama.
Drevni carevi su smatrali da su zmajevi sinovi neba, a imperatori njihovi sinovi, pa su ga oponašali i time što su svoje postelje nazivali zmajevim krevetom, presto zmajevom stolicom, a svečane haljine odorom zmaja.

Kinezi za sebe kažu da su potomci zmaja i legende o njemu prožimaju kinesku civilizaciju, oblikujući nacionalnu kulturu sve do danas. Zmajeva blagorodnost označava veličinu, snagu i dobrotu, simbolizuje moć i savršenstvo, odvažnost, junaštvo, istrajnost i plemenitost. Zmaj je uz to energičan i odlučan, pun optimizma, umnosti i ambicija. Prevazilazi sve prepreke do uspeha, štiti nevine i daruje sigurnost. On je krajnji simbol sreće i sve što je s njim povezano blagosloveno je, a to se posebno odnosi na one koji su rođeni u lunarnoj godini Zmaja.
U drevnoj Kini nije bilo sumnje u postojanje zmajeva i ljudi su pokazali veliko poštovanje za bilo kog zmaja prikazanog na slikama, rezbarijama i zapisima. Svi, uključujući i cara, klanjali su se pred njegovim likom s divljenjem. Vremenom je ovo nestvarno stvorenje postalo simbol kineske nacije i njegova duhovna potpora, a u vreme poslednje kineske Ćing dinastije (1644-1911) zmaj je postao znak nacionalne zastave i dinastičkog grba.

Kineski znak za zmaja pojavio se tokom Šang dinastije, oko 3.000 godina pre nove ere, u periodu nastajanja najranijih kineskih hijeroglifa na kostima i štitovima kornjača. Od dinastije Han (206. pre n.e. - 220) zmajevi su počeli da dobijaju i simbolična značenja na osnovu njihovih boja. Drevni zmajevi su crvene ili zlatne boje, tirkizni ili beli. Tirkizni je bio simbol cara, Istoka, izlazećeg sunca, kiše i petog znaka zodijaka. Beli je predstavljao zapad i smrt.

Postoji devet vrsta kineskih zmajeva: rogati, krilati i nebeski zmaj (koji podržava i štiti palate bogova), duhovni zmaj (koji generiše vetar i kišu za dobrobit čovečanstva), zmaj od skrivenih blaga (koji drži stražu nad skrivenim bogatstvom), spiralni zmaj (koji živi u vodi) i žuti zmaj (koji je nekada izašao iz vode i predstavio legendarnom caru Fu Šiu elemente pisanja). Poslednji, deveti zmaj je zmaj-kralj, sastavljen od četiri zmaja, od kojih svaki vlada svime što postoji na četiri mora, na istoku, jugu, zapadu i severu.

Zmaj ima i svoje tradicionalne praznike očuvane do današnjih dana. Mesec dana nakon Lunarne nove godine, drugog dana 2. lunarnog meseca je dan kada zmaj diže glavu, odnosno budi se iz zimskog sna, što će svakome, veruje se, doneti sreću ako se toga dana ošiša. A petog dana 5. lunarnog meseca održava se Trka zmajevih čamaca, jer su prema legendi ribari na zmajevom čamcu spasavali drevnog narodnog tribuna Ću Juana (340-278. pre n.e.) koji se utopio u reci Milo, petog dana 5. lunarnog meseca.