Uzmi ago što je tebi drago

Hoće li svima koji su proteklih dana protestovali zbog izmena Zakona o eksproprijaciji biti imalo lakše nakon priznanja predsednika da ih vlast nije usvojila zbog Rio Tinta, već – ako baš hoćete da znate - zbog novog nacionalnog stadiona u Surčinu? Za koji smo, zahvaljujući koleginici Anici Telesković, saznali da nas neće koštati 250 miliona, već bogami 420 miliona evra. Kako li je vlast odolela da se ne pohvali ovim rastom od čak 67 odsto? Kad su Siniša Mali i Aleksandar Vučić planirali da nam saopšte da će u naredne tri godine stadion „progutati“ 50 milijardi dinara? Ili su mislili da ćute, u nadi da niko neće biti toliki zgubidan da na više od 1.000 strana Zakona o budžetu, kao iglu u plastu sena, traži pravu cenu ovog projekta od nacionalnog značaja. Pa će, samim tim, svi koji imaju zemlju i nekretnine u tom delu grada morati da ih prodaju državi, i to po novom zakonu, ako ga Vučić parafira. Vlast je ove izmene usvojila brže nego što će se od proleća putovati vozom od Beograda do Novog Sada, praktično bez ikakve javne rasprave i po hitnom postupku. Možda i zbog procene da bi im početak gradnje stadiona pre 3. aprila mogao doneti neki glas više, dok su s druge strane istraživanja pokazala da nisu svima kao predsedniku stope rasta BDP-a zbog eksploatacije litijuma važnije od zdravog vazduha, vode i zemlje. Najavu štrajka Advokatske komore Srbije Vučić bi mogao da iskoristi kao pojas za spasavanje, da udovolji njihovim zahtevima, a ne zahtevima pobunjenih građana, kojih bi na ulicama bilo i više kada bi znali da im očevina i dedovina, suprotno njihovoj volji, može završiti u rukama stranih ili domaćih privatnih kompanija. Upravo zbog toga, nije isključena mogućnost da će Vučić i njegovi pravni savetnici u poslednji čas uočiti neku koliziju novih rešenja sa Ustavom. Uprkos tome što je već rekao da su ona „u skladu sa najvišim pravnim aktom“ i što je u utorak mislio da će „pre da ih potpiše nego ne potpiše“. Možda se, ipak, predomisli i pre nego što NIN dođe do čitalaca. Kao što je u julu, posle višednevnih protesta, odbio da potpiše izmene Zakona o vodama, da bi brže-bolje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladi predložilo da potpuno povuče iz procedure svoj predlog, iako je za njega samo nekoliko dana ranije u Skupštini glasao 171 poslanik. Treba li reći da uzdržanih i protiv nije bilo? Samo, šta bi bilo da se niko nije pobunio? Ako novi zakon, ipak, stupi na snagu, biće dovoljno da naša vlada sa nekom drugom vladom potpiše međudržavni sporazum i očas posla će i ono što naume pojedinci ili privatne kompanije iz tih zemalja moći da proglasi projektom od nacionalnog značaja. I neće, kao za Beograd na vodi, morati da smišlja lex specialis, već će biti sve mnogo lakše, kao u pesmi Uzmi ago što je tebi drago. A ko nam u tom slučaju garantuje da uz Beograd na vodi nećemo dobiti i Srbiju bez vode? Tim pre što će i predmet eksproprijacije i projekti od nacionalnog značaja zavisiti od diskrecione odluke Vlade, suštinski od jednog čoveka. U kojoj meri sve zavisi od njegove volje dokazuje i to što je pre nekoliko dana rekao da ne može da odbije da potpiše zakon ako je on u skladu sa Ustavom, a pre samo dva meseca praktično je naterao Aleksandra Vulina da povuče iz procedure nacrt novog zakona o policiji, jer se, što bi rekao Vulin, „predsednička ne odbija“. Čak ni kada predsednik prizna da - nije ni video taj nacrt zakona. Onaj čija se ne poriče objasnio je da je nacrt povučen iz „formalnih razloga“, zato što ne želi da se šest meseci pre izbora „usvajaju tako važni zakoni“. Bilo je to 23. septembra, da bi dva meseca kasnije, uprkos velikim kritikama i protivljenju stručne javnosti, Skupština usvojila Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i izmene Zakona o eksproprijaciji. Kako su do izbora ostala samo četiri meseca, mora da su oni potpuno bez veze, skroz nebitni. Pa, predsednik je rekao da se šest meseci pre izbora ne usvajaju „važni zakoni“. Da nije zbog toga za januar zakazan referendum o promeni Ustava? Kad će građani konačno shvatiti da ima ko će bolje od njih da proceni šta je važno, a šta nije? I da ono što je građanima važno za vlast može da bude deveta rupa na svirali ili osmi patuljak u bajci o Snežani. Mada, ruku na srce, nije mali broj onih koji još veruju u naprednjačke bajke.