Arhiva

Jedna Palma u zemlji bez sreće

Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a | 20. septembar 2023 | 01:00
Jedna Palma u zemlji bez sreće
Dragan Marković Palma, zvanični i nezvanični gospodar Jagodine, optužen je za podvođenje žena i maloletnica. U nekim drugim, lepšim vremenima nakon prve rečenice u kojoj se pominje Palma u drugoj bi trebalo da usledi neka šala, šega ili pošalica, ali ovog puta toga nema. U nekim drugim vremenima možda bi dobar materijal za komediju bila situacija u kojoj se Palma iz Egipta uključuje u živi program na Pinku i sipa mizogine forice o koleginici političarki, dok voditelj Žika Nikolić umire od smeha. U nekim davnim, davnim lepšim vremenima, pre recimo mesec dana, bilo bi nam možda smešno da Palma preti SNS-u kako će otkriti kome je čija glava bila u krilu dok je vozio pre nego što je izazvao neku saobraćajnu nesreću. Dobro, dobro, loš primer, to nam ne bi bilo smešno, više bizarno i strašno, kao što je i sada. Ali u nekim lepšim i drugačijim vremenima verovatno bismo se nasmejali na situaciju u kojoj vlasnik Megatrenda Mića Jovanović spočitava Palmi nemoral, a onda mu se u živom programu, opet na Pinku, izvinjava i nudi se da svedoči da Palma, pogađate, nije nemoralan. U nekim lepšim vremena mnogo bi se viceva ispripovedalo na konto činjenice da je Palma okupio 393 žene iz Jagodine kako bi podnele tužbu protiv nekoga ko mu je stao na žulj. U nekim lepšim i ne baš toliko mračnim vremenima zaista bi bilo zabavno da Palma nekoga izazove na poligraf i da kao uslov postavi da onaj ko padne na poligrafu odmah ide u zatvor, pokazujući tako da apsolutno nema predstavu kako funkcionišu ni pravo ni pravna država ni pravni sistem. Ali ne budimo na kraj srca, možda toga u Jagodini prosto nema, možda se Palma sa tim nije susretao, pa zato ne zna. Ali ništa od toga više nije smešno i nikako ne može da bude. Ono što jeste smešno, ali onako najkiselije smešno, jeste to što u ovoj državi, umesto da optužbe, svedočenja i dokazi budu najozbiljnije istraženi i provereni, osumnjičeni obigrava televizije iz dana u dan i pokušava, uglavnom neuspešno, da verbalizuje svoje misli i pretvori ih u sopstvenu odbranu. Kakvu-takvu, ali odbranu. Smešno je i da Palma praktično prizna da zna da se desilo krivično delo, kao u slučaju pomenute saobraćajne nesreće. Smešno je da on prizna da to namerno krije i zloupotrebljava, da koristi kao politički kapital „za ne daj bože“ i da niko od nadležnih ne vidi problem u tome i bar pokuša da procesuira u skladu sa zakonom. Smešno je do kojeg nivoa su stigli primitivizacija i obesmišljavanje politike i javnog života u Srbiji, da na sve ove stvari više gotovo da i ne obraćamo pažnju. I prosto poželimo da se vrate ona stara dobra vremena kada se Palma svađao sa gej semaforima u Beču, igrao kolce u moru u Paraliji ili gradio toalete i tuš kabine u Rakitovu. To su bila vremena kada je još i moglo da bude smešno. Sada je ostao samo čist horor i ništa više.