Arhiva

Buđave države

Dragan Jovanović dugogodišnji kolumnista NIN-a | 20. septembar 2023 | 01:00
Malo pomalo postajem vegetarijanac, naravno, ne zakleti. Na to se nisam odlučio da bih što više ušao u lik Lava Nikolajeviča Tolstoja o kome pišem roman, tačnije njegov tajni dnevnik koji je vodio iz dana u dan, sve do smrti u Astapovu 20. novembra 1910. godine. Na vegetarijanstvo sam se odlučio zbog uvozne hrane, pre svega mesa iz Evrope i ko zna još odakle, a koje se uvaljuje takozvanim buđavim državama u koje spada i Srbija. A to uvozno „buđavo“ meso krčmi se po kafanama, svadbama, sahranama i, naravno, po megamarketima. Da se razumemo, Vlasta Bobodžan kaže da imam stomak od pleka, a da su mi creva kao ćunci, ali zašto bih u sebe unosio sve to đubre od hrane koje stiže u Srbiju. Elem, od mesa jedem ovčetinu, ali ako znam da je iz stada Dragana iz Šljivovika ili Ilije iz Kosmovca i, svakako, od čobana iz Svrljiga. Na svadbama i sahranama, a i po kafanama, jedem samo predjela, što će reći sireve i pite, mislim banice; dobro, i pasulj prebranac, a može i čorbast, ali klot! Praseće i roštilje prepuštam alavim gostima po cenu da me gledaju kao umišljenu primadonu, a paradajz jedem samo iz bašte Velje Baletana iz Mokre. Pritom, napuštam svadbe i rođendane na kojima me rastura urnebesna novokomponovana muzika sa nabudženih pojačala od kojih mi se pleksus pomera. Jer, ja sam jedna nežna mašina za pravljenje stihova i fine literature. I, baš me briga ako misle da u ishrani imitiram Nikolu Teslu. Moj plan je, Srbi moji, da živim 120 godina! Ovih novih pravila o ishrani pridržavao sam se i na Preobraženje, na svečanom otvaranju bazena u domu Putina i Kaćuše. Otkud sada Putin u Beloj Palanci?! Pa, neće, valjda, da ima porodičnu kuću pored ruskog Bondstila u Nišu! Dakle, na prijemu kod Putina pio sam samo njegovu rakiju i jeo rusku salatu koju je prelepa Kaćušica, neću reći, zbog mene spremala. Putin dobro zna da vrebam priliku da mu ukradem Kaćušu i pred njom mi je otvoreno rekao: „Ne moraš da je kradeš! Evo uzmi je, ali nemoj posle nedelju dana da mi je vraćaš kada počne, zbog nečeg, da te bije!“ Tu sam se, za tren, zamislio, ali od Kaćuše nisam odustao. Jer, ajd` što je lepa, nego je i unuka Pere Todorovića! Meni je, na prijemu kod Putina, digao cenu Miško Holivud tvrdeći pred svima da mi je „Borka Vučić bila tetka“ i da je „sva lova sa Kipra na nekom mom tajnom računu“ te da sam „najbogatiji Srbin“! Tada je, nekako, Srbija i postala „buđava država“ i od toga se, do danas, nije oporavila. K. G. Jung, moj guru iz Švice sluša ove pošalice, pa mi na uvo šapuće: „Vi se, evo, i danas, zezate sa srpskim parama sa Kipra zbog kojih je tvoja ’tetka’ Borka ubijena. A ona je jadna vodila Miloševića i kod Rokfelera, a ova budala je tamo izigravala srpskog Tita! I, ako nisi znao, moj dečače, još tada je Srbija postala buđava država u koju može da se uvozi sve i svašta, pa i hrana koja je za deponiju, a ne za ljudsku ishranu!“ I dođe mi da napišem otvoreno pismo mom Aleku i da od njega zatražim da zabrani uvoz svake hrane, pa makar jeli i gloginje! Zašto, bre, da Srbija bude toliko buđava?! Mada je još Čertkov upozoravao Tolstoja da ne beži iz Rusije za Srbiju, jer je to „zemlja bez budućnosti“! Mada je i carska Rusija, još onomad, takođe bila „buđava“ država. Nego, Tolstoj je iz svog grofovskog rodoslova ukapirao da je srpskog porekla, da su njegovi preci sa Čarnojevićem došli u Rusiju... Ujutru, uz stomakliju, kusam med, a on mi, nekako, redak. Kao da su ga razredili hemijski tragovi dok su pčele i pčelari svoj posao radili. A i moja Crna žali se na ishranu: „I ovi današnji miševi nisu više onako sočni i ukusni. I oni mi dođu, nekako, buđavi!“